ПР центар [ Р.Б. ]

02. 06. 2023. 18:44   >>  18:48

ВЛАОВИЋ ПОРУЧИЛА

"Више новца у култури значи и више новца за институције и конкурсе"

Већа издвајања средстава за културу значи више новца за институције и конкурсе, поручила је министарка културе и медија Маша Влаовић и додала да су овогодишњим Конкурсом са културно - умјетничко старалаштво подржали 244 пројеката са више од 900 хиљада еура, што је за скоро 40 одсто више у односу на прошлу годину. Влаовић је, на потписивању уговора са добитницима Конкурса, казала да је Министарство у претходној години урадило много.

“Након повећања будзета од 6 милиона, услиједило је Грански колективни уговор, којим смо свим запосленима у култури повећали плату до 25 одсто у укупном износу. Више новца у култури, значи и више новца за институције и конкурсе”, казала је Влаовић.

Према њеним ријечима, у односу на прошлу годину, када су подржали 155 пројекта са 613 хиљада, ове године имају увећање за око 300 хиљада еура.

“Ја се надам да ћемо наставити овај тренд раста”, истакла је Влаовић.

Она је навела да су до сада финализовани Конкурс у области културно-умјетничког стваралаштва, затим Конкурс подршке међународним фестивалима и манифестацијма и Конкурс подршке развоја културе на сјеверу Црне Горе и нова конкурсна линија подршке фестивалима.

“У наредном периоду биће расписани конкурсни за креативне индустрије и нова конкурсна линија коју смо увели за дјецу и младе”, најавила је Влаовић.

Генерална директорица Директората за културно-умјетничко стваралаштво, Милена Дурутовић, честитала је добитницима и на, како је рекла, борби које упорно воде на културној сцени.

“244 пројеката обећава да ћемо се успјешно борити за позиције културе у друштву са жељом да се овај број увећа. Посебно сам захвална тиму Министарства који је учествовао у овом процесу у временима када сви од нас траже огроман ентузијазам”, казала је Дурутовић.

Додала је и да је поносна на све чланове екстерних комисија, са којима су дефинисани путеви даљег унапређења самог конкурса.

“Тако да већ у новембру можете очекивати нове услове које ће дати веће прилике културној-умјетничкој сцени”, поручила је Мијовић Дурутовић.

Предсједник Комисије за културно умјетничко стваралштво у области фестивала и манифестација и у Комисији која се тиче црногорског представљања на међународним фестивалима, Един Јашаровић, рекао је да су се приликом одабира пројекта руководили начелима праведности.

“Најбитније је да смо ове године имали велики број пријава, за око 40 одсто више пријава у односу на расположива средства, зато смо се у расподјели превасходно руководили начелима континуитета и остварених актера који годинама уназад дају подршку развоја специфичности израза" , казао је .

Он је поручио да ће покушати да унаприједе конкурс и похвалио Министарство "зато што конкурсу даје легитимитет као кључној тачки у економској расподјели средстава, дијелећи тако одговорност са актерима културне продукције у Црној Гори".

"Дигитализација која треба да се спроведе олакшаће учешће актерима на конкурсима, такође, апелујем на актере да своје пројекте, колико је год то могуће прилагоде могућим цифрмама”, рекао је .

Јанко Љумовић предсједник Комисије за област позоришна дјелатност је рекао да су шест пројеката оцијенили као "изузетно квалитетне, који откривају један добар драмски плурализам црногорских драмских писаца, имамо текстове савремених драмских писаца, један пројекат који улази у зону независног приватног позориста, имао представу за дјецу, али и два Центра, Колашин и Бар, који имају амбицију да постану важне позоришне тачке."

Никола Латковић предсједник Комисије за ликовно стваралаштво искористио је прилику да обраћање усмјери, како је казао "свима нама, заједници културних дјелатника, које позивам и прозивам да дјела".

Смјернице за унапређење конкурсне праксе, према Латковићу, намећу улагање у дијалог стваралаца, који треба "распиривати одоздо, а средствима одозго".

"Тај се дијалог не може успоставити у владином, а још мање у невладном сектору. Право мјесто за то је унутар рехабилитованог, стабило буџетираног, кадровски ојачаног, савремено диверсификованог и видљивог гранског удруżења са активним и гласним ĉланством" закључио је Латковић.

Чланица комисије за Књижевност Ксенија Ракочевић казала је да је на конкурс за ту област стигло 129 пријава, од којих је двадесетак било неважећих.

„Комисија у саставу Огњен Спахић, Александар Бечановић и ја је донијела одлуку да подржи за финансирање 59 пријава. Као предсједница комисије морам истаћи да смо се водили искључиво естетским критеријумима, без икаквих уплива и сугестија од стране Министарства културе и медија, као и да смо све одлуке доносили консензусом.“, истакла је Ракочевић.

Како ово Министарство, како је додала, свој рад доминантно темељи на принципу транспаретности, то је био став и ове комисије да треба ићи тим путем.

„Водили смо се и принципом мултикултуралности на који је наслоњена црногорска култура, па смо подржали осам пројеката који долазе од стране мање бројних народа. Подржали смо и пројекте који долазе са сјевера и југа, као и пројекте који се тичу црногорске историје књижевности, теорије, романе, драме, збирке поезије...све оно што је својим квалитетом завриједило да добије подршку“, рекла је Ракочевић.

 Мерин Смаилагић предсједник Комисије за реализацију програма „Развој културе на сјеверу“ каже да је прјатно изненађен бројем пријава. 

"Један од начина да се изборимо за културније друштво је да посвећујемо више пажње, труда и средстава у пројекте из области културе. Ове године је направљен значајан искорак Министарства увећањем буџета као и броја пројеката који су подржани. " закључио је Смаилагић.

Драматуршкиња, Теодора Кипа, која је добитница средстава из области Позоришна продукција.

“У питању је драма музичко-сценског карактера, која се зове “Јетра”. Ради се о драматизацији романа “Записи из подземља” од Достојевског”, рекла је Кипа. Истакла је до су конкурси можда сад једини начин да слободни умјетници представе публици своју умјетност. “Ја бих вољела да има више оваквих конкурса, али и неких "апсурдних" како би могли да се другачије представимо. С обзиром на то да сам ја слободна умјетница требало ми је вријеме прво да научим како се уопште пишу пројекти, јер када сте умјетник тешко вам је да разумијете формалну реченицу”, појаснила је Кипа.

Један од добитника Конкурса, Никола Радоњић, казао је да су искористили овај механизам подршке Министарства културе и медија. “Не можете да развијет стваралачку сцену, нарочити јавно, без подршке државе и ресора културе. Зато је битно едуковати ауторе да у својим елаборатима, излагањима, имају на уму да Комисије данас теже ка одређеној изврсности при самом избору”, рекао је Радоњић. Према његовим ријечима, овакви Конкурси су добри да се изфилтрира стање на сцени, “да видимо гдје само и шта радимо”.
“Оно што видјљиво јесте да средства која се издвајају Конкурсом сваке године већа”, истакап је Радоњић.

Министарству културе и медија пристигло је 396 пријава за суфинансирање пројеката, које су разматрале комисије сачињене од истакнутих стваралаца и стручњака у култури.

Сходно њиховом предлогу ове године ћемо суфинасирати 244 пројекта у укупном износу од 925.613 еура и то у областима: превођења и часописа, музичко- сценске дјелатности, заједничког учешћа на међународним фестивалима и манифестацијама, ликовне умјетности, позоришне дјелатности, књижевности и издаваштва, развоја културе на сјеверу и области манифестација и фестивала.