Nataša Novović

Pavle, Krsto i hortenzije

Negdje tokom zlih devedesetih, jedan je novinar, crnogorskog porijekla, u časopisu 'Vreme' napisao, otprilike, da Crna Gora nema ljudskih kapaciteta da bude država. Svi koji su tada sanjali nezavisnu Crnu Goru bili su do dna duše uvrijeđeni.

Пише: Nataša Novović Види све колумне

Crnogorska istorija, kralj, borba protiv Turaka, trista čuda i nadasve jednako pravo koje su imale druge jugoslovenske republike… Nije imao pravo. Ali, četrdesetak godina kasnije, moglo bi se razmisliti još malo o tome. Pravo na državu je nesporno, ali - kakvi smo sa ovim ljudskim kapacitetima? Ne u crnogorskom 'ja tebi serdare, ti meni vojvodo' smislu, nego stvarno.

Minimum pola parlamenta ne zna sve padeže. U svakom segmentu društva, privrede i politike očigledno je elementarno neznanje, očigledno je da su ljudi stekli neke pozicije jer su, kao i u doba DPS-a klimali. Tako ništa ne može da se izgradi. Pa ni ta država na koju se imalo i ima pravo. Možda može tek da se tavori.

Realno, mi smo šaka jada. Ima nas malo više od pola miliona. Pritom, tu cifru možete odmah podijeliti na pola onih koji su Crnogorci i onih koji su Srbi, pa na one koji su Bošnjaci, a koji Muslimani i tako dalje. Vreća rogova.

Ovih dana, povodom pete godišnjice od pada DPS-a sa vlasti, puno se pisalo o tome šta je bilo u međuvremenu. Na pitanje - je li stvarno osvježilo - odgovor je jednostavan: nije puno, ali se ipak lakše diše. Jesu li ovi što sad laju, smjeli da lanu prije pet godina? To se zove sloboda govora i bitan je dio slobode kao takve.

Ništa, pa ni država, nije nekakva nesalomiva gromada. Sve se sastoji od stvari koje su, naizgled, sitnice. Važno je koliko će vam trajati sudski proces, važno je za koliko ćete dobiti novi pasoš, važno je kad će vam i hoće li komunalno pokupiti smeće, važno je koliko vam treba vremena da pribavite dozvolu da u sopstvenoj bašti napravite kuću za sopstveno dijete. I važno je, naravno za koliko neko drugi može da dobije dozvolu da napravi zgradu tamo gdje zgradi nikako mjesto nije. To se zove korupcija. I važno je da se ne uništavaju nacionalni parkovi i da se rijeke ne stavljaju u cijevi. I još trista takvih čuda. To je država, a ne ono što političari pričaju za govornicom. O onome što pišu po saopštenjima nepristojno je govoriti.

Možda je naš kolega iz devedesetih, donekle, imao pravo. Zaista nam se vidi koliko nam fali stručnjaka i koliko smo mladih i sposobnih otjerali. A, najmanje smo od svih jugoslovenskih republika na to imali pravo. Ponovo, zato što smo mali. I to sebi moramo da priznamo. Nije isto kad 10 stručnjaka ode iz Srbije ili Hrvatske i kad ode iz Crne Gore. To što stručnjaci ne valjaju ako ih 'teren ne prepoznaje', to jest ako nijesu politički podobni, šlag je na torti. Koga je briga za koga navija mašinski inženjer koji savjesno radi svoj posao? Nas. Zato nam je kako nam je. 

Nego, da se vratimo na hrizanteme. I pitanje o našim ljudskim kapacitetima. Probajte da na društvenim mrežama nađete ljude koje zanima cvijeće. Nema šanse, osim stranica koje se bave prodajom.  Ako hoćete da se pohvalite biljkom koju ste uzgajiji ili da se požalite što vam je crkla, za one koje pričaju 'naškim' jezikom postoje grupe u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, a kod nas - ništa. Nemate đe da pitate kako se, u našim uslovima, presađuje hortenzija ili hrizantema i šta da zimi radite zimi sa gladiolama. Da ponudite nešto nekome na poklon, da razmijenite. Postoji li neka 'uradi sam' stranica, a da je iz Crne Gore? Da vam neko poštom pošalje malo lijepka koji vam nedostaje?

Ali, ako krenete da tražite stranice o Pavlu, Krstu, Osmanu ili Jusuffu, polje je veoma široko. A kako bi bilo da malo počinemo. Što bi, ne čula nam se riječ, rekao Dritan - relaksirano. Hortenzije su garantovano bolje za evropski ili bilo koji drugi civilizacijski put od gorepomenutih 'junaka'.

Vrijeme bi više bilo da shvatimo da od kafanskih naklapanja ljeba nema. I da nećete promijeniti istoriju: crkli - pukli. 'Krv je ljudska rana naopaka'. Neka se time bave ovi koji od tog posla zarađuju novce. Neka vas. Posadite orah, napravite policu, naučite da zašarafite česmu. I bavite se svojim poslom. Biće bolje.