P.R.

ISTRAŽIVANJE

Za ulazak u EU 79 odsto, osam više nego 2022.

Kada bi se danas održao referendum o ulasku Crne Gore u Evropsku uniju (EU), 79 odsto građana glasalo bi za ulazak, što je za osam odsto više nego 2022. To se navodi u istraživanju koje je rađeno od 2. februara do 4. marta ove godine za potrebe Centra za istraživanja Međunarodnog republikanskog instituta (IRI). Terensko istraživanje sproveo je IPSOS.

Na pitanje kako biste glasali kada bi se danas održao referendum o ulasku vaše zemlje u EU, 79 odsto ispitanika je odgovorilo da bi glasalo za ulazak, što je za osam odsto više nego 2022.

Potiv ulaska bilo bi osam odsto, što je za tri manje nego dvije godine ranije. Na referendum ne bi izašlo 10 odsto ispitanika, za dva manje nego 2022.

Njih tri odsto nije imalo odgovora.

Na pitanje da li je EU ozbiljna u namjeri da ponudi članstvo zemljama Zapadnog Balkana, pozitivno misli 59 odsto ispitanika, dok 28 odsto smatra da Brisel nije ozbiljan u toj namjeri.

Njih 13 odsto nije imalo odgovora.

Na pitanje kakav bi trebalo da bude spoljnopolitički kurs vaše zemlje, 36 odsto ispitanika odgovorilo je da treba da bude proevropski i zapadni. S druge strane, samo tri odsto željelo bi da kurs Crne Gore bude proruski.

Njih 22 odsto odgovorilo je da podjednako treba biti ukrenuti zapadu i Rusiji. Njih 17 odsto željelo bi da kurs Crne Gore bude proruski, ali i da se održavaju odnosi sa Evropskom unijom i zapadom, dok 14 odsto želi prozapadni, ali i odnose sa Rusijom.

Njih osam odsto nije imalo odgovora.

Na pitanje kakav odnos sa NATO savezom je najbolji za budućnost vaše zemlje, 39 odsto ispitanika smatra da je to punopravno članstvo, što je prema podacima iz 2022. za dva odsto manje. S druge strane, da je najbolje nemati nikakve veze sa Alijansom misli 16 osto, četiri manje nego dvije godine ranije.

Za bližu saradnju sa Alijansom, ali bez članstva je 22 odsto ispitanika što je za četiri više nego 2022, dok njih 17 odsto smatra da treba biti u komunikaciji, ali ne i saradnji, što je za dva odsto više nego dvije godine ranije.

Njih šest odsto nije imalo odgovora.

Na pitanje da li je članstvo u NATO-u bilo pozitivno ili negativno za vašu zemlju, veoma pozitivno smatra 28 odsto ispitanika. S druge strane, njih 17 odsto misli da je članstvo veoma negativno za Crnu Goru.

Najveći procenat ispitanika, njih 31 odsto, smatra da je članstvo u Alijansi donekle pozitivno, dok da je donekle negativno misli 17 odsto.

Njih sedam odsto nije imalo odgovora.

Na pitanje koju državu smatrate najvažnijim saveznikom za vašu zemlju, 32 odsto ispitanika misli da je to Srbija. Dok je 20 odsto navelo SAD kao najvažnijeg saveznika.

Za Rusiju se opredijelilo devet odsto, Tursku šest, a Kinu tri.

Njih sedam odsto nije imalo odgovora.

Na pitanje koju državu smatrate najvažnijom prijetnjom za važu zemlju, 19 odsto ispitanika navelo je SAD, dok za Rusiju misli 17 odsto. 

Srbiju je navelo 10 odsto ispitanih osoba, Albaniju osam i Kosovo sedam.

Njih 11 odsto nije imalo odgovora.

Na pitanje koliko mislite da su akcije Rusije u Ukrajini opravdane ili neopravdane, tek 11 odsto misli da su potpuno opravdane, dok 44 odsto misli da nijesu.

Da je donekle opravdano kazalo je 20 odsto ispitanih osoba, dok da je donekle neopravdano misli 17 odsto.

Njih osam odsto nije imalo odgovora.

Na pitanje ko je najodgovorniji za vojni sukob Rusije i Ukrajine, najviše ispitanika, njih 34 odsto, smatra da su obje strane.

Da je Ukrajina kriva misli 34 odsto, dok Rusiju kao krivce vidi 27 odsto ispitanih osoba.

S druge strane, 26 odsto ispitanika misli da je zapad odgovoran za rat u Ukrajini. 

Za uzorak iz Crne Gore korišćeni su podaci relevantni po metodologiji Zavoda za statistiku Crne Gore za 2017. godine.