Max Daly, novinar lista "Gardijan" [ pescanik.net ]

Hamburg: 16 tona kokaina

Na proljećnom suncu u Hamburgu, teretni brodovi od 200.000 tona, dugi skoro 400 metara i natovareni jednakom težinom kontejnera, usidreni su duž obale rijeke Elbe. Dizalice polako istovaraju metalne kutije prepune svega, od sirovina do hrane i elektronike, uključujući i kokain.

Između 2018. i 2023. godine, zaplene kokaina porasle su za 750%, što je Njemačku označilo kao još jedno važno evropsko čvorište u sve široj globalnoj trgovini drogom. Ali, ovaj priliv ne pojačava samo zavisnost – on takođe podstiče korupciju u zemlji koja se smatra jednom od najmanje korumpiranih na svetu.

„Svjedoci smo infiltracije u infrastrukturu hamburške luke, podmićivanja policajaca u zamenu za informacije i, u posljednje vrijeme, jednog javnog tužioca koji čeka suđenje zbog (navodnog) odavanja informacija mreži za trgovinu kokainom“, rekao je Danijel Brombaher, koji vodi evropsku kancelariju pri Globalnoj inicijativi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.

Godine 2021. policija je objavila vijest o najvećoj zapleni kokaina u istoriji Evrope u toj luci: 16 tona praha visoke čistoće sakrivenog u 1.700 limenki glet mase, poslatih iz Paragvaja u Hamburg. Glavni javni tužilac u tom slučaju našao se prošle nedjelje pred sudom, optužen da je bio na platnom spisku iste bande koju je trebalo da goni.

Taj čovjek, imenovan kao Jašar G, optužen je da je bandi odavao informacije iz istrage i upozoravao osumnjičene na predstojeća hapšenja u zamjenu za 5.000 eura mesečno. Uhapšen je u oktobru, dok je policija pratila šifrovanu komunikaciju bande. Kada je policija izvršila raciju na lokacijama kriminalne mreže, neposredno poslije zaplene droge u Hamburgu, ključni osumnjičeni već su bili pobjegli u Dubai. Jašar G. takođe je optužen da je odavao povjerljive informacije i drugim narko-bandama. On negira sve optužbe.

Proizvodnja kokaina u Kolumbiji i njegova potrošnja u zapadnoj Evropi dostigle su rekordne nivoe. Isto važi i za novac koji evropske mreže organizovanog kriminala zarađuju distribuirajući proizvod koji je, po težini, vrijedniji od platine. Kilogram kokaina u Kolumbiji vredi oko 2.000 dolara, ali kada stigne u Evropu, njegova cijena u prosjeku dostiže 40.000 dolara. Profit od ove ogromne razlike u cijeni ne troši se samo na luksuzne automobile i vile, već se koristi i za „podmazivanje“ naredne pošiljke, dok kriminalne mreže sve više puštaju pipke u zemljama poput Holandije, Belgije, Švedske i Nemačke.

Hamburg, treća najveća luka u Evropskoj uniji, prema podacima Europola, jedna je od najčešćih meta narko-bandi. Insajderi, poznati kao hafeninnentäter (među kojima su radnici na dokovima i u brodskom transportu, čuvari i vozači kamiona), neprimetno prenose drogu. Dvojica radnika luke u Hamburgu osuđena su ovog mjeseca na zatvorske kazne zbog pomaganja u transportu 480 kilograma kokaina iz Ekvadora i omogućavanja fizičkog napada na kolegu koji je ugrozio taj plan.

Policija je pokrenula javnu kampanju kako bi pomogla radnicima u luci da se odupru pokušajima regrutacije ili ucene od strane narko-bandi, ali se bezbednosne snage hamburške luke osećaju toliko ugroženo da su prošle godine zatražile automatsko oružje. U jednom incidentu, belgijska policija je upozorila hamburšku luku da naoružana francuska narko-banda planira upad kako bi povratila zaplenjeni kokain.

U međuvremenu, profit od kokaina preliva se na ulice Hamburga. „Karl“, bivši radnik obezbjeđenja u hamburškoj crvenoj četvrti, kaže da je novac od kokaina postao sve vidljiviji tokom poslednjih pet godina. „Svakog vikenda sve je više mladih muškaraca u automobilima od 150.000 eura“, rekao je. „Taj novac nije zarađen prostitucijom, prevarama ili kanabisom. To je novac od kokaina.“

Niz slučajeva u Njemačkoj takođe ukazuje na moguću korupciju u samoj policiji: jedan policajac iz Baden-Virtemberga uhapšen je ovog mjeseca pod sumnjom da je bio na platnom spisku italijanske mafije ‘Ndrangheta; visoki policijski zvaničnik u Hanoveru uhapšen je u januaru zbog sumnje da je primio mito od mreže za trgovinu drogom; policajac iz odeljenja za narkotike uhapšen je u blizini Frankfurta u novembru zbog optužbi da je pomagao dilerima; a jedan policajac uhapšen je u Bonu u avgustu, optužen da je prosleđivao povjerljive informacije pripadnicima holandsko-marokanske mafije, jedne od najjačih kriminalnih organizacija u evropskoj trgovini drogom.

