Колумне

27. 11. 2022. 08:15   >>  08:14 1

ЗА И ПРОТИВ ПРИНЦЕЗЕ КСЕНИЈЕ

Споменици културе и некултуре

Споменици културе и некултуре Распламсала се дебата за и против идејних рјешења и изведби споменика и спомен обиљежја подигнутих потоњих година у Црној Гори. Евидентна је бујица бијеса усмјерена на људе који си казали су нешто што је годинама на уснама мнозине људи који стварају умјетност или су квалификовани да је врједнују.

Пише: Влатко Симуновић

Судећи по свему што се излило, евидентна су силна размимолажења, уз дефицит сугестија како да се та енергија за и против конкретних споменика и људи треба каналисати у смјеру рационалних тумачења и трагања за узроцима евидентног незадовољства струке (урбанисти, архитекте, скулптори, сликари, историчари умјетности) и грађана који имају амбицију да користе предности естетизованих јавних простора. За сада смо на терену изјашњавања за и против. Фале идеје које би одредиле правац конкретне акције.

Бука и бијес

Да отклонимо све нејасноће. Потписник ових редова споменик Принцези Ксенији Димитрија Поповића сматра тренутно најефектнијом споменичком скулптуром у градском језгру црногорске пријестонице а његова на Цетињу реализована дјела као делфијске загонетке. Принцеза Ксенију као сан о Цетињу а онај бунар на Дворском тргу функционалан облик врела живог мишљења у ком смо одбили да се огледамо јер одаз не одговара представи коју о саби имамо. Није до огледала, а конкретном дјелу, скулптури Принцеза Ксенија чини се неправда јер се се уз њега везује бура која неће донијети ништа новога осим ефектних досјетки које су, узгред буди речено, најчешћи инструмент мушке агресије. Чак и када нијесу ласцивне. 

Лица и наличја

Неће актуелна дебата донијети ништа новога јер смо се у буру размирица бацили инстинктивно, ћераније ради - неко робља свезанога, неко хајдука који ћерају хајдуке.

Тако “бранитељи” дјела Димитрија Поповића дијелом бурно реагују јер се критика умјетничког дјела, на жалост, овдје доживљава као интенција интенција критичара да се стваралац поништи као биће. Критика је за њих дакле идеја уморства аутора скривена иза великих ријечи, а не нераздвојна компонента креативности.

Добар дио њих вјерује да би, без разлике у нијансама, о споменицима на улицама и трговима црногорских градова требали да мислимо молитвено, да би све дебате на тему њихових естетских домета требали сматрати ситничарским и са захвалношћу прихватити то што нам је дато.

Оспораватељи Поповићевих идеја вјерују да говоре у име сваког човјека који је такав какав јесте стваралац. Није баш сваки од њих Прометеј али барата с неком искром стваралачком мишљења па вјерују да је тај кадар разумјети дубоке проблеме стваралаштва. Све међу њима који иза себе конкретне резултате стваралачког мишљења треба чути. Све који су без дјела треба игнорисати. То су вам једнобожци који Бога стварају по свом обличју. Чак и кад свом Богу конкретна дјела других стваралаца не приносе као жртве паљенице њихове жртве једнако су недјелотворне. Вјешти су ватреном оспоравању конкретних рјешења а алтернативна немају.

С обје стране, само лица и наличја. И много буке.

Каини и Авељи

Да би дебата такве двије групе дала резултате, сви међу њима, како Каини, тако и Авељи, требали би знати да је наше незнање о споменичким скулптурама, споменичкој архитектири, креирању политика којима се уређује та област, веће од онога што о томе знамо. За то би на почетку свим разликама међу нама треба супротставити једно пристајање - да су наше разлике неопходне и разумљиве.

