K. J. [ Mina business ]

Većinu sredstava iz paketa EU za energetsku krizu nije moguće pratiti

Većinu sredstava iz paketa Evropske unije (EU) za energetsku krizu nije moguće pratiti, pokazao je novi izvještaj mreže CEE Bankwatch Network.

"Samo 163 miliona eura od ukupno jedne milijarde hitne pomoći Evropske komisije može se dokazati da je doprinijelo rješavanju uzroka energetske krize i napretku Zelene agende za Zapadni Balkan", navodi se u izvještaju objavljenom danas.

Više od dvije godine nakon što je najveći dio sredstava isplaćen, većina troškova i rezultata i dalje se ne može pratiti putem javno dostupnih izvora.

“Najavljen u novembru 2022, EU Energetski paket podrške za Zapadni Balkan imao je za cilj ublažavanje neposrednih efekata energetske krize i ubrzanje energetske tranzicije. 500 miliona eura trebalo je da bude isplaćeno preko Western Balkans Investment Framework (WBIF), dok je druga polovina predstavljala budžetsku podršku za pomoć ranjivim porodicama i malim preduzećima”, navodi se u saopštenju.

Kako se dodaje, 90 odsto sredstava budžetske podrške prebačeno je između februara i maja 2023, dok je ostatak planiran nakon završetka akcionih planova.

Praćenje je trebalo da se zasniva na indikatorima, a ne na potrošnji. Komisija je 2022. objavila „indikativne“ planove, ali konačne verzije za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo i Sjevernu Makedoniju izgleda da nijesu dostupne online.

“Kratkoročne subvencije za račune za energiju dominirale su nacrtima planova, sa nejasnim rezultatima. U Albaniji, podrška je pokrivala samo postojeće šeme, dok su Crna Gora i Srbija pružile jednokratne isplate bez dugoročnog efekta. Sjeverna Makedonija je subvencionisala sve račune domaćinstava za električnu energiju putem transfera državnoj energetskoj kompaniji ESM, umjesto da cilja samo ranjive potrošače”, dodaje se u saopštenju.

Crna Gora i Srbija su u svoje akcione planove uključile i mjere „energetske bezbjednosti“, uključujući direktne subvencije za fosilna goriva kroz nabavku nafte.

Sve zemlje su planirale podsticaje za izolaciju, efikasne sisteme grijanja i/ili male obnovljive instalacije, ali su samo Bosna i Hercegovina i Kosovo objavili značajnije informacije o napretku.

“Od 500 miliona Eeura budžetske podrške, Bankwatch je uspio da potvrdi samo 41,1 milion eura kao doprinos održivoj energetskoj tranziciji”, navodi se u saopštenju.

Službenica za energetsku politiku jugoistočne Evrope u Bankwatch-u, Pippa Gallop, kazala je da je nedostatak javnih informacija o energetskom paketu EU za Zapadni Balkan neshvatljiv.

“Na brzinu postavljeni fondovi zasnovani na indikatorima postaju modus operandi Komisije u regionu, ali bez koherentnih planova potrošnje, javnih konsultacija, redovnih izvještaja o napretku i odgovornosti, milijarde eura javnih sredstava rizikuju da budu uzalud potrošene”, rekla je Gallop.

Koordinator za energiju Balkana u Bankwatch-u, Davor Pehchevski, rekao je da je glavna energetska kriza odavno prošla, pa je krajnje vrijeme da vlade i Komisija odgovore na pitanje od milijardu eura - šta je urađeno i kakve je rezultate dalo?

“U regionu poznatom po nepotizmu i korupciji, nevjerovatno je da je toliko novca isplaćeno unaprijed, uz tako malo uslova. Očekujemo da se što prije sprovede temeljna evaluacija paketa, uz uključivanje svih relevantnih aktera, i da rezultati budu javno dostupni”, zaključio je Pehchevski.