- Hronika
- Montesong
- Kolumne
-
Radio
- Izdvajamo
-
Emisije
- Novosti dana
- Dokumentarni program
- Pop top
- Europuls
- Zrno po zrno
- Radio ordinacija
- Kulturna panorama
- Zelena priča
- Epoleta
- +382
- Spona
- Svijet jednakih šansi
- Matica
- Život po mjeri čovjeka
- Link
- Izokrenuti svijet
- Koracima mladih
- Moja profesija je...
- Sportski program
- Kulturno-umjetnički program
- Koracima prošlosti
- Naučno-obrazovni program
- Muzički program
- RCG
- R98
- Programska šema
- Trofej Radija Crne Gore
- Frekvencije
- Radio drama
Kulturna galaksija
12. 05. 2023.
08:19 >> 08:19
VEDRANA RUDAN
"Rađanje je početak naše totalne neslobode"
Jedna od omiljenih književnica na prostoru bivše Jugoslavije, Vedrana Rudan, priredila je nesvakidašnju promociju romana "Doživotna robija“ na Sajmu knjiga u Podgorici. Publiku je podstakla na smijeh i interakciju, govoreći na prepoznatljiv način, bez dlake na jeziku o braku, životu, muško-ženskim odnosima.
"Crna Gora je problematična navodno jer su Crnogorci divljaci, a žene sirotice, pa sad sam se ja malo pripremila, ne puno, moja prijateljica Vera Marjanović koja ima neku vezu sa Crnom Gorom iako živi 30 godina u Beču, novinarka poznata mi je skrenula pažnju na knjigu doktora Todora Bakovića. On je psihijatar i napisao je čuvenu knjigu koja je izdata početkom osamdesetih, a zove se 'Depresivni optimizam Crnogoraca', a najpoznatija izreka je 'Crnogorke su jedine žene kojima muževi naređuju ono što one žele'", kazala je Rudan.
Istakla je da u "muško-ženskim odnosima zavisi kakav je on i kakva je ona.
"Ali u knjigama su uglavnom, u mojim knjigama su mužjaci smeće, a žene žrtve jer se to bolje prodaje, tako da ja mislim o muško-ženskim odnosima zavisi kakav je on, kakva je ona, ja imam samo dobra iskustva jer uvijek imam dobrog muža i fenomenalne, sad već manje jer me bole leđa, ljubavnike, tako da su moji odnosi savršeni“, kazala je Rudan.
Je li sloboda moguća bez materijalne sigurnosti, oplemenjuje li rad ili porobljava čovjeka i šta je neophodno da bi žena zaista bila nezavisna, neka su od pitanja koja glavna junakinja romana "Doživotna robija“ postavlja sebi, ali i svima nama, živjeli na Balkanu, ili na drugom kraju svijeta.
"Previše toga radimo, a ne premalo, dakle, mi se ne bi trebalo boriti za još rada, nego za nerad. Borimo se da budemo kao muškarci: 'šta si skuvala?' Kad mene muž pita, danas više ne: 'A šta ćemo danas jesti?' Ja mislim, zavisi šta ćeš skuvati, a mogu jesti bilo šta“, trebamo manje raditi, šta će nama rad, dovde nam ga je, daj me zabavi! 'Šta si žalosna?' Pa nasmij me idiote, kupila sam ovo, platila sam ono, djecu sam otpenjala u vrtić, pa na tenis da bude Đoković, pa na fudbal da bude Mesi ili ne znam kako se ti majmuni zovu, pa na engleski da govori bolje nego Bred Pit, nama treba manje rada, nama ženama“, kazala je Rudan.
Navela je da je rađanje početak totalne neslobode.
"Porod, ja sam sto puta rekla, rađanje je početak naše totalne neslobode. Ponoviću i citiraću sebe, kao što rade svi skromni ljudi, da su djeca doživotna robija i bezuslovna ljubav i mi iz toga kruga ne možemo izaći, ne samo mi u Crnoj Gori, nego mi bilo gdje. Isto tako kao što mi patimo tu na Balkanu, tako pate i Šveđanke. Šveđani imaju najviše kuća za prebijene žene u Evropi, ne zato što su jako razvijeni, nego zato što Šveđani mlate svoje žene k'o i Crnogorci, Hrvati ili Makedonci. Svagdje žene imaju istu poziciju: ti si predmet, ja sam pamet“, kazala je Rudan.
Poznata po tome što izbjegava stereotipe, Vedrana Rudan je i promociju u Podgorici učinila krajnje neuobičajenom i upečatljivom i za one koji rado čitaju njene kolumne i knjige, ali i za one koji negoduju zbog njenog prepoznatljivog, britkog jezika kojim opisuje našu stvarnost.
Коментари0
Остави коментар