[ Euronews Serbia ]

Šta se krije iza plana za odbranu Evrope? Od euforije do prvih pukotina i mogućih malverzacija 

Ambiciozni plan naoružavanja EU kako bi se suprotstavila prije svega Rusiji, vrijedan 800 milijardi eura, je posle inicijalnog entizijazma naišao na prve probleme.

Prezadužene zemlje protive se planu zaduživanja u vrijednosti od 150 milijardi eura predsjednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, na koji je Mađarska već uložila veto, i umesto toga predlažu "odbrambene obveznice" koje bi se finansirale putem zajedničkog zaduživanja EU.

Kako piše Politico, njih predvode Španija, Italija i Francuska, koje bi mogle da ugroze naoružavanje i slanje oružja Ukrajini.

Kritičari plana smatraju da bi odbrambeni fond na kraju mogao, poput fonda za pandemiju, biti korišćen u razne druge svrhe, nakon što je Španija već izrazila želju da ga upotrebi za borbu sa migracijom, sajber napade i druge prijetnje.

Fiskalno stabilnija Holandija ne želi da dijeli teret zaduživanja, pa je njen premijer Dik Šuf jasno rekao "Ne obveznicama", na skupu zemlja EU.

EU još nije spremna da izda takozvane evroobveznice za jačanje preko potrebnih odbrambenih kapaciteta kako bi se spriječila svaka potencijalna vojna agresija na blok, rekao je evropski komesar za odbranu i svemir Andrijus Kubilijus u intervjuu za Euronews.

"Evroobveznice znače da će Evropska unija imati veći dug, koji će morati ponovo da servisiraju sve zemlje članice, a sada imamo na neki način izazov kako da otplatimo postojeći dug.Priprema za razgovor o sledećem višegodišnjem finansijskom okviru (MFF) upravo pokazuje da ako ne nađemo drugo rešenje, onda će prilično veliki dio sledećeg MFF-a biti potrošen na otplatu duga zbog pandemije“, kaže bivši litvanski premijer.

Mapa puta za naoružavanje u pet tačaka daje državama članicama fiskalni prostor da povećaju svoju potrošnju na odbranu do 3,5 odsto BDP-a, što bi rezultiralo sa dodatnih 650 milijardi eura. Uključuje i predloge za mobilizaciju više privatnog kapitala, prilagođavanje mandata Evropske investicione banke (EIB) i podsticanje ulaganja u odbranu u zajednički budžet.

Preostalih 150 milijardi eura dolazilo bi iz novog finansijskog instrumenta pod nazivom "SAFE", koji omogućava Komisiji da se zadužuje na tržištima kapitala za izdavanje obveznica i pozajmljivanje državama članicama.

Za takav instrument, izvršna vlast EU promoviše kupovinu evropskog naoružanja sa zahtjevom da se najmanje 65 odsto vrijednosti jednostavnijih proizvoda kao što su rakete, mali dronovi i municija nabavlja u okviru EU, zemalja EEA-EFTA ili Ukrajine.

Preostalih 35 odsto moglo bi da dođe izvan ovih zemalja, a oni koji potpišu bezbjednosni i odbrambeni sporazum sa blokom mogli bi da se odluče da budu uključeni u 65 odsto.

Dugoročni budžet EU predstavlja jedan posto BDP-a EU (oko 1,2 biliona evra), a očekuje se da će otplata duga EU iz grantova izdatih kao odgovor na pandemiju iznositi između 25 i 30 milijardi eura godišnje, ili do 20 odsto godišnjeg budžeta bloka.

Kubilijus je rekao da očekuje da zemlje članice koriste instrumente i opcije koje su već predložene u okviru plana, koji je sada preimenovan u "Spremnost 2030“, pošto blok još nije odlučio kako da otplati dug nastao za sredstva za oporavak od pandemije.

„Koji god instrument da koristite, kredite ili obveznice (grantove), na kraju će neko morati da uplati te sume novca, pa zato ne treba da idemo na obveznice pre nego što dobijemo te odgovore“, rekao je zvaničnik.

"U naredne četiri godine, po nekakvom idealističkom scenariju, države članice će početi da troše 3,5 odsto BDP-a, tako da će to biti 2,4 biliona eura potrošeno na odbranu. Pitanje je da li će to pokriti sve potrebe ili će nam trebati dodatna sredstva?" rekao je on i dodao da očekuju da će do juna imati jasnu sliku o stvarnim potrebama.

U oštroj kritici ovog plana britanski list Telegraph piše da se euforija oko ponovnog naoružavanja Evrope, zbog koje su skočile akcije vojno-industrijskog kompleksa, sada pretvara u fijasko.

