08. 06. 2023. 15:00   >>  15:00

НА ОТВАРАЊУ КОНЦЕРТ БИГ БЕНДА РТС-а

Богат програм "Град театра" од 5. јула

Фестивал "Град театар" ове године почеће 5. јула концертом Биг Банда РТС-а, који ове године обиљежава 65 година рада, а као увод у овогодишњу манифестацију 3. јула на сцени између цркава биће припређен концерт дјечјег хора "Колибри". у Драмском програму припремљено је 15 представа, на Тргу пјесника наступиће умјетници из земље и региона, а ликовни програм биће посвећен полазницима чувене Херцегновске ликовне школе.

Организатори наводе да су за мото узели дио завршне дидаскалије "Радована ИИИ" Душана Ковачевића, чију ће нову поставку публика бити у прилици да види 15. августа у копродукцији ЈУ "Града театра" и Народног позоришта Сомбор.
 
"Сами почетак Фестивала обиљежиће концерт дјечјег хора "Колибри" 3. јула, који ове године обиљежава 50 година постојања. Концерт ће бити одржан на сцени између цркава. Концерт ће почети у 20 сати, а улаз ће бити бесплатан. Затим ће 5. јула у 21 сат Фестивал свечано бити отворен наступом Биг Банда РТС-а, који ове године обиљежава 65 година рада, и то концертом 'Трибуте то Раy Цхарлес', гдје ће као солиста наступити пијаниста Урош Перић. Плато између хотела Авала и Могрен је у прошлости фестивала био мјесто незаборавних јазз вечери, па ћемо ту традицију наставити и ове године", наводе у Град театру. 

У драмском програму 15 представа  

Како напомињу, у драмском програму идеја којом су се руководили приликом одабира представа за овогодишњи фестивал, а која суштински кореспондира са слоганом преузетим из драме "Радован трећи" као и поетиком драмских текстова Душана Ковачевића уопште, могла би се описати као забринутост за будућност, која се превазилази хумором. 

"Та брига је кроз представе које ћемо приказати усмјерена на еколошки, социјални, индивидуално и колективно емоционални контекст. Одабир од 15 наслова, од којих је једна представа за дјецу, могао би бити много шири, али је укупна организација фестивала условљена играњем на практично само једној сцени. 'Рибарске свађе' Ане Томовић, нова фестивалска продукција 'Нестварни град' Вука Ршумовића, те представа 'ГЛУМиЦИ' која је колективни рад македонских умјетника, свака на свој начин проговарају о садашњости и могућој будућности свијета у којем живимо. Гледаћемо још једну потпуно нову инсценацију, Гетеовог 'ПраФауста' Бориса Лијешевића, Ибзеновог 'Народног непријатеља' Нине Николић (Македонски народни театар Скопје) Чеховљевог 'Галеба' Милана Нешковића, те дјела која сматрамо савременом класиком као што су балет настао према роману нобеловке Олге Токарчук 'Бјегуни' кореографа и редитеља Сташе Зуровца, или 'Радован ИИИ' и 'Урнебесна трагедија' Душана Ковачевића", наводе у најави драмског програма фестивала.  

На програму је и позоришни пројекат Краљевског позоришта Зетски дом, 'Тобелија, мимикрија' у режији Мирјане Медојевић, затим представа 'Југославија, моја дежела' настала по тексту Горана Војновића, у режији Марка Мисираче из Копра.
 
