Мира Ровчанин, Радио Црне Горе

31. 01. 2023. 18:24   >>  19:26

ШКОЛА СЛИКАЊА ЗА ДЈЕЦУ И ОДРАСЛЕ

Потреба за умјетничким стваралаштвом не познаје године

Школа цртања и сликања којом успјешно руководе академске сликарке Јелена Костић и Милена Кривокапић, окупља најмлађе, али и одрасле љубитеље сликања. У малом атељеу, уз помоћ Јелене и Милене, полазници стварају аутентична умјетничка дјела, која имају посебну вриједност. Ослушкујући потребе становника града под Требјесом академске сликарке основале су Умјетнички центар са различитим умјетничким радионицама.

Сестре, акадмеске сликарке Јелена Костић и Милена Кривокапић након безуспјешне потраге за послом одлучиле су да знање и умјеће пренесу на друге. Врата малог атељеа отвориле су за талентовану дјецу, али и одрасле жељне ликовног стваралаштва. Од почетка рада интересовање је велико па тренутно школа броји око 40 полазника.

„Група старијих полазник окупља углавном људи од двадесет година па до шездесет који се баве разлличитима знимањима. Све их веже та потреба да се баве умјетношћу, да сликају и да се изразе на тај начин. Радити са њима је лако, када та жеље постоји. Већ неке ствари као што су напредак, пробијане неких баријера, је индивидуална ставар и зависис од особе до особе. Треба мало стрпљења, али на крају све то буде како треба и напредак је видљив“, каже за Радио Црне Горе академска сликарка Јелена Костић.

Полазница школе, Зденка Томановић каже да ужива у сликању.

„Завршила сам новинарство, тренутно радим у кладионици, а хоби ми је цртање. Покојни отац волио је да црта и пренио је ту љубав и на мене. Случајно сам сазнала за школу сликања и одмах сам почела са часовима. Јелена и Милена су велика подршка, са великом вољом и жељом долазим на часове“, каже Зденка.

У Јеленин и Миленин атеље радо долази и Никшићанка Бобана Зечевић.

„Економиста сам, запослена сам као државни службеник. Одувијек ми је била жеље да се бавим сликарством, али никада нијесам имала довољно храбрости да кренем у то. До сада сам највише радила са уљаним и пастелним бојама. Задовољна сам напретком. Милена и Јелена су прави педагози и умију да нам пренесу знање“, каже Бобана.

Без дјеце школа не би била потпуна. Посебно је задовољство и привилегија радити са малим умјетничким душама.

„Искрено са дјецом је мало напорније радити. Већа је одговорност и нас као педагога да се дјеца на неки начин упуте и усмјере, а са друге стране да им се остави довољно слободе да изразе своју креативност и да сачувају ту креативност, која је поготову код мале дјеце јако изражена“, појашњава Костић.

Колико су успјешни полазници школе најбоље су потврдиле изложбе радова, које су одржане у два наврата, крајем прошле године, у фоајеу Никшићког позоришта.

„Желим да се захвалим управи Никшићког позоришта која нам је изашла у сусрет. Прво смо се представили са најмлађим полазницима, као најкреативнијим и најрадоснијим дијелом нашег друштва. На другој изложби, 26.децембра, представили су се одрасли полазници. Изложба је била јако лијепо посјећена. Мислим да смо урадиле добар посао и школу представиле на прави начин, а и полазници су се представили на прави начин“, каже сликарка Јелена.

Након успјешних резултата који су оправдали рад школе Јелена и Милена одлучиле су се на корак више. Основале су Умјетнички центар, који је и званично једина регистрована школа сликања и цртања у граду под Требјесом.

„Та одлука је донешена врло пажљиво. Већ пар година смо имале идеју, али смо морале да ослушкујемо тај неки ритам града и те потребе које људи имају. Увидјеле смо да има пуно људи и дјеце који имају потребу да се баве умјетношћу и послије безуспјешног тражења посла у струци, одлучиле смо да оснујемо Умјетнички центар. Регистровале смо школу и самозапослиле се. Аплицирале смо са пројектом и добиле почетни капитал, који је био довољан да опремимо атеље. Умјетнички центар је основан са идејом да не буде само школа цртања и сликања. Ми желимо да умјетност приближимо и кроз неке друге гране умјетности. Кренули смо са радионицама графичког дизајна и фотографије, које води наш колега Вук Пековић. Имамо у плану да школи додамо и вајарске радионице, као и курсеве грнчарства“, истиче Костић.

Младима је неопходно пружити шансу да искусе процес стваралаштва на прави начин. Неопходно им је, поручују академске сликарке Јелена и Милена, обезбједити простор, услове, материјале. Све што је потребно за старање умјетничког дјела, а што нажалост , у образовном систему, није заступљено у довољној мјери.