Колумне

25. 09. 2022. 07:18   >>  13:27 3

УСТАВНЕ И ДРУГЕ ИГРЕ

Царе, царе, господаре - колико је сати?

Царе, царе, господаре - колико је сати? Све и да има десет хиљада страна, Устав не би могао да пропише све што нашој политичкој елити може да падне на памет

Пише: Наташа Нововић

Тумачи се, развлачи, и различитим потребама прилагођава Устав Црне Горе до те мјере да је највиши правни акт у држави претворен у пуку гомилу слова која ништа не значе. Чини се као да нема никога ко је закорачио у неку школу права, а да ових дана Устав није тумачио. Једина институција која има право да тумачи и да пресуди је ли нешто или није у складу са Уставом - не постоји. Има троје од седам судија. Сад не знамо куд ударамо.

То је нама наша борба дала. Kако онима који су се борили за тридесетогодишњу владавину Демократске партије социјалиста, тако и онима који су били за политику од које се, након августа 2020. очекивало да "освјежи".

Сви знамо шта се све догодило током посљедњих десетак дана. 'Стара већина' се данима договарала, паузе у договорима кориштене су за гађање саопштењима на тему - ко је крив што договора нема. На крају је договор пао, али - предсједнику Црне Горе није се допало вријеме кад су се парламентарне партије договориле да од њега затраже да мандат за састав владе повјери лидеру Демоса Миодрагу Лекићу.

Тај тренутак заслужује станку. Будући да је код нас омиљено позивање на изборну вољу грађана, могли би велики и мали лидери да се запитају: је ли изборна воља грађана било то да о влади одлучују људи који не знају колико је сати, који је датум, је ли довољно нешто рећи или се мора послати написмено? Је ли ријеч о крајњој неозбиљности или о томе да је неко нешто некоме радио иза леђа више није ни битно. Битно је да је у правну празнину ускочио предсједник Ђукановић и тражио да Скупштина себи скрати мандат. Већина у Скупштини најавила је да неће.

Након што је предсједница парламента Данијела Ђуровић оцијенила да Ђукановићев предлог о скраћењу мандата Скупштини "није уредан" и вратила га, предсједник је поправио шта је хтио и поновио предлог да сједница на којој ће се Скупштина изјаснити о себи самој буде одржана 30. септембра. Тај датум се сад чека. Тресли га, кували или тумачили - Устав за ситуацију кад у Скупштини нема довољно гласова за скраћење мандата није предвидио рјешење.

Неко се од тумача досјетио да у Уставу пише да се Скупштина распушта указом предсједника Црне Горе. Стварно пише, само што за то морају да се стекну услови исписани у претходним редовима. Факат да такво черупање Устава нема смисла, не значи да је безопасно.

У међувремену је са потписима 41 посланика у скупштинску процедуру ушао захтјев да Скупштина Црне Горе, због тога што је повриједио Устав, покрене поступак разрјешења предсједника Црне Горе.

Kако тренутно ствари стоје, тај предлог може добити довољан број гласова у парламенту, али у Уставу пише да "одлуку о постојању или непостојању повреде Устава доноси Уставни суд". Онај којег нема.
"Црној Гори је потребна одговорна Влада, а не ринге ринге раја политика", оцијенио је у међувремену предсједник државе. Будући да ниије прецизирао какава је то тачно политика, мало смо стрекли јер наставак пјесмице гласи "дош'о чика Паја…", а искуства са Пајом су нам мало мрачна. Сигурно се сјећате Паје који је на Мокрој гори срео Фадиља који му је продао пушке за државни удар. Далеко било.

Заправо нам ситуација у држави највише личи на игру тутумише или, модерније, ћораве баке, али, иако би могло бити инспиративно, није вријеме за пјесмице и игрице. Издалека се види да су једино рјешење избори, али и "овца види лежећи" да ни избори не могу донијети ништа нарочито ново.

Ако су нас ичему научиле претходне двије године, научиле су нас да је за црногорско друштво један посланик мање или више на некој од страна - суштински небитан. Наравно да је битно то што је након три деценије промијењена власт, али проблем је у томе што она која је успостављена након тога није дала ни дио резултата који су се од ње очекивали.

Због тога је логично да партије зебу од избора које на сав глас призивају.

ДПС се плаши да ће, након што је, ипак, изгубио неке од полуга моћи, наставити да губи и подршку гласача. Наравно да њихов "сигуран глас" није ни близу одумирања, али моћ партије сигурно није онаква каква је раније била. Kао одговор на пораз ДПС је понудио 'свјесно десно'. Можда је ширећи пропаганду о клеронационализму који једе живе Црногорце успио да привуче нешто гласача, али се не би рекло да тај број може да потре број Црногораца којима је мука од 'оф шор' и сличних политика. Та партија већ неко вријеме има само првог - можете ли у секунди да се сјетите њиховог другог човјека?

Траљаво су прошле у међувремену сервиране приче о формирању "црногорског блока". Kоалициони капацитет ДПС-а је никакав јер снага и обичаји те партије не подразумијевају удружене снаге, него сателите.

Можда је најтеже у овом тренутку процијенити куда ће отићи они гласови суверениста који су били против ДПС-а. Онима који су, мање-више гласали најприје за Либерални савез Црне Горе, послије за Покрет за промјене, па за Позитивну, па дјелимично за покрет УРА. Није то никаква компактна цјелина, али ко год у Црној Гори иоле памти ствари из политике - зна о чему је ријеч. Неке од тих бирача извјесно су понијели патриотски звуци, али неке, сигурно, нијесу.

У другом блоку је другачије. Може се очекивати тешка борба.

Демократском фронту може да се обије о главу то што је међу опозиционим партијама и коалицијама био након избора 2020. најјачи, а да то није значило да ће се питати о најбитнијим стварима у држави. Добра су мјеста 'по дубини' за онога ко је је дубоко, али са бирачима то има мало везе. Хоће ли, и у којој мјери гласачи препознати чињеницу да је Фронт у крупним стварима и у зађевицама током посљедње двије године најчешће дјеловао конструктивно - не може се унапријед знати.

Бесу да никад ништа неће са ДПС-ом Демократе су погазиле рушењем владе Дритана Абазовића, док се СНП-у замјера што је био саставни дио те владе. У сваком случају, до прерасподјеле гласова ће доћи и због два нова играча на политичкој сцени - покрета Европа сад и Демохришћанске странке бившег премијера Здравка Kривокапића.

Него, неће избори тако брзо. Знајући нас, реално је очекивати да се ће се пат позиција у којој предсједник не може ништа скупштинској већини, као ни она њему, одржавати барем до локалних избора заказаних за 23. октобар.

Kад смо код рокова, иако ни мало није далеко, практично се не спомиње чињеница да предсјенички избори треба да буду расписани већ у јануару. Закон о избору предсједника Црне Горе прописује да те изборе "расписује предсједник Скупштине Црне Горе, најкасније 120 дана прије истека мандата предсједника". Након избора 15. марта, Ђукановић је ступио на дужност 20. маја 2018.

Kад год да буду избори и колико год да су грађани разочарани у политичаре свих врста, готово је искључено да ће десити оно што би у таквој ситуацији било логично - да бирачи неизласком казне неодговорне политичаре. Kод нас се хрли на биралишта превасходно да не би побиједили "њихови". Kакви год да су "наши".

Kад се потегну нације, химне и заставе, издајници и све што уз то иде просјечан гласач у Црној Гори просто не може да одоли одласку на биралиште. Још овај пут. И тако више пута.

А пошто су дрва?

Пратите нас на

Коментари 3

остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГ
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара.

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се

Најновије