Ljiljana Vukotić

Davor Čamdžić, čovjek koji 50 godina lovi hobotnice

Novljanin Davor Čamdžić punih 50 godina bavi se lovom na hobotnice. Uvijek lovi na istim mjestima u hercegnovskom zalivu, a svoju pasiju povezuje sa činjenicom  da su hobotnice izuzetno zanimljiva morska bića, za koja je nauka utvrdila da posjeduju inteligenciju koja nije svojstvena drugim vrstama. Osim što ih lovi, o njima mnogo zna i kontinuirano prati sva istraživanja  i eksperimente koji potvrđuju da se radi o izuzetnim živim bićima.  

Kada je imao 12 godina, novljanin Davor Čamđić ulovio je prvu hobotnicu u blizini Novskog škvera. I od tada punih pola vijeka nije prestao da ide u lov i da ih gotovo svakodnevno vadi iz mora. One su, kaže, posebne po mnogo čemu.

“hobotnica je jedini živi organizam koji se može spustiti na dno Tihog okeana bez problema. Otporna je na razliku u pritisku vode. S obzirom na tu činjenicu, to ljudi ne znaju, ona kod ljudi obara pritisak”, kaže on.

Poznato je da hobotnice imaju neku vrstu inteligencije, a Davor je uveren da je to istina.

“Pametna je do bola. Znači, postoji jedan eksperiment gde su naučnici u jednoj prostoriji imali dva akvarijuma. U jednom akvarijumu su bile hobotnice, a u drugom su bile krabe. To je njena omiljena hrana. Na podu je bio tepih. Oni dolaze sjutradan. U akvarijumu je bila jedna kraba. Ne znaju šta se dešava, sve je na svom mestu. Postave kamere. Sjutradan dolaze, imaju šta da vide. Hobotnica izlazi iz svog akvarijuma, ide tepihom, ulazi u akvarijum sa krabama, uzima krabu, ide tepihom, vraća se u akvarijum i pojede krabu i doviđenja prijatno”, kaže Čamdžić.

Kroz pet decenija koliko ih lovi, iskusio je i kada je najbolje ići u lov.

“Najbolje je kada je veliko praženje elektriciteta,ada je more i nebo iste boje, tamno zelene. Onda se one rašire kao suncobranii na dnu. Nju Italijani zovu lapiovra. Ona koja ljubi, koja voli kišu. Pred kišu one se rašire. Izađu van iz svojih kućica i rašire se”, priča ovaj lovac.

Nema posebnog alata za hobotnice. Ruke su najvažnije, kaže Davor.

“Ono što je jako interesantno, postoji jedna priča koju sam ja čuo od jednog starog zeleničanina, da hobotnice drže kućicu 50 godina. I one imaju sistem prenesenog pamćenja. Znači, sa generacije na generaciju prenose. I svaka zna gdje joj je kućica. U okolini Vezuva imate tzv. vezuvske hobotnice. Pred erupciju vulkana one odu 20 nautičkih milja, što nije mala razdaljina od obale, vrate se kad erupcija vulkana prođe. Tačno znaju, tačno osjećaju. Zato naučnici njih koriste da bi mogli nekakvu koncepciju napraviti vezano za to kada će doći do erupcije, kada će stati”, priča Čamdžić.

Hobotnice koje lovi u detinjstvu i ove koje lovi danas nisu sasvim iste.

“Nekad su hobotnice, recimo od kilo i po do dva, bile duge po metar i po kad ih ispružite. A sad su one veće u glavi, a kraće u pipcima, znači gledano težinski. A što se tiče da li ih ima ili nema, njih ima uvijek. Imaju svoju hranu, to su rakovi i školjke, čime se pretežno hrane. U momentima kada dođe do takozvanog cvetanja mora, pošto tada trava prelazi preko stijena, začepi sve te pore gde one mogu da nađu školjke i rakove, tada se one gube i tada ih nema. To je ranije ranije je počinjalo krajem maja, početkom juna, sada je to uglavnom sredina jula, avgust. I nakon toga su one vratile”, kaže on.

Objašnjava da hobotnice koje se kupuju u velikim marketima, dolaze iz područja dubokih mora, iz Brazila i Argentine.

“I one su polu barene, međutim kada vi stavite da ih spremate, može se desiti 7-8 sati da ne mogu da se skuvaju. A hobotnice ove naše, one su iz plitkih mora, tako da se one spreme za uglavnom sat vremena”, kaže Čamdžić.

Hobotnice su ekskluzivna ponuda u restoranima, ali u kućnoj varijanti se manje pripremaju.

“Ranije su ljudi više koristili ribu, ali čini mi se da su poslednjih godina malo, kako da kažem, postali lijenji da čiste ribu. I onda će radije pojesti lignje i hobotnice jer nemaju šta da čiste jer je to golo meso”, kaže on.  

I ljeti i zimi zaranjati u more u potrazi za hobotnicama poseban je doživljaj.

“Ljudi ne shvataju kad zarone u more da ulaze u jedan sasvim drugi svijet, ali svet opet najbliži čoveku u praiskonskom jer je sve krenulo od vode, to svi znaju”, kaže on.

Davor nam otkriva da hobotnice rado priprema svojim ukućanima i gostima, a omiljeni recept mu je sa povrćem u rerni. Novljani Davora Čamdžića znaju i po njegovoj strasti prema muzici, naročito prema južnjačkom roku i kantri muzici, o čemu je objavio nekoliko knjiga, a dugo je vodio i emisiju na lokalnom radiju.|