Politika

M.M.

01. 07. 2022. 16:38   >>  16:45

APEL CIVILNOG DRUŠTVA

Pridruživanje EU je geopolitička i geostrateška neminovnost

Ruska agresija na Ukrajinu temeljno je promijenila evropski bezbjednosni kontekst i pokrenula niz pitanja o budućnosti evroatlantskih integracija Zapadnog Balkana, apel je EU vladama, SAD i NATO od strane regionalnog civilnog društva među kojima se potpisuju Momčilo Radulović iz Crne Gore, Miodrag Vlahović bivši ambasador Crne Gore, predsjednik Crnogorskog helsinskog odbora, profesor Ivo Komšić iz BiH, Seška Stanojlović novinarka iz Srbije.

Iako je okružen državama članicama EU i NATO, Zapadni Balkan je samo djelimično integrisan u evroatlantske političke i bezbjednosne strukture. Nedefinisana politika EU tokom posljednje decenije doprinijela je regresiji regiona i njegovom okretanju ka drugim partnerima. Infiltracija Rusije u procese i dešavanja u regionu i njen uticaj na Srbiju i (dio) BiH otvorila je pitanje gdje Zapadni Balkan zapravo pripada.

Nove okolnosti su vratile Zapadni Balkan na evropsku agendu.

U toku je prilagođavanje EU politike proširenja novom geopolitičkom okruženju i razvija se novi proces pristupanja.

Uprkos brojnim izjavama i inicijativama koje se odnose na Zapadni Balkan, do sada Zapad, pre svega EU, nije ponudio stvarnu podršku, zaštitu i konkretnu perspektivu regionu za budućnost.

Pridruživanje EU je geopolitička neminovnost cijelog Zapadnog Balkana – s obzirom na stalne pretenzije Rusije da ga destabilizuje.

Efikasnija politika EU nije moguća sve dok zemlje EU balansiraju između principa vrijednosti na kojima EU počiva i jedinstva, odnosno konsenzualnog principa prilikom donošenja odluka. Taj odnos ima pogubne posljedice na Zapadni Balkan.

Imajući u vidu veoma fluidnu situaciju na Zapadnom Balkanu, kao i brojne špekulacije o mogućnosti Putinovog otvaranja “drugog fronta” na Balkanu, opravdane su bojazni i strah građana svih naših zemalja da može doći do dramatičnog pogoršanja situacije u našem regionu. Ne treba gubiti iz vida činjenicu da je Balkan u cjelini, a posebno njegov neintegrisani dio, kad je riječ o evropskom kontinentu, najpodložniji ruskom uticaju i njegova eskalacije je na djelu. Da bi se spriječio takav razarajući uticaj, svojevremeni vizionarski prijem “nespremne” Bugarske i Rumunije u EU odigrao je odlučujuću ulogu.

Zbog svega pomenutog, mi, potpisnici ovog teksta očekujemo od EU, kao i od SAD:

Da se dosljedno vodi politika nepromjenjivosti granica na Balkanu i da se otkloni svaka mogućnost njihovih mijenjanja;
Da budućnost i funkcionalnost Bosne i Hercegovine ne zavisi od politike Beograda koja neometano dve decenije integriše/pripaja bh. entitet Republiku Srpsku (RS) na svim nivoima (ekonomskom, kulturnom, obrazovnom i informativnom). EU i SAD, osim suzbijanja korupcije i radikalne nacionalne politike, trebalo bi da ohrabre objedinjavanje obrazovnog i kulturnog prostora, kako bi se uz partikularne posebnosti gradio i bosansko-hercegovački identitet. Samo kulturna osviješćenost i obrazovanje kao temeljne okosnice društva, garantuju integraciju i solidarnost unutar Bosne i Hercegovine;

Zagovaranje novog izbornog zakona koji bi samo doprinio daljnjoj etničkoj dezintegraciji Bosne i Hercegovine je neprihvatljivo i krajnje je vrijeme da EU i SAD jasno osude i spreče takvu politiku. Dodjeljivanje kandidatskog statusa Bosni i Hercegovini bila bi jasna poruka i Beogradu i Zagrebu i Moskvi da EU i SAD stoje iza suvereniteta i teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine;
Da Srbija zbog oslanjanja na Rusiju održava Kosovo u stanju zamrznuitog konflikta. Bez međusobnog priznanja Srbije i Kosova region nema evropske perspektivu. Kao prvi korak Kosovo treba dobiti viznu liberalizaciju za koju su davno stvoreni uslovi;
Da se, kada je u pitanju Crna Gora, snažno i djelotvorno podrži proces evropskih integracija, što je i osnovni proklamovani cilj nove manjinske Vlade Crne Gore. Trebalo bi, takođe, spriječiti miješanje u unutrašnje stvari Crne Gore, koje potiču prvenstveno od vladajućih struktura u Srbiji, uz veliku pomoć Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, medija i bezbjednosnih službi Srbije, ali i posredno i neposredno Rusije;

Da se deblokira situacija u vezi sa Sjevernom Makedonijom u pristupnim pregovorima. Neprihvatljivo je da je Sjeverna Makedonija, koja je ispunila sve zahtjeve EU za dobijanje statusa kandidata, još uvek na čekanju zbog ucjenjivačkog i destruktivnog odnosa Bugarske;

