[ М.В. ]

14. 07. 2023. 07:09   >>  21:52 1

РЕАКЦИЈЕ

Проблеме у правосуђу рјешавати што прије, тајминг извјештаја ЕК није пресудан

Није искључено да предсједник државе Јаков Милатовић мисли да би, макар у првих пар мјесеци, захваљујући сагласју будуће владе и парламентарне већине, могли да имамо извјестан напредак на европском путу, што би објаснило најаву да ће тражити да се помјери тајминг објаве извјештаја Европске комисије о Црној Гори, сматрају аналитичари. То су казали након Милатовићеве најаве да ће тражити да Европска комисија (ЕК) одложи објаву извјештаја, како би се дало више времена парламенту и влади да раде на реформама.

Према досадашњој пракси, Европска комисија објављује извјештај о прогресу држава кандидата и потенцијалних кандидата за чланство на јесен, најчешће у октобру или новембру. 

Аналитичар Стефан Ђукић каже за Портал РТЦГ да Европска комисија има своје временске оквире који, након што буду завршени, не могу да се пробијају.

"Максимум који је могуће урадити је да се прошири временски опсег обухваћен извјештајем, не и да се одложи објављивање. Како год да се узме, тај оквир не може дочекати избор новог сазива парламента нити изгласавање нове владе. Претпостављам да Милатовић жели да извјештај буде бољи имајући у виду лутања у којима се налази влада без повјерења Дритана Абазовића, те да предсједник мисли да би, макар у првих пар мјесеци, захваљујући сагласју будуће владе и парламентарне већине, могли да имамо извјестан напредак на такозваном европском путу. Истовремено, можда се предсједник прибојава да би, након првих конструктивних мјесеци будућа већина, зато што је сачињавају многи а разнородни чиниоци, могла да буде дисхармонична као што је то била Абазовићева влада, те да ће следећи извјештај опет бити негативан, те да некако жели да раздвоји та два, вјероватно очекивана, догађаја", оцјењује Ђукић. 

По његовом суду, наредни извјештај ЕК ће вјероватно угледати свјетлост дана у редовним роковима.

Милатовић је рекао у четвртак вече за РТЦГ да двије владе нијесу успјеле да у спрези са парламентом заокруже кључне реформе које су биле потребне у владавини права и правосуђу. 

Мисли се, прије свега, на именовање врховног тужиоца, седмог судије Уставног суда и три члана Судског савјета. 

Постоје најаве да би Црна Гора могла до краја године да затвори привремено нека поглавља у преговорима са ЕУ, али још нема конкретних наговјештаја која би то могла бити. 

Црна Гора је преговоре са ЕУ почела 2012. године а досад је привремено затворила три поглавља.  

Консултант за међународне односе Марко Беговић каже да је могућност одлагања објаве извјештаја Европске комисије свакако периферно питање и без значаја за неопходне и суштинске реформске захвате које будућа власт мора да покрене. Наводи да прије покушаја да се утиче на динамику рада комисије, неопходно је постићи стабилност у смислу формирања владе на цивилизованим и меритократским принципима.

"Претходно је посебно важно имајући у виду да напи стратешки партнери из Брисела немају више стрпљења за причу без садржаја, што смо се недавно сви увјерили кроз коментар да је Црна Гора кандидовала 'недовољно зреле пројекте'. С тим у вези, Црној Гори је неопходан друштвено-политички консензус око правца и динамике кретања, јер ако пропустимо наредно ЕУ буџетирање, извјесно је даље посртање наше државе и нови циклус исељавања. Овдје се мора разумјети шири контекст. Прича око Отвореног Балкана је била неопходна да се слабост држава из комшилука прелије и на Црну Гору. С друге стране, Европској унији је, која, с једне стране, живи специфичну унутрашњу динамику са сниженим консензусом око најважнијих тема, док је с друге разапета између америчких пројекција и кинеског ширења, неопходно да процес интеграција држи живим", сматра Беговић.

Он напомиње да са минимумом озбиљности у смислу заокруживања правосудних функција уз почетак професионализације система јавне управе, могуће је очекивати политичку одлуку која би Црну Гору значајно приближило чланству у ЕУ.

"За то није потребно пет година, већ много мање али квалитативно уложеног времена и напора уз озбиљну техничко-финансијску подршку коју већ уживамо. На концу, добро је да се интеграције у први план, макар номинално, али је потребан државнички однос који тренутно не станује на нашој политичкој сцени" оцијенио је Беговић.