"Ауторски пројекат глумице Луције Баришић 'Финал Ацт' настао у копродукцији независне сцене и Загребачког казалишта младих, представља бриљантан примјер актуелне позоришне тенденције да се позориште бави важним, а интимним егзистенцијалним темама кроз ауторске пројекте изврсних глумаца. Из фестивалске продукције претходних година, поново ћемо приказати 'Зелену чоју Монтенегра' Никите Миливојевића и 'Крваве свадбе' Игора Вука Торбице. Градско позориште из Подгорице приказаће дјечју представу 'Аладинова чаробна лампа' према драматизацији Игора Бојовића, а у режији Милана Караџића. Међу фестивалским продукцијама и копродукцијама за ову годину, у току су припреме двије представе. 'Нестварни град' према тексту сценаристе и редитеља Вука Ршумовића доноси на фестивал представу која има форму вођене шетње кроз аутентични амбијент старе Будве. Са слушалицама на ушима, публика прати нарацију која их уводи у свијет имагинације и наводи на интеракцију са амбијентом и људима око њих. У сваком појединачном извођењу ову представу ће моћи да види веома мали број људи, па је због тога предвиђено да се она прикаже премијерно, а затим још у седам реприза. Друга фестивалска продукција настаје према тексту 'Радован ИИИ' Душана Ковачевића, у копродукцији Град театра и Народног позоришта Сомбор, у режији дугогодишњег пријатеља и сарадника фестивала словеначког редитеља Вита Тауфера", наводе у саопштењу.

Девет фестивалских вечери за концерте

Укупно девет фестивалских вечери је предвиђено за концерте. Након отварања фестивала наступом Биг Бенда РТС-а, већ 14. јула на сцени између цркава наступиће виртуоз на виолини Немања Радуловић праћен ансамблом Доубле Сенс.

"На програму промовисаће нумере са новог албума 'Роотс'. 17. јула ће маестро Бојан Суђић дириговати хором и оркестром од укупно 70 извођача који ће заједно извести чувени Моцартов 'Реqуием'. Само два дана касније, још један виртуозни музичар и дугогодишњи пријатељ фестивала, пијаниста Борис Краљевић, заједно са знаменитим камерним ансамблом 'Загребачки солисти' ће такође на сцени између цркава изводити дјела Бетовена, Чајковског и Параћа. Након вритуоза слиједе наступи млађих црногорских умјетника, међу којима издвајамо Црногорски камерни оркестар, концерт 'Кларинет кроз музичке жанрове', који ће извести Вељко Кленковски, Дамјан Беговић и Александар Синчук, као и дует сопранисткиње Петре Радуловић и пијанисткиње Јелене Шиљег", наводе у саопштењу.

На Тргу пјесника угледа имена из земље и региона

Организатори наводе и да ће ове године у књижевном дијелу програма, који се одвија на Тргу пјесника, реализовати до 15 књижевних вечери у жељи да будванску публику упознају са савременом књижевном продукцијом земље и региона различитих поетика.

