Биљана Бабовић

18. 09. 2023. 07:22   >>  10:15 4

ТАТЈАНА ЂУРИШИЋ

Његош неокаљан, забиљежено ко се обрукао злоупотребљавајући га

Проф. др Татјана Ђуришић истиче да су "Његошеви дани" постали јединствена манифестација на црногорском културном простору. За Портал РТЦГ истиче да је Његош канонска вриједност, основна мјерна јединица црногорске књижевности и културе, те да су остале само фус-ноте о томе како се ко обрукао злоупотребљавајући Његоша, у узалудном покушају да пренесе на њега своје националне и остале фрустрације. Он само, каже, настави даље кроз вријеме потпуно неокаљан, јер до његове суштине, коју чини висок естетски квалитет, такве интерпретације не допиру.

Ђуришић истиче да злоупотребити пјесничку истину и подметнути је као историјску, усавршавали су на Петру II Петровићу Његошу националисти свих предзнака. Опрати Његоша од националистичке прљавштине и претворити га у симбол интеркултурног дијалога и толеранције – то је сврха "Његошевих дана", јер су они осмишљени првенствено као сусрет и дијалог култура.

• Јесте ли задовољни како је протекла овогодишња манифестација "Његошеви дани", какве су реакције и колико је било захтјевно осмислити програм, с обзиром на то да се ради о јубиларном десетом издању?

Овогодишња манифестација "Његошеви дани", одржана је под покровитељством Општине Будва, била је јубиларна, десета, и стога за нас веома посебна. Наиме, јубилеј је увијек повод за процјену резултата, а ми постигнутим резултатима морамо бити јако задовољни. Дуг смо пут прешли од 2008. године до данас, а ову манифестацију сви већ препознају као пројекат од државног значаја, јер окупља најеминентније европске слависте под окриљем словенске културне иконе – Његоша. По процјени како учесика, тако и нас организатора, ово је најбоља конференција до сада.

Програм увијек осмишљавамо с великом пажњом, имајући у виду осјетљивост наше примарне теме – Његоша. Пошто се радило о јубилеју, требало је понудити и Програм који ће својим квалитетом маркирати тај догађај, а затим се побринути да реализација буде беспрекорна, што смо уз помоћ својих пријатеља и сарадника из Будве и успјели.

• Иницијатор сте и од почетка укључени у организовање манифестације која слави нашег највећег пјесника. Како је то изгледало на самом почетку, а како данас? На колико препрека и проблема сте наилазили и како сте их рјешавали?

Ово јесте прилика за ретроспекцију, процјену постигнутих резултата и оствареног напретка. Морам признати да су у почетку сви били врло сумњичави према овом пројекту од националног значаја и интереса, као и према капацитетима тадашњег Филозофског факултета да то изнесе. Међутим, како је вријеме пролазило, свима је постало јасно да Његош има способност константне провокације научне јавности, да је његово дјело подложно мултидисциплинарним проучавањима и да вапи за савременим методолошким приступима.

Концепт Његошевих дана разрадили смо проф. др. хаб. Богуслав Жељински са Универзитета 'Адам Мицкијевич' у Познању, проф. др Рајка Глушица и ја. Мени је одувијек био занимљив спој науке и културних манифестација, јер то омогућава науци да допре до већег броја реципијената и изађе из уских академских кругова. Уз Његоша, сасвим логично, наметало се проучавање црногорског језика, књижевности и културе, а компаративна проучавања захтијевају шири (јужно)словенски контекст, тако да се наше теме крећу у тој сфери. Захваљујући томе, успјели смо да укључимо Црну Гору у међународне славистичке токове, јер је она била инертна и маргинализована, а сада окупља најзначајније европске слависте.

Дакле, по својим циљевима и научним достигнућима, "Његошеви дани" су јединствена манифестација на црногорском културном простору, која даје релевантне резултате и озбиљан допринос како развоју његошологије и монтенегристике, тако и јужне славистике уопште.

У току досадашњег рада приредили смо десет зборника: девет, који садрже радове представљене на досадашњим конференцијама, и посебну публикацију Његошу у част, којом смо обиљежили велики јубилеј – двјестогодишњицу Његошевог рођења.

"Његошеви дани" су већ прерасли у традиционално окупљање слависта, а наш рад одвија се у оквиру двије секције: књижевно-културалне и лингвистичке, док се теме којима се бавимо крећу од интертекстуалне комуникације с Његошевим дјелом, преко црногорског књижевног канона, поетичких кодова и Његоша у контексту европског романтизма, до постколонијалне интерпретације и статуса историјске нарације у Његошевим пјесничким текстовима.

Увијек смо се трудили да заинтригирамо научнике неким актуелним и провокативним темама, па смо се прошле године бавили антиратним дискурсом, изазвани ратом који воде двије словенске државе, док су ови јубиларни "Његошеви дани" посвећени критичком преиспитивању култа Вође, који је фаталан за све словенске културе.

Овогодишња тема Култ Вође у (јужно)словенским књижевностима и културама изазвала је велико интересовање научника, па смо чули сјајне реферате у којима се проучавају политички, идеолошки, социокултурни и семиотички процеси што доводе до устоличења Вође, при чему аутори/-ке критички преиспитују агресивне и репресивне идеологије, које обавезно стоје иза успостављања овог особеног култа, блиско повезаног с патријархалним и патристичким епистемолошким и културним моделима. Закључено је да је древност и отпорност култа Вође на протицање времена, као и на технолошки напредак друштва, веома забрињавајућа, јер историја свједочи да је појава тог култа увијек повезана с насиљем, злочинима, репресивним механизмима и интернацијом људи.