Navodi se da ambicije nisu u skladu sa fiskalnim činjenicama, kao i da Italija, Španija i Francuska nemaju kredibilne planove za povećanje potrošnje za odbranu. Potencijalni problem je i Belgija, koja već u problemu zbog prethodnih kamata.

"Jednostavno nije moguće da nađemo još 20 milijardi eura ili 30 milijardi eura za oružje kada već ulažemo ogromne napore da smanjimo teret duga, a suštinski smo ograničeni u tome šta možemo da uradimo za italijanski narod“, rekao je italijanski ministar finansija Đankarlo Đorđeti.

Priče o procvatu vojne industrije uglavnom se odnose na Njemačku. Plan koalicije okopljene oko Fridriha Merca (CDU) da se 900 milijardi eura uloži u odbranu tokom 10 godina koštao bi oko dva odsto njemačkog BDP-a godišnje.

U izvještaju bivšeg predsjednika Evropske centralne banke (ECB) se navodi da EU kao cjelina mora da poveća investicije za 800 milijardi eura svake godine da bi izvukla blok iz tehnološkog zaostajanja, zajedno sa šok terapijom deregulacije.

Sven Jari Šten iz "Goldman Saksa" sabrao je agregatne podsticaje za evrozonu i zaključio da ona jedva da ima nekog uticaja. Po njemu će "fiskalni impuls“ ove godine i dalje biti negativan, a sljedeće godine neutralan, prenosi Telegraph. Privredni rast će biti samo 0,9 procenata u 2025, dok je Jari Šten smanjio svoju prognozu na 1,3 procenata u 2026. i 1,5 procenata u 2027.

Kao još jednu začkoljicu britanski list navodi da je skok prinosa na njemačkoj berzi podigao druge prinose i dodatno otežao situaciju sa dugom mediteranskih zemalja.

"Ovaj efekat više nego nadoknađuje male vjetrove u leđa rastu“, rekao je Jari Šten.

Podaci "Bank of America" pokazuju da su strani fondovi u martu veoma brzo smanjili svoj udeo od 16 biliona dolara u američkim akcijama, pa se nameće zaključak da se trgovci ipak klade na ekonomski bum na krilima odbrambene industrije u Evropi. Tu se kao još jedna poteškoća nameću carine za EU koje je američki predsjednik Donald Tramp najavio, kao i mogući odgovor Brisela.

U tekstu Telegraph-a se zato navodi da je Evropa sebe učinila "asimetrično ranjivom oslanjajući se tako dugo na anglosaksonsku potražnju da pokreće svoju ekonomiju", kao i da će zemlje sa trgovinskim suficitom najviše trpeti u carinskom ratu.

Francuska i Španija imaju dosta svojih problema i grandioznih planova

Što se tiče Francuske, ona ima strukturni budžetski deficit od pet procenata BDP-a, dok Međunarodni monetarni fond navodi da je javni dug prošle godine dostigao 112 odsto i da se kreće prema 124 odsto do 2029. čak i bez povećanja vojne potrošnje.

Francuski predsjednik Emanuel Makron, koji je iz britanskog premijera Kira Starmera bio jedan od glavnih zagovornika slanja mirovnih trupa u Ukrajinu, suočava se sa antiratnim snagama sa obije strane političkog spektra. Lijevo je Narodni front, dok je desno Nacionalno okupljanje Marin le Pen, koje ima stavove slične Trampu po pitanju daljih provokacija Rusije.

Makronov cilj je da poveća potrošnju na odbranu za oko 0,8 procenata BDP-a do 2030. godine, ali istovremeno obećava i druge ambiciozne projekte poput dominacije u polju vještačke inteligencije i izgradnje najmanje šest nuklearnih reaktora.

Vjerovatno najslabija karika u lancu je Španija jer ona izdvaja najmanje za odbranu u NATO savezu - samo 1,3 odsto BDP-a.

Premijer Pedro Sančez rekao je poslanicima u srijedu, ne iznoseći detalje, da će početi da sprovodi plan za jačanje sektora odbrane pre leta.

On je takođe tvrdio da zemlje južne Evrope imaju "različite izazove" od onih sa kojima se suočavaju saveznici sa istočnog boka i da moraju da se usredsrede na kontrolu granica, borbu protiv terorizma i sajber napada, za koje je rekao da bi trebalo da se računaju kao izdaci za odbranu.

Zbog toga Telegraph optužuje špansku vladu da bi mogla da novac upotrijebi na razne druge troškove, kao neku vrstu crnog fonda.