Политика

[ М.М.Љ. ]

28. 09. 2022. 13:49   >>  13:46 2

АУТОРСКИ ТЕКСТ

Паповић: Опозив на Дританов начин

Посланик ДПС-а у Скупштини Црне Горе Драгутин Паповић казао је да стара парламентарна већина није могла да на уставан начин да формира већину, договори мандатара и састави Владу. Он је у ауторском тексту казао да они сада желе да насилно промијене уставно уређење.

Ауторски текст пренопсимо интегрално.

Обновљене коалиције „За будућност Црне Горе“, „Мир је наша нација“ и „Црно на бијело“ упутиле су Скупштини „Предлог за покретање поступка за утврђивање да ли је предсједник Црне Горе повриједио Устав, односно поступак за разрешење предсједника Црне Горе“. Угледни правници су им саопштили да су тешко преступили, јер члан 98 став 5 Устава Црне Горе прописује да одлуку о томе да ли је предсједник повриједио Устав доноси Уставни суд и да тек након тога Скупштина може одлучивати о разрешењу предсједника. Предлагачи то не уважавају. ДФ је саопштио да је ова одредба Устава „измишљена процедурална препрека“ и да за доношење одлуке о постојању или непостојању повреде Устава „не треба Уставни суд да би се утврдило“, јер „то може да види и ученик основне школе“.
Домишљато образложење овог предлога је саопштио и технички премијер Дритан Абазовић у изјави за „Глас Америке“. Новинарка „Гласа Америке“ га је питала: „Како ћете онда ви гласати за ту иницијативу, ако она није у складу са Уставом?“ Абазовић је одговорио: „Ми ћемо гласати о разрешењу предсједника. То је исто што би у САД-у био импичмент (опозив)“. Абазовић је фактички предложио да се предсједник Црне Горе разријеши на основу Устава САД-а. Новинарка „Гласа Америке“ је поставила додатно питање: „Али, шта то значи без мишљења Уставног суда?“ Затим је Абазовић експертски одговорио: „Видјећемо шта значи, с обзиром да је све конфузно.“ Абазовић предлаже да се занемари Устав Црне Горе и да се кроз аналогну примјену процедуре опозива предсједника САД обави конфузна смјена предсједника Црне Горе. Важно је имати у виду да ово предлаже доктор политичких наука Дритан Абазовић. Овај упоредни примјер има једну битну неповољност за Абазовића. Према Уставу САД-а, за опозив америчког предсједника потребно је да на крају сложене тростепене процедуре гласа двије трећине присутних чланова Сената. То се од Џорџа Вашингтона до Џозефа Бајдена никада није десило. Од свих могућих упоредних примјера за смјену предсједника, Абазовић је изабрао онај који никада није успио. Према аналогној процедури доктора Абазовића, за разрешење предсједника Црне Горе требала би двотрећинска већина у Скупштини. Може се рећи да је тако Абазовић упропастио сопствени предлог.

Ако се занемаре ова несувисла образложења предлагача, њихов план је прост и јасан. Три коалиције намјеравају да суспендују дио Устава, да преузму надлежност Уставног суда и да насилно свргну предсједника Црне Горе. Њихов предлог је, у ствари, најава троструког државног удара који ће довести до насилне промјене уставног уређења. Кривични законик Црне Горе предвиђа оштре казне за ова дјела, нарочито ако се учине уз помоћ из иностранства.

Умјесто што покушава да у Скупштини примијени амерички импичмент, доктор Абазовић могао би да се присјети примјера из сопствене праксе. Након парламентарних избора 16. октобра 2016. године предсједник Црне Горе Филип Вујановић је на консултације позвао представнике: ДФ-а, коалиције Кључ, Демократа и СДП-а. Они (39 посланика) су на консултације упутили заједничког представника Дритана Абазовића који се с предсједником консултовао 9. новембра 2016. године. Након консултација Абазовић је изјавио: „Није добро да се мандат да некоме ко није обезбиједио 41 посланика и више“. Тада је Абазовић предложио: „Да мањинске партије бирају модел за састављање Владе, без ДФ-а који би само подржао такву владу“. Тада концепт мањинске владе није био неуставан, а доказ о подршци 41 посланика је био императиван за статус мандатара. Такође, тада није било ничег противуставног у предсједниковом позиву коалицијама, а не свакој чланици коалиције на консултације.

Не морају да иду толико далеко у прошлост да се подсјете сопствених ставова. Довољно је да се подсјете да су услов за потпис 41 посланика поставили и када су 2. септембра 2022. потписали Политички споразум у коме су навели: „Договорили смо се да у наредних неколико дана потписима најмање 41 посланика отпочнемо избор овог руководства Скупштине и предлагање и избор нове Владе.“ У допису предсједнику Ђукановићу од 15. септембра навели су да су у току разговори претходне парламентарне већине и да у томе учествује 41 посланик. Потом су се предсједнику обавезали: „Након завршетка разговора, обавијестићемо Вас о имену мандатара и доставити неопходан број потписа посланика који подржавају ту кандидатуру.“ Они су сами поставили услове. Одредили су и рок до када је требало да те услове испуне. То је био 19. септембар, јер је Андрија Мандић 18. септембра изјавио: „Вријеме за договор нам истиче, нису више у питању дани, него сати.“ Нијесу могли да на уставан начин формирају већину, договоре мандатара и саставе Владу. Сад хоће да насилно промијене уставно уређење.

Пратите нас на

Коментари 2

остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГ
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара.

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се

Најновије