Едвин Перси Вајпл поручује да таленат понавља а геније ствара. Знамо да су умјетници, силом прилика, људи с тјескобом као јединим пријатељем и силом прилика често и трговци који вјерују да су муштерије увијек у праву. Хоризонт очекивања наручиоца посла није фактор који битно не одређује коначно рјешење. Илустрације ради, споменик Краљу Николи на централном градском Тргу у Никшићу има форму коњанички фигуре јер су људи позвани да донесу одлуку игнорисали став неколицине интелектуалаца грађанске провинијенције који су заговарали идеју да то буде фигура краља у грађанском одијелу. Ако ме памћење добро служи за то су се залагали проф. др Бранко Радојићић и др Слободан Никчевић. Тако смо умјесто јединствене, грађанске, добили типску, милитантну коњаничку фигуру Николе Првог у срцу града чији је урбанистички профил тај суверен лично обликовао кроз сугестије др Сладеу, имајући као идеал ренесансне градове, грађене по мјери човјека. Не треба бити нарочито видовит да цовјек изведе закључак што је већину која је одлучивала опредијелило да изабере коњанички фигуру краља. Бирала је њихова биолошки опредијељена мушка агресивност преточена у идеологију.

Ђе рече идеологија

Кад размишљамо о споменицима у Црној Гори једино је извјестан закључак да су споменици из периода социјализма супериорни у односу на све што је реализовано у перироду транзиционе и евроатлантске Црне Горе. Данас смо далеко од надмоћности и неупоредивости врхунских остварења споменика на Јасиковцу или Барутани, или оне монолитне мермерне скулптуре Јована Томашевића који је дјело Воја Станића. То су рјешења која посједује неку врсту заводјивости, омамљујућег магнетизма. Некако су нова. Не толико нова по томе што се коријенито разликују од онога што им је претходило нити по томе што обезврјеђују или поништавају старо. Ти споменици су рискантни подухвати космичког карактера, исписивање духа у материји. Кана Радевић, Богдан Богдановић, Војо Станић реализују дјела која не може материјализовати таленат. Њихова стваралачка моћ је снага гејзира. Та моћ дјела с њиховим ауторским печатом разликује од споменика које реализују њихове колеге и некада и данас. Ту смо већ на терену компарације талента и генијалности. Швајцарски филозоф и критичар Анри Фредерик Амиел овако је формулисао разлику: Радећи лако оно што други налазе да је тешко, то је таленат, радећи оно што је немогуће за таленат - то је генијалност.

Постоје ствараоци чија дјела доказују моћ културе. Већина споменика које смо добили у посљедњих тридесет година доказују њену немоћ. За разлику од споменика из социјалистичког периода који узбуђују, ови новији нас убјеђују и дају само оно што тражи немушта, вулгарна критика наручиоца посла - конкретно његове идеолошке предрасуде. Споменик на Барутани узбуди душу. Споменик на Јасиковцу има атмосферу делфијског пророчишта, у њега је интегрисана она питијска пророчица љепоте. Та два споменика имају духовни карактер. Посматрајући ове новије схватате да су рођени из трезвеног суда, на обрађеном тлу, гдје доминира механички карактер низања. Неокрзнути су симболизирајућом дјелатношћу фантазије.

Споменици су биљези према којима се одређује дух времена. Незгодни су то свједоци. Ови које смо ми градили одају нас. Говоре да као заједница нијесмо учинили ништа да би најкреативнији духови, до краја, изразили свој креативни потенцијал.

Имали смо таленте. Изостао је гениј. У школама су нас учили да “ креативност израста из напетости између људске спонтаности и побуне против граница”. Дефинитивно смо у дефициту и спонтаности и побуне. Нијесмо против граница али јесмо за промјене граница. И ограничавали би. Та пасија наш је амблем.

Корак напријед, корак назад

Дођу тако дани када би једини корак напријед био корак назад. Црногорска искуства с споменичком архитектуром и споменицима из периода раних седамдесетих љековито би рјешавала недоумице које данас имамо. Стари начини ратовања можда нијесу превазиђени. За почетак довољно је нешто добре воље и свијест нам фале стандарди и процедуре.

 

Пратите нас на

Коментари 1

остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГ
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара.

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се

Најновије