„Kokainska groznica kojoj svedočimo u Njemačkoj i EU tokom protekle decenije dovela je do neviđenog priliva novca u organizovani kriminal“, rekao je Brombaher. „Grupe organizovanog kriminala nikada do sada nisu imale ovoliko raspoloživog kapitala za ulaganja, niti su ikada ranije imale tako snažan motiv da ulažu u podmićivanje kako bi obezbijedile nesmetano funkcionisanje svog posla.“

Uprava luke Hamburg izjavila je da se pitanjima vezanim za bezbjednost luke bavi policija Hamburga. U njihovom saopštenju, portparol policije kaže: „Međunarodne organizovane kriminalne grupe često regrutuju zaposlene u lučkoj industriji kako bi podržale šverc kokaina iz Južne Amerike u Nemačku i Evropu preko luke Hamburg. Ovi takozvani ‘unutrašnji prestupnici u luci’ igraju ključnu ulogu u ovakvom obliku ilegalnog uvoza droge“. Portparol je naveo da policija, zajedno sa carinom, lučkom upravom i privatnim sektorom, „ulaže značajne napore da se izbori sa ovim problemom. Do sada, slučajevi podmićivanja policajaca u Hamburgu u ovom kontekstu nisu dokazani.“

Stručnjaci za organizovani kriminal upozoravaju da prava priroda korupcije koja prati mreže za trgovinu drogom ostaje prikrivena.

„Njemačkim vlastima je veoma teško da priznaju problem sa organizovanim kriminalom i često poriču njegovo postojanje. Nagli priliv kokaina čini taj problem vidljivijim“, kaže Zora Hauzer, kriminološkinja sa Univerziteta u Kembridžu, čija je knjiga Širenje mafije o usponu ‘Ndranghete u Njemačkoj objavljena ovog meseca. „To je savršena oluja: kombinacija nekoordinisanog rada policije, zanemarivanja problema od strane političara, slabe zakonske regulative – posebno u vezi sa pranjem novca – i preterane zaštite podataka učinili su Nemačku rajem za kriminalne operacije.“

Pokretačka snaga organizovanog kriminala je kokain. Ali vlasti u borbi protiv njega očigledno gube. Uprkos svim naporima koje snage reda sprovoda u cilju suzbijanja trgovine kokainom u Evropi, ponuda je obilna i, za razliku od većine proizvoda, kokain ima istu cenu već deset godina. Kada su holandske vlasti potrošile 524 miliona evra na pojačanje bezbjednosti luka kao odgovor na talas mafijaških egzekucija povezanih s trgovinom kokainom, bande su jednostavno preusmjerile svoje aktivnosti ka lukama u Francuskoj, Španiji, Portugaliji, Skandinaviji i Baltiku.

Zaplene kokaina u Hamburgu bile su nešto manje 2024. godine, ali droga i dalje stiže u velikim količinama: malim čamcima u manje sjevernonemačke luke ili putem „parazitskog šverca“, gdje se kokain pričvršćuje na spoljašnju stranu trupa teretnih brodova, a ronioci ga kasnije preuzimaju kada brod pristane u luku.

Ali nije dovoljno samo hapsiti članove bandi, upozoravaju kriminolozi, već potraga za korupcijom mora ići dalje. „Trgovina kokainom i s njom povezano pranje novca u Nemačkoj mogu funkcionisati u velikim razmerama samo kroz korupciju državnih službenika i drugih posrednika. Međutim, fokus istražitelja je isključivo na počiniocima unutar kriminalnih mreža“, kaže Robin Hofman, stručnjak za organizovani kriminal sa Univerziteta u Mastrihtu.

Umjesto toga, dodaje Hofman, kao što je urađeno u Holandiji, potraga za uticajem kokainskog novca mora se proširiti „na posrednike, advokate, lokalne političare i finansijske savjetnike koji omogućavaju organizovani kriminal i profitiraju od njega.“

Max Daly, novinar lista "Gardijan"