Da se pomogne Albaniji, koja zaslužuje status kandidata. U suprotnom – ohrabruju se druge tendencije i politike – slično kao i u svim drugim zemljama Zapadnog Balkana;

Da se jasno stavi do znanja da inicijativa Otvoreni Balkan ne može biti alternativa članstvu u EU. Kancelar Šolc je najavio oživljavanje Berlinskog procesa, što uz pojačanu kontrolu Berlina i Brisela, otvara perspektivu za intenzivniju regionalnu saradnju na kojoj EU insistira, kao osnovi za nastavak evropskog puta za sve zemlje regiona, na osnovu njihovih individualnih zasluga i dostignuća;

Da se bez kompromisa nastave i prodube bezbjednosni i pravni mehanizmi u svim zemljama Zapadnog Balkana u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala unutar državnog aparata, korporacija i društva.

Imajući sve ovo u vidu, Evropa i Sjedinjene Države moraju povećati svoj vojni, politički i ekonomski angažman u regionu u cilju sprečavanja daljnjeg malignog uticaja vanbalkanskih i ne-evropskih faktora. Istovremeno, neophodan je njihov aktivan odnos s proevropskom opozicijom i političkim strukturama u svim zemljama regiona, kao i s autentičnim civilnim društvom, kako bi se potvrdila i ojačala podrška evroatlantskoj orijentaciji i budućnosti Zapadnog Balkana. 

Dr Prof. Ivo Komšić, sociology, BiH

Dr Prof. Edina Bećirević, BiH

Momčilo Radulović, Crna Gora

Seška Stanojlović, novinarka, Srbija

Izabela Kisić, executive director of Helsinki Committee for Human Rights in Serbia, Srbija

Dr Prof. Zarko Korać, psiholog, Srbija

Tamara Nikčević, novinar, Crna Gora

Miodrag Vlahović, bivši ambasador Crne Gore, predsednik Crnogorskog helsinskog odbora, Crna Gora

Dr Aleksandra Bosnić-Djurić, kulturološkinja, Srbija

Dr Prof. Nikola Samardžić, istoričar, Srbija

Dragan Banjac, novinar, Srbija

Boško Jakšić, novinar, Srbija

Adil Kulenović, novinar, Krug 99, BiH

Senad Pećanin, advokat, BiH

Ejup Ganić, BiH

Sladjan Tomić, novinar, BiH

Dr Boris Varga, novinar, Sbija

Dr Prof Husnija Kamberovic, istoričar, BiH

Dr Prof. Dubravka Stojanović, istoričarka, Filozofski fakultet, Srbija

Dr Dinko Gruhonjić, Profesor Unicerziteta u Novom sadu, Srbijanovinar

Dr Milivoj Bešlin, istoričar, Srbija

Akad. Prof. Rusmir Mahmutčehajić, predsednik Medjunarodnog Foruma Bosna, BiH

Jelena Krstić, politikološkinja, Srbija

Andro Martinović, reditelj, Crna Gora

Shkelzen Maliqi, pisac i filozof, Kosovo

Balša Božović, predsednik Izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije, Srbija

Dr Vesna Pusić, ministrica za vanjske i evropske poslove (2011-2016), Hrvatska

Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora, Srbija

Rade Radovanović, novinar, Srbija

Nerzuk Ćurak, profesor, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Sarajevu, BiH

Srećko Djukić, ambasador u penziji, Srbija

Dušan Mijić, preduzetnik, Srbija

Aleksandra Jerkov, osnovačica Regionalne akademije za razvoj demokratije, Srbije

Tanja Šuković, novinarka, CG

Darko Šuković, novinar, CG

Ivana Šundić Mihovilović, novinarka, Srbija

Davor Gjenero, politolog, Hrvatska

Andrej Nikolaidis, pisac, CG

Dino Mustafic, reditelj, BiH

Tinka Đuranović, vajarka, CG

Draško Đuranović, gl. urednik Pobjede, CG

Đorđe Šćepović, pisac, CG

Milorad Pustahija, novinar, CG

Rajko Todorović Todor, slikar, CG

Boro Kontić, novinar i pisac, CG

Rade Bojović, pravnik, CG

Azem Vllasi, advokat, Kosovo

Miodrag Strugar, komunikolog, CG

Danilo Burzan, novinar i posac, CG

Majda Šahman Zaimović, profesorka UCG

Kaćuša Krsmanović, novinarka, CG

Vladimir Šibalić, pravnik, CG

Janko Ljumović, profesor FDU, CG

Andrej Nedović, ekonomista, CG

Nada Bukilić, dramaturskinja, CG

Jelena Đurović, novinarka, Crna Gora

Momčilo Zeković, umjetnik, CG

Ljubomir Filipovic, politikolog,

Srđan Šušnica, sociolog, BiH

Danilo Marunović, reditelj, CG

Aleksandar Saša Zeković, građanski aktivista, CG

Šeki Radončić, pisac i novinar, CG

Miodrag Živković, advokat, CG

Izudin Gusmirović, ekonomista, CG

Nikola Martinović, advokat, CG

Nebojša Kaluđerović, ambasador u penziji

Пратите нас на

Коментари 0

остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГ
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара.

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се