[ Izvor: Dan ]

OBAVEZA VLASNIKA

Raste broj prinudnih naplata za održavanje zgrada

Sve više vlasnika stanova dobija od javnih izvršitelja odluke o prinudnoj naplati naknade za održavanje zgrada i biva suočeno sa dodatnim troškovima. Do pokretanja prinudne naplate dug je put, a pored obaveza vlasnika stana i organa upravljanja zgradom u ovom procesu kontrolnu ulogu imaju Komunalna i Stambena inspkecija, piše Dan.

Svi vlasnici stanova dužni su po zakonu da uplaćuju 20 centi po kvadratu na račun zgrade, a taj se novac kasnije koristi za tačno predviđene poslove.

Stambena zgrada je pravno lice i ima dva organa skupštinu etažnih vlasnika i upravnika. Skupština bira upravnika na četiri godine i on se bavi poslovima tipa ugovaranja čišćenja, popravke i slično. Ukoliko niko ne želi da bude uparvnik postoje i profesionalci u toj oblasti.

Iz agencije za upravljanje nekretninama Akvila, koja je specijalizovana za upravljanje stambenim zgradama, od početka juna pa do jučerašnjeg dana pokrenuto je je 347 postupaka za prinudnu naplatu.

Direktor Akvile Radovan Šušić navodi da se obaveze moraju plaćati jer tako propisuje zakon, te da je prinudna naplata zadnja mjera koju oni provede.

“Imamo pritužbe od stanara da smo postupak prinudne naplate pokrenuli, a da nismo obavijestili ljude. Nezadovoljstvo je najviše eksaliralo u Budvi i Podgorici. Većina ljudi ne shvata da uplate idu u zajednički fond. Etažni vlasnici uplate shvataju kao plaćanje određenih usluga i poručuju da neće da izmiruju obaveze jer na primjer ne radi sijalica, ulaz se ne čisti dobro. Njih zakon obavezuje da uplaćuju doprinos svakog mjeseca. Sa druge, strane zakon je jasan ukoliko etažni vlasnik tri mjeseca za redom ne uplati doprinos upravnik je dužan da pokrene proces prinudne naplate i tu dolazi do nesporazuma. Mi to moramo da radimo po automatizmu i to je zadnja mjera kojoj pribjegavamo i ono što najmanje želimo. Njesmo neki otimači njihovih para, već oni sami sebe dovode u tu situaciju”, navodi Šušić.

Šušić kaže da je nedostatak zakona to što ne prepoznaje kategorije socijalno ugroženih kao i da Komunalna inspekcija ne sprovodi ovlašćenja koja im je dao zakon.

“Komunalna inspekcija ima velika ovlašćenja koja im daje zakon. Bili bi obavezni da kontrolišu na primjer da li etažni vlasnici uplaćuju novac u zajednički fond, ukoliko ne uplaćuju da kazne ili opomenu etažnog vlasnika. Sprovođenje zakona kontroliše i Stambena inspekcija koja se trudi da radi posao i doprinosi zakonu, ali imaju samo četiri inspektora za cijelu državu”, kaže Šušić.