Политика

Radio Slobodna Evrope

30. 11. 2022. 20:47   >>  20:44

ОСТАЛА БЕЗ ЧЕТИРИ МИНИСТРА

Техничка влада донијела више од 600 одлука

Иако функционише у техничком мандату од 20. августа кад јој је у Скупштини Црне Горе изгласано неповјерење, мањинска Влада Дритана Абазовића је у том периоду донијела више од 600 одлука. Између осталог, усвојили су ребаланс буџета и пројектовали буџет за наредну годину.

Током техничког мандата Влада је остала без четири министра. Због неслагања са Абазовићем, два су смијењена. а двоје је поднијело оставке.

Према последњем истраживању из новембра Влада ужива подршку мање од три одсто грађана. Мјесец раније повјерење у премијера Абазовића је било дупло веће.

Упркос противљењу готово половине посланика, струке и међународних упозорења, из Владе не одустају од учлањења у регионалну иницијативу Отворени Балкан.

"Демократске државе ову појаву, када Влада без подршке Скупштине и грађана доноси велике одлуке, препознају као узурпацију власти а код нас је то редован ток ствари", каже за Радио Слободна Европа (РСЕ) Инес Мрдовић из Акције за социјалну правду.

Влада Дритана Абазовића изгубила је повјерење прије више од три мјесеца, након што је Абазовић потписао Темељни уговор са Српском православном црквом упркос противљењу партија, предвођених Демократском партијом социјалиста, које су давале подршку његовој мањинској Влади.

Инес Мрдовић наводи да је, уз све, додатно поразно што Влада има ниску подршку грађана.

Разлог за низак проценат подршке грађанска активисткиња Дина Бајрамспахић види у томе што се Влада, како каже, не води стручним критеријумима у доношењу одлука, већ искључиво ускостраначким.

Пуни капцитет техничке Владе

Абазовићева Влада је од дана изгласавања неповјерења одлучивала о 650 аката, па се не види разлика у поступањима извршне власти у пуном или у техничком мандату, каже Мрдовић.

"То показује да немају одговорност нити свијест о томе шта је дозвољено чинити у техничком мандату. Једноставно, немају граница."

Посебно неодговорним Мрдовић види чињеницу да је Влада, одмах након пада, усвојила ребаланс буџета за ову, а потом пројектовала и буџет за наредну годину:

"Наравно да не може живот да стане и да морају потребе грађана да се намире, али неодговорно је и беспризорно да у техничком мандату креирате финансијске токове за читаву наредну годину."

Према њеним ријечима, владе у техничком мандату треба законски ограничити на техничка питања.

"Опет је до изражаја дошла неопходност закона о Влади и Скупштини којим би се јасно дефинисале надлежности и обим рада техничке владе јер се ево показало да не можемо наде полагати у политичку или демократску освјешћеност наших политичара."

Наиме, Устав Црне Горе прописује да уколико дође до изгласавања неповјерења Влади, она ради до избора нове. Обим активности које Влада може обављати у овом међупростору није прецизиран. Закон о Влади, који би то дефинисао, Црна Гора нема.

За сада постоји само његов Нацрт.

Техничка Влада за Отворени Балкан

Да ли Влада у техничком мандату, иако јој то формално-правно није забрањено, може да доноси крупне спољно-политичке одлуке као што је учлањење Црне Горе у Отворени Балкан?

Ово питање актуелизовано је након што је Влада, доминантно премијер Абазовић и потпредсједник Владимир Јоковић, и поред упозорења међународне заједнице и протеста домаће јавности, остала при ставу да Црна Гора треба да се придружи овој иницијативи.

"Зашто бисмо имали непријатељски однос према некој иницијативи коју можда сјутра треба да активира Црна Гора?", питао је Абазовић, 29.новембра, током дводневног НАТО Самита у Букурешту.

Мањинска Влада, која је изгубила повјерење Скупштине, изгубила четири министра, запоставила европске обавезе у тренутку када Црна Гора нема функционалне институције, нема никакво право да уводи Црну Гору у Отворени Балкан, сматра аналитичарка Дина Бајрамспахић.

"Са којим правом ова владајућа већина која није завршила своје приоритетне обавезе, жели да Црну Гору увуче у споредни колосјек? Иницијатива Отворени Балкан би задала коначан ударац константном назадовању Црне Горе."

Како каже, Црна Гора тренутно нема довољно административних капацитета ни за приступне преговоре са ЕУ, "а камоли за расплињавање на балканске странпутице."

Она је рекла да чланице Отвореног Балкана, Албанија, Србија и Сјеверна Македонија, нису успјешне у процесу европских интеграција, нити им је то приоритет, као и да је Србија у ризику да јој преговори буду блокирани, што је званично саопштено из врха ЕУ.

Обавеза Владе је, каже Бајрамспахић, да се та иницијатива анализира на компетентан начин, уз експертску подршку.

"Будући да министри из УРА-е и Социјалистичке народне партије слијепо инсистирају на овоме, не руководећи се интересима државе Црне Горе", навела је Бајрамспахић.

Снага покрета УРА и просрпског СНП-а

Ове двије странке контролишу Владу. УРА, осим премијера, има седам министарстава, а СНП шест и мјесто вице-премијера.

У парламенту имају девет од укупно 81 посланика.

На посљедњим локалним изборима крајем октобра, ове двије странке забиљежиле су драстичан пад повјерења грађана. Само у Подгорици УРА је изгубила више од 4.000 бирача, док је Јоковићев СНП остао испод цензуса.
Због неслагања око Отвореног Балкана, оставку је поднијела министарка европских интеграција Јована Маровић.

На њено мјесто, као координаторку европских послова, Абазовић је 30. новембра на сједници Владе именовао министарку урбанизма Ану Новаковић Ђуровић, иначе потпредсједницу његовог покрета УРА.

"С обзиром на то да нисмо у било чему каскали, нећемо ни у овоме", поручио је Абазовић.

Средином октобра, на предлог Абазовића разријешени су министар вањских послова Ранко Кривокапић и одбране Рашко Коњевић.

Управо ресори Коњевића и Кривокапића похваљени су у последњем извјештају Европске комисије, због усклађености црногорске вањске политике и одбране са западним партнерима. И они су били противници Отвореног Балкана.

Након њиховог разрјешења Владу је напустио и министар без портфеља Адријан Вуксановић.

 

Пратите нас на

Коментари 0

остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГ
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара.

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се

Најновије