•  Да ли се однос државе посљедњих година мијења и шта очекујете у том погледу?

У једном чудном тренутку, у полемикама око црногорског правописа и језика, Рајка Глушица и ја смо проглашене за антидржавне елементе, стране шпијуне и домаће издајнике, а након тога било је јако тешко, готово немогуће одржати "Његошеве дане". Ми смо се буквално сукобљавале с државом, односно с режимом Мила Ђукановића, покушавајући да се бавимо својим послом. То су биле мучне године, али вјерујем да је Његошево велико име и његова семиотичка енергија, удружена с нашом упорношћу и неодустајањем одражало ову манифестацију, што је за црногорску културу од непроцјењивог значаја, јер на овом 'лелејском' простору традиција се јако тешко ствара. А данас, ми имамо међународну славистичку конференцију, која је изузетно цијењена међу славистима, са око 230 објављених научних радова.

Однос државе је битно промијењен послије смјене Ђукановићевог режима, и ми сада имамо подршку министарстава надлежних за науку и културу, али политика никако не би смјела да утиче на науку. Категорије 'неподобности' и 'послушности' примјењују се, нажалост, у политичком и партијском контексту, али су потпуно непримјерене у научном. А Домовина скројена по мјери ДПС-а ваистину је говорила уз рику и бијес, и сви су је се плашили. У обожаваном 'народу' популиста, владао је велики мûк, а ту сабласну тишину реметили су само врло ријетки и врло храбри појединци. Страх је многима везивао језике у чвор који се одвезао тек након 30. августа – али боље икад него никад!

• Политичке и друштвене прилике у Црној Гори су већ деценијама изазовне, па се и Његошево дјело, нажалост, тумачи како "прилике" намећу. Како то кометаришете.

Његош је семиотичка громада која је у интертекстуалној комуникацији произвела огромну количину текстова и кодова, па је у том смислу превелики за приземне и незнавене интерпретације. Он само настави даље кроз вријеме потпуно неокаљан, јер до његове суштине, коју чини висок естетски квалитет, такве интерпретације не допиру. Остане само фус-нота о томе како се ко обрукао злоупотребљавајући Његоша, у узалудном покушају да пренесе на њега своје националне и остале фрустрације. Ставити љепоту у службу злочина, злоупотребити пјесничку истину и подметнути је као историјску, ту су вјештину националисти свих предзнака усавршавали на Његошу. Опрати Његоша од националистичке прљавштине и претворити га у симбол интеркултурног дијалога и толеранције – то је сврха "Његошевих дана", јер су они осмишљени првенствено као сусрет и дијалог култура. Након 15 година преданог рада, можемо рећи да смо тај циљ донекле остварили.

Његош је канонска вриједност, основна мјерна јединица црногорске књижевности и културе. Међутим, његово стваралаштво је било предмет најподлијег идеолошког прекодирања и злоупотребе, па је он постао основна мјерна јединица националистичких концепција. Националистички модел мишљења снажно се ослања на митоманију и користи старе, провјерене митове, попут косовског, оног о чојству и јунаштву, или пак митоманске интерпретације "Горског вијенца" које отворено позивају на освету косовског пораза. Семантичке структуре истргнуте из књижевног, другостепеног моделативног система веома су опасне, јер могу бити, и нажалост јесу, злоупотријебљене у социјалној пракси и емпиријској стварности.

Разарање митова, деконструкција традиционалних културних, књижевних и идеолошких образаца, веома је болна, али нужна. А нас је овдје окупио управо највећи мит икада створен у црногорској култури. Његошеву митску енергију "Његошеви дани" усмерили су против национализма, а дојучерашњи амблем националиста, постао им "крвни" непријатељ. Управо због тога напади на овај научни скуп су учестали, а националисти различитих предзнака и данас насрћу на "Његошеве дане", па је недавно такав један урадак избачен у етар, али ни аутор ни сам текст нису заслуживали нашу пажњу.

Кад схватимо сву тежину те културне иконе, јасно нам је да с њим нема поигравња, да он не може служити за остваривање јефтиних политикантских циљева нити националистичких дивагација о чистоти идентитета и националног бића. Стога није нимало безазлена нарација о Његошу као о геноцидном писцу. Он је такву етикету добио због злоупотребе Његоша у рату 90-тих, али је просто невјероватно да у њему проналазе инспирацију за своје заносе националисти различитих предзнака. У "Горском вијенцу" је идеологема преточена у веома моћну, убојиту естетску поруку која је изузетно опасна за оне који не знају шта је естетска порука и како она функционише, шта је фикција, а шта стварност. "Горски вијенац" јесте фаталан текст, он је као религија – опијум за масе.

Доста дуго је Његош био нож и крв, пустимо га да буде оно што заиста јесте – најљепша пјесма коју нам је прошлост оставила и предмет проучавања у области науке о књижевности.

•  Да ли се на Универзитету Црне Горе размишља о још неком облику промовисања живота и дјела Петра Другог Петровића Његоша? Хоћемо ли у скоријој будућности успјети као друштво да освијестимо значај нашег највећег умјетника и да му посветимо много више пажње него што је то било до сада?

Универзитет Црне Горе, конкретно Студијски програм за црногорски језик и јужнословенске књижевности се манифестацијом "Његошеви дани" најозбиљније у држави и региону бави проучавањем и промовисањем Његоша, али ту активност би требало појачати и обогатити, јер то је мисија која нема краја.