M.M.

BOŠKOVIĆ

Javna rasprava o Nacrtu Nacionalnog programa razvoja kulture do 20. aprila

Javna rasprava o Nacrtu Nacionalnog programa razvoja kulture, koji predstavlja krovni strateški dokument iz oblasti kulture, trajaće do 20. aprila, kazala je PR Ministarstva kulture i medija Hristina Bošković, apelujući na zainteresovanu javnost da do tad dostavi komentare koji ga mogu unaprijediti.

Ona je, gostujući u jutarnjem programu Televizije Crne Gore kazala da je Nacrt Nacionalnog programa razvoja kulture baziran na inkluzivnosti, navodeći da je njegov sadržaj zasnovan na savremenim metodološkim praksama.

Bošković je kazala da je Ministarstvo kulture i medija, u procesu izrade nacrta ovog dokumenta, obavilo široke konsultacije, koje su podrazumijevale, javne pozive za dostavljanje predloga u početnoj fazi izrade, konsultacije sa svim nacionalnim ustanovama kulture, fokus grupe sa nacionalnim ustanovama kulture i predstavnicima NVO i privatnog sektora u kulturi, upitnike o stanju i razvoju kulture u opštinama, državnim i opštinskim ustanovama kulture, privatnom i NVO sektoru, kao i upitnike za publiku javnim ustanovama kulture.

"Nakon toga uslijedilo je formiranje Radne grupe koju čine renomirani kulturni djelatnici, predstavnici naučnih i stručnih institucija, strukovnih udruženja, sindikata i drugih subjekata iz oblasti kulture, njih 27”, dodala je Bošković.

Ukazala je da je Analiza trenutnog stanja ukazala na nedovoljnu saradnju aktera u kuturi, neravnomjerni razvoj kulture, kao i nedovoljno korišćenje stranih fondova i veoma rijetko učešće u međunarodnim projektima.

Bošković je podsjetila da je ovo treći Nacionalni program razvoja crnogorske kulture, koji je koncipiran tako da ima dva dva strateška cilja.

“Prvi strateški cilj se ogleda u unapređenju institucionalnog i pravno-regulatornog okvira kulture u Crnoj Gori. On podrazumijeva unapređenje pravne regulative u kulturi, jačanje institucionalnih kapaciteta u kulturi, unapređenje sistema i ulaganja u zaštitu kulturne baštine i unapređenje sistema i ulaganja u savremenu produkciju”, rekla je Bošković.

Prema njenim riječima, drugi strateški cilj podrazumijeva kreiranje ambijenta za razvoj kulturnih i kreativnih inicijativa, publike i saradnje.

“U sklopu ovog segmenta radićemo na razvoju publike, kulturnih potreba i navika građana Crne Gore, te unaprijeđenju međunarodne saradnje i procesa evropskih integracija u oblasti kulture”, precizirala je Bošković.

Istakla je da crnogorska publika pozitivno ocjenjuje donošenje Nacionalnog razvoja kulture i da ga doživljava kao veoma važan dokument za unapređenje te oblasti.

Podsjetila je da su do sada kreativni habovi otvoreni u tri grada - Baru, Kotoru i Šavniku, a da je planirano da se ovaj trend nastavi.

“Pored toga, MKM je realizovalo konkurs u oblasti kreativnih industrija u prethodnoj godini, gdje je podržano 33 projekta sa 172 hiljade eura. Takođe, ono na šta smo posebno ponosi jeste realizacija prve Nacionalne konferencije o kreativnosti u januaru u Kotoru. Tom prilikom okupili smo skoro 60 panelista i prezentera iz najrazličitijih djelatnosti koji su govorili o kreativnosti i inspirisali mnogobrojnu publiku koja nas je pratila u toku trajanja konferencije. Zaista nosimo pozitivne utiske”, navela je Bošković.

Najavila je da je u narednom periodu planirano raspisivanje konkursa za ovu oblast za 2023. godinu.

Član radne grupe i koordinator projekta Budva-Boka 2028 Evropska prijestonica kulture, Dušan Kaličanin, istakao je da je veoma važno da se razvija međunarodna saradnja, kao i da se koriste međunarodni fondovi.

“Evropska prijestonica kulture jeste zapravo najveći projekat Evropske unije u oblasti kulture”, rekao je Kaličanin.

Govoreći o Nacionalnom programu razvoja kulture, Kaličanin je rekao da se radi o dokumentu koji je obavezujući i posebno važan u procesu kandidature za Evropsku prijestonicu kulture.

“Nijedan grad se ne može kandidovati ukoliko ne postoji plan razvoja kulture grada, koji se mora oslanjati i biti usaglašen sa Nacionalnim programom razvoja kulture”, pojasnio je Kaličanin.