Т.Г. [ РСЕ ]

30. 05. 2023. 06:32   >>  22:58 4

РЕАКЦИЈЕ

"Исправна одлука Милатовића да не потпише законе усвојене након распуштања Скупштине"

Утисак је да је у првој седмици мандата црногорски предсједник Јаков Милатовић покушавао да удовољи свим странама, сматра директорка Центра за грађанске слободе (ЦЕГАС), Марија Поповић Калезић. Истакла је да је одлука Милатовића да не потпише законе усвојене након распуштања Скупштине исправна.

Милатовић је инаугурисан 20. маја, након што је на предсједничким изборима побиједио Мила Ђукановића, који је три деценије покривао најважније функције у Црној Гори.

Неколико почетних Милатовићевих потеза на новој функцији изазвали су критику дијела политичке јавности.

Наиме, Милатовић је рекао да неће напустити покрет Европа сад, у којем је потпредсједник, уз обећање да неће учествовати у актуелној изборној кампањи за парламентарне изборе који се одржавају 11. јуна.

Није потписао ни законе које је донијела парламентарна већина превођена проруским Демократским фронтом (ДФ) а која га је подржала на изборима.

Истовремено, отворио је врата за дијалог о мијењању државних симбола, што је иницијатива управо ДФ-а.

Поповић Калезић оцијенила је Радио Слободна Европа (РСЕ) да он жели да се позиционира као "предсједник свих грађана", што је, истиче она, омиљена реченица свих црногорских лидера.

"Та реченица се често изговара управо у моменту избора и када треба покупити одређене политичке поене, када вам требају бенефити од свих, па и оних крајње десничарских, да не кажем радикалних струја", наводи Поповић Калезић.

Оставка у Европи сад као услов

У сусрет састанку који је Милатовић 29. маја одржао са представницима изборних листа, стигле су прве реакције због његовог одбијања да напусти једну од челних позиција у Европи сад.

Наиме, више носилаца изборних листа, из власти и из опозиције, одбило је његов позив за састанак, условљавајући га и подношењем оставке у покрету.

Водећа странка парламентарне већине, ДФ, позвао га је да поднесе оставку, подсјећајући га да је на мјесто предсједника изабран захваљујући и гласовима њихових бирача.

Осим позива за напуштање партијске функције, носилац изборне листе ДФ-а Милан Кнежевић позвао је Милатовића и да "обећа да неће слушати амбасаде и да ће му Устав и закони Црне Горе бити основно мјерило" током предсједничког мандата.

И носилац листе опозиционе Социјалдемократске партије (СДП) Никола Ђурашковић га је позвао да као предсједник "који је дужан представљати све грађане одбаци страначку књижицу".

Њих двојица нису присуствовали састанку. Носилац изборне листе Преокрет Срђан Перић је након састанка саопштио да је позвао Милатовића да "потпуно растерети" свој ангажман у Европи сад.

Милатовић је раније одбио да напусти покрет, али је поручио да неће учествовати у њиховој изборној кампањи.

"Да ли ће он напустити партијску позицију или не, прилично је ирелевантно. То кажем јер врло јасно се зна којој партији припада", казала је Поповић Калезић, оцјењујући састанак уочи избора "апсолутно непотребним".

Не постоји законска или уставна обавеза предсједника државе да напусти партију по ступању на ову државну функцију.

Повлачење Закона, криви Ђукановића

Милатовић је, такође, одлучио да не потписује законе које је Скупштина доносила након што је средином марта распуштена указом његовог претходника, предсједника Мила Ђукановића.

Предсједник државе има уставну обавезу да прогласи закон у року од седам дана или га врати Скупштини на поновно одлучивање.

Правдајући одлуку тиме да су прошли уставни рокови за потписивање закона, Милатовић је казао и да је Ђукановић "показао неодговоран однос према Уставу и Скупштини" тиме што није проглашавао акте које су доносили црногорски посланици.