"Наш избор усмјерава ка писцима чије поетике тематизују концепт прелаза, константно превазилазећи било тематско-мотивске, било жанровске границе, али и границе култура. На тај начин откривајући комплекност свијета и изазове људских судби, чини се да сваки од гостију даје аутентично свједочанство о могућностима опстанка вјере у снагу људског духа и хуманистичких вриједности кроз које се потврђује. На Тргу ћемо ове године срести Ђорђа Матића, писца који се бави судбином исељеника, али и утјехама које могу да пруже духовни темељи матичне културе. Потом нам долази Јурица Павичић, који ће говорити о изазовима живота на Медитерану, премреженом путевима и границама, али и специфичностима своје жанровске књижевности. Горан Петровић, који већ 35 година дијелом и нормира поетичке токове српске књижевности, говориће о својим новим романима 'Папир' и 'Иконостас', дијеловима Романа делте, у којима открива зашто је важно најдубља осјећања исписивати на најфинијем папиру, али и како су тековине Медитерана неминовно одређене и српском културом. Мираш Мартиновић, неуморни проучавалац античког насљеђа, говориће о књижевним везама насталим у нашим просторима који успостављају директну везу са античким извориштима културе. Весна Голдсворти, која је својом чувеном студијом 'Измишљање Руританије' поставила неизоставно полазиште за разумијевање рецепције Балкана и балканских народа у другим културама, на Тргу говори о свом књижевном раду и изазовима писања нематерњим језиком о темама које уједињују матичну традицију са традицијом англо-америчке кутлуре. Тања Бакић већ називом збирке поезије 'Интертекст' аутопетички сигнализира неизбјежно увезивање сопственог поетског гласа са фикционалним и теоријском лектиром. Поводом 130 година од рођења Милоша Црњанског, гост Трга ће бити и проф. Мило Ломпар, који ће представити своју студију 'Црњански и светска књижевност' и указати да је један од највећих писаца и путника српске књижевности био и један од највећих познавалаца канона свјетске књижевности, али и писац чије дјело оставља незаобилазан и јединствен траг у истом канону. Александар Шурбатовић представља један од најзанимљивијих романа објављених у претходне двије године, који причом параболом о чудној осамнаестовјековној справи која дворове просвјетитељске Европе оставља без ријечи побуђује сва она питања којима се данас баве биоетичке и биотехнолошке теорије. Проф. Михајло Пантић, ерудита који вјешто прелази границе тумачења приповједања и вјештине самог приповједања на Тргу ће говорити о свом поимању књижевности и њеног значаја у данашњим временима. Јана Радичевић, поетеса из Црне Горе, случајно или не симболички презименом увезана са највећим пјесником младости ових простора, аутентичним поетским изразом свједочи да се поезија и данас међу младима не само чита већ и пише. Проф. Сњежана Бановић, редитељка и театролог, на Тргу говори о поимању односа државе и позоришта, као и токовима културних политика које су одјек актуелних друштвених гибања. Част нам чини и то што ћемо се на Тргу срести и са писцем драме 'Радован ИИИ', Душаном Ковачевићем, који својом поетком константног преплета драмских жанрова већ педесет година опомиње да колико год живот утиче на фикцију, толико и фикција, уколико се не разумије, може постати изобличена стварност која погубно дјелује на људскост. Мирјана Новаковић је још једна гошћа Трга; представља свој посљедњи роман 'Мир и мир', завидног композиционо-тематског преплета који указује да универзалност истина и вриједности, које се тичу и етике и умјетности, важи у свим временима и свим околностима", наводе у Град театру.

И ове године, немјерљив допринос Тргу ће дати модератори: Небојша Грујичић, Мића Вујичић, проф. др Александар Јерков, Барбара Делаћ, мр Милорад Дурутовић, мр Божена Јелушић, Данка Ивановић МА, Тамара Крстић, Гојко Божовић, проф. др Јелена Кнежевић, мр Јанко Љумовић, др Петра Бјелица... 

Изложба посвећана Херцегновској ликовној школи

Ликовни дио фестивала и ове године ће обиљежити сарадња са Народним музејом Црне Горе. Пажњу ће посветити оном дијелу фундуса НМЦГ који је везан за ауторе који су завршили Херцегновску ликовну школу.

"Феномен Школе за ликовне умјетности (1946. основана на Цетињу, а од 1948. до 1967. радила у Херцег Новом) јесте тај да је за двадесетак година рада у седамнаест генерација изњедрила неке од најбољих представника црногорског савременог сликарства, али и осталих визуелних умјетности (куриозитет је тај што је имала и одсјек за позоришно сликарство, а архиви памте да је и Живко Николић био ученик школе). На изложби ће бити представљено двадесетак радова (Дада Ђурића, Уроша Тошковића, Луке Берберовића и других). Изложба под називом 'Учитељи и учени Херцегновске ликовне школе – у сарадњи са Народним музејом Црне Горе“ биће отворена у цркви Санта Марија 13. јула, а публика ће бтии у прилици да је посјети до 20. августа. Избор дјела на изложби и ове године потписују аутори Снежана Ивовић и Милош Марјановић, кустоси Народног музеја ЦГ", наводе у Град театру.

Током 51, односно 49 фестивалских дана, у програмима 37. фестивала "Град театар" наступиће преко 620 учесника драмског, књижевног, музичког и ликовног програма. Програми ће се одвијати на сцени Између цркава, унутар цркве Санта Мариа, на Тргу пјесника, на улицама Старог града, на платоу испред хотела Авала, у амфитеатру манастира Стањевићи.  И ове године у креирању драмског и музичког програма посебну захвалност дугујемо пијанисти и професору Бојану Мартиновићу, као и позоришном критичару Бојану Муњину.