А.М. [ Мина ]

19. 09. 2023. 18:11   >>  18:11

ФЕАНЦУСКО-ЊЕМАЧКИ ИЗВЈЕШТАЈ

ЕУ да постави за циљ проширење до 2030. године

Европска унија (ЕУ) треба да спроведе бројне реформе и да се посвети циљу да до 2030. године буде спремна за пријем нових чланица, наводи се у француско-њемачком извјештају, који је данас представљен министрима за европске послове Уније.

Извјештај, којим се дефинишу најбољи начини за реформисање ЕУ како би се припремила за будуће чланице и проширење, припремила је група од 12 независних експерата, а читав процес састављања документа подржале су француска министарка за европске послове Лоранс Бон и њемачка министарка Ана Лурман.

Препоруке стручњака француско-њемачке радне групе односе се на три кључне циља - бољу заштиту основног принципа, односно владавине права, институционалне изазове и управљање продубљивањем и проширењем ЕУ.

У документу се наводи да је за кредибилитет ЕУ неопходно да постави циљ који подразумијева проширење до 2030. године, а да кандидати за чланство треба до тада да испуне услове за приступање.

“Ново политичко руководство након европских избора сљедеће године, требало би у потпуности да се посвети том циљу и реформском процесу, који је потребан да би се он постигао”, наводи се у документу.

Аутори сматрају да би обострано опредјељење повећало повјерење у процес приступања који је, констатују, нарушен недостатком посвећености и напретка у протеклих неколико година.

“Јасно се истиче да не постоји слободан улазак у ЕУ и да је временски оквир циљ, а не одређени датум”, пише у документу.

Додаје се да је нејасно хоће ли доћи до проширења с много кандидата истовремено (ен блоц), или с различитим датумима приступања за различите кандидате (регате).

Обје опције, према мишљењу аутора, имају своје предности и недостатке.

“Опција “ен блоц” очекује да земље кандидати мотивишу и подржавају једна другу у реформским процесима. Али, то је у супротности са приступом заснованим на заслугама који сваког кандидата чини “пејсмејкером” сопственог приступања”, пише у извјештају.

Како се додаје, принцип “регате” би више био у складу са заслугама, али то би омогућило државама чланицама, укључујући и новопридошле да блокирају приступање неких држава због билатералних сукоба.

Аутори препоручују да се, с обзиром на наведено, рунде приступања раздвоје на мање групе земаља са приступом заснованим на заслугама и узимајући у обзир потенцијалне билатералне сукобе.

Стручњаци наводе и девет принципа који би требало да воде будуће стратегије проширења: "основни принципи на првом мјесту”, геополитички фактори, руешавање сукоба, додатна техничка и финансијска подршка, демократски легитимитет, једнакост, систематизација, реверзибилност и гласање квалификованом већином.

У области боље заштите основних права препоручују се механизам условљања владавине права инструментом за санкционисање њеног кршења, проширивање условљавања исплатом из буџета и увођењем условљавања за будуће фондове ЕУ, аутоматско санкционисање кршења пет година пошто је предложено покретање процедуре.

Код институционалних изазова предложено је да се остане код ограничавања броја еуропосланика на 751 или мање и усвајање новог система за расподелу посланичких мјеста у Европском парламенту (ЕП).

За Европски савјет је препорука да се са тројке предсједавања пређе на петорку предсједавања, док у вези Европске комисије (ЕК) треба утврдити обим и организацију колегијума комесара.

У извјештају се указује и на потребу хармонизације изборних закона ЕУ, као и на то да Савјет и ЕП прије следећих европских избора треба да се сагласе како ће именовати предсједника ЕК - институционалним или политичким споразумом.

У вези ресурса ЕУ предлажу се, поред осталог, повећање буџета Уније у наредном буџетском периоду, омогућавање ЕУ да убудуће емитује заједнички дуг, да сваки инстиционални циклус (мандат ЕП) утврђује нови вишегодишњи буџет (пет година).

Кад је ријеч о квалификацијама за приступање, у извјештају се истиче да је “без обзира на било какву нову флексибилност у процесу приступања, усклађеност с политичким критеријумима приступања и начелима ЕУ предуслов за приступање”.

У документу се наводи да би земље приступнице, такође, требало да се у потпуности ускладе са заједничком вањском и безбједносном политиком ЕУ-а, посебно с њеним политиким санкцијама и начелима Повеље Уједињених народа.

“Земље с дуготрајним војним сукобима не могу се придружити ЕУ због сигурности и стабилности. Исто важи и за земље које су у територијалном сукобу с другом државом кандидаткињом или чланицом ЕУ”, наводи се извјештају.

Међутим, додаје се да, ако се њиме добро управља, приступни процес може бити средство за ублажавање напетости и рјешавање сукоба између земаља кандидаткиња, и да га зато треба посматрати у том свјетлу.

У документу се истиче да неке чланице ЕУ доводе у питање владавину права, примат права ЕУ над националним правом и заједничке вриједности наведене у споразуму ЕУ.

„ЕУ би требало да ради на унутрашњој реформи како би побољшала своје функционисање и боље заштитила интересе будућих генерација”, поручили су аутори.

Очекује се да ће лидери ЕУ размотрити ове предлоге на неформалном самиту у Гранади под шпанским предсједавањем ЕУ у октобру.