Реагујући на наводе Милатовића, савјетница његовог претходника Наташа Пешић казала је да је јасно да не постоји уставни ни законски основ за потписивање закона које је изгласала распуштена Скупштина.

"Зато их предсједник Црне Горе Мило Ђукановић није ни потписао", казала је она, додајући да новог предсједника неко треба да “подучи првим лекцијама елементарне правне писмености".

И Поповић Калезић оцијенила је одлуку Милатовић као исправну.

"Ти закони су спорни прије свега у дијелу истека рокова, било субјективних било објективних. Добро је што их није потписао. Они не смију производити правно дејство, док не прођу још једном кроз процедуру новог сазива парламента", истиче Поповић Калезић.

Након што су закони остали непотписани од стране оба предсједника, о њиховој судбини одлучиће нова парламентарна већина, која ће се формирати након избора.

Међу њима је Закон о пензијском и инвалидском осигурању и Закон о Централној банци Црне Горе, којим парламентарна већина предвођена, како се наводи у чланку РСЕ, проруским ДФ-ом предсједнику државе одузима право да предлаже гувернера Централне банке Црне Горе.

На верификацију предсједника чекају и неки споразуми из Берлинског процеса, који треба да олакшају функционисање грађанима држава региона, попут путовања, тражења посла...

Мијењање државних симбола

Са друге стране, одређење Милатовића према иницијативи посланице ДФ-а Јелене Божовић, која је затражила преиспитивање државних симбола, наишло је на критике из супротног политичког табора, из опозиције.

Наиме, посланица је казала да је на путу ка помирењу неопходно преиспитати државне симболе, химну и заставу.

"О тим питањима је, промјеном Устава, потребно постићи консензус и вратити слободарску тробојку као вјековни симбол Црне Горе", рекла је Божовић.

Дио просрпских политичких странака не признаје државне симболе који су усвојени и потврђени Уставом након стицања независности Црне Горе 2006.

Они годинама траже увођење тробојке као народне заставе а неријетко сједе током интонирања химне.

Током прославе Дана независности 21. маја ове године, у више општина под контролом ДФ-а, попут Будве и Никшића, нису биле истакнуте државне заставе.

Предсједник Милатовић је, поводом захтјева Божовић, поручио да "око кључних ствари треба увијек инсистирати на широком консензусу".

"Мој однос према државним симболима је јасан, око њих треба да се окупљамо. Али као предсједник свих грађана, одговорно ћу се однијети према свакој демократској иницијативи, укључујући и ту", ријечи су Милатовића.

Ову изјаву опозиција је оцијенила као опасну и непромишљену.

Тако је Никола Зиројевић из Социјалдемократа оцијенио да је Милатовића неопходно добронамјерно упозорити да, како је рекао, нема играња са државним симболима Црне Горе

"Ово није први гест којим Милатовић исказује своје сагласје са ретроградним идејама партије и посланице која однос према држави демонстрира неустајањем на химну", истиче Зиројевић.

Поповић Калезић сматра да овакве иницијативе "могу изазвати искључиво нове подјеле".

"То нас опет враћа у дубље подјеле и оно из чега смо у датом тренутку изашли, искорачили. Државни симболи су нешто што је увелико установљено, не би смјело бити упитно", додаје Поповић Калезић.

Устав Црне Горе прописује да Црна Гора има грб, заставу и химну, а за измјене највишег правног акта у дијелу измјена симбола, неопходна је двотрећинска већина у парламенту.

Грб Црне Горе је златни двоглави орао са лавом на прсима. Застава Црне Горе је црвене боје са грбом на средини и златним обрубом. Химна Црне Горе је "Ој, свијетла мајска зоро".

Посјета Бриселу

Милатовић ће 30. маја боравити у првој званичној посјети у својству предсједника.

Као прва адреса одабран је Брисел, гдје ће се састати са званичницима ЕУ и НАТО-а.

Србија ће, како је најавио, бити прва земља региона коју ће посјетити.