Duško Kovačević

stav

Politika i moral

Prije nekoliko noći u jednoj televizijskoj emisiji naš ugledni univerzitetski profesor, odnedavno i politički savjetnik, govoreći o problemu vlasti i vladanja pozvao se na čuvenog njemačkog sociologa Maksa Vebera, mnogi će reći i najznačajnijeg klasičnog mislioca u društvenim naukama.

Пише: Duško Kovačević Види све колумне

Kao što to veče reče profesor – Maks Veber je pisao o demonu vlasti, a ja sam prilično davno naišao na jednu intrigantnu, značenjski ne i originalnu Veberovu rečenicu: Političar je često prinuđen da koketira i sa samim đavolom. Iako će jedna druga profesorova rečenica iz iste emisije izazvati veliku larmu u javnosti, ja ću se u ovom kratkom komentaru pozabaviti upravo njegovim pozivanjem na Vebera. Uostalom, naša politička scena odavno se stropoštala na patos prozaičnog i vulgarnog, pa je li bog dao da crnogorsku politiku pokušamo propitati kroz akademsku i sociološku prizmu, ako je to uopšte moguće.

Dakle, govorimo o složenom odnosu morala i politike. Da li politikom možemo da se bavimo pošteno i krajnje pravično? To je staro pitanje, staro koliko i sama politika. Ono je zastupljeno u ideji grčke politeje, oličene u polisu: Aristotel se njime bavi naročito u svojim najpoznatijim političko-filozofskim djelima – Politici i Nikomahovoj etici.

Na samom početku Nikomahove etike Aristotel nam kaže da postoji ,,nauka koja izučava vrhovno dobro za čovjeka", dodajući, prilično neočekivano, da je ta nauka poznata kao politika.

Etika je premu njemu podvrsta politike. ,,Niko ne može biti uspješan ako gladuje, ako je nesrećan i ugnjetavan. Ukoliko želite da budete dobri, potrebno vam je dobro društvo, a to mora da obezbijedi politika."

Mnogo kasnije, od Makijavelija pa sve do pomenutog Vebera, ali i Osfalda Špenglera – politika će se tumačiti i kao disciplina koja nije dužna voditi računa o moralnim i etičkim uzusima. Ili što bi kazao Dostojevski: Gdje nema Boga, sve je dozvoljeno! Politički stav koji dozvoljava i beskarakternost ako je nužna – njegovi zastupnici opravdavaju ne smrću Boga nego nacionalnim interesom, ili državnim razlogom (fr. raison d' état).

Prema tome, POLITIKA je prije i iznad svega. I u moralnom i nemoralnom modu, i u starom i novom vijeku. A kakva je politika u Crnoj Gori i kakvi su ljudi koji su nosioci njene politike? Da li oni mogu iznijeti Aristotelovu dimenziju i misiju politike kao podloge ispravnog i etičkog življenja? Ili nam upravo iz (crnogorske) politike dolaze kriminal, korupcija i pad...?