M.V.

Otvoren Regionalni samit guvernera, ministara finansija i direktora poreskih uprava

U Bečićima je svečano otvoren XII Regionalni samit guvernera, ministara finansija i direktora poreskih uprava, koji će trajati do 14. juna 2025. godine, u organizaciji Saveza ekonomista Srbije i pod pokroviteljstvom Centralne banke, Ministarstva finansija i Poreske uprave Crne Gore. Ovaj prestižni forum, koji okuplja najviše predstavnike finansijskih institucija iz regiona, a od ove godine i predstavnike Evropske unije i međunarodnih finansijskih institucija, otvorili su guvernerka Centralne banke Crne Gore dr Irena Radović, generalni direktor za proširenje i istočno susjedstvo Evropske komisije Gert Jan Kopman i predsjednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović, saopštavaju iz Centralne banke Crne Gore.

Guvernerka je učesnicima poželjela dobrodošlicu u ime institucija domaćina i istakla značaj Samita kao platforme za strateški dijalog u vremenu složenih globalnih i regionalnih izazova. Ona je istakla da je, u kontekstu globalne neizvjesnosti i stalnih izazova, regionalni dijalog od ključne važnosti za unapređenje finansijske stabilnosti i ekonomskih performansi zemalja regiona.

"U vremenu složenih globalnih poremećaja, odgovori na sistemske izazove ne mogu biti individualni. Energetska sigurnost, borba protiv pranja novca i finansiranja terorizma, klimatski i digitalni rizici, kreiranje interoperabilnih platnih sistema – sve to zahtijeva koordinaciju i regionalni dijalog. Upravo zato, XII Regionalni samit guvernera centralnih banaka, ministara finansija i direktora poreskih uprava potvrđuje potrebu za dubljom saradnjom i operativnim povezivanjem naših institucija. Ujedinjeni oko evropske perspektive, imamo priliku ne samo da razmjenjujemo iskustva, već da zajednički oblikujemo politike koje garantuju stabilnost, otpornost i rast“, poručila je guvernerka CBCG.

Kopman je istakao značaj SEPA inicijative kao jednog od ključnih projekata iz Plana rasta za Zapadni Balkan, naglašavajući da će građani i privreda regiona imati konkretne benefite kroz direktne uštede, uz ostvarenje i drugih važnih koristi, poput smanjenja troškova i rizika u poslovanju, podsticanja investicija i suzbijanja sive ekonomije. Kopman je pohvalio ulogu CBCG vezano za efekte pristupanja SEPA i iskazao spremnost Evropske komisije za dalju blisku saradnju radi brže i sveobuhvatnije implementacije ove inicijative.

Predsjednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović je poručio da su strukturne reforme uslov brže ekonomske konvergencije zemalja Zapadnog Balkana sa EU.

Tokom radnog dijela Samita, guvernerka Radović je govorila u okviru dva panela, na kojima su učestvovali guverneri i viceguverneri centralnih banaka zemalja Zapadnog Balkana, Hrvatske i Slovenije, kao i Ulrih Bindsajl, generalni direktor za tržišnu infrastrukturu i plaćanja Evropske centralne banke (ECB) i Matija Laco, predstavnik Svjetske banke u SEPA Upravnom odboru Evropske komisije, čije učešće potvrđuje strateški značaj jačanja institucionalnih veza između Zapadnog Balkana i EU. Moderatorka panela bila je viceguvernerka Centralne banke Crne Gore dr Zorica Kalezić.

Na panelu „SEPA i Zapadni Balkan: Katalizator za EU konvergenciju i pristup jedinstvenom evropskom tržištu“, guvernerka je naglasila značaj pristupanja SEPA sistemu kao strateškog koraka ka digitalnoj i finansijskoj integraciji regiona u EU.

"Za Crnu Goru, SEPA nije samo tehnička reforma – ona je most ka dubljoj evropskoj integraciji i modernizaciji finansijske infrastrukture Zapadnog Balkana. Naše pristupanje SEPA, uz snažnu podršku Evropske komisije, Evropske centralne banke i Svjetske banke, predstavlja potvrdu da Crna Gora može predvoditi procese koji ubrzavaju digitalnu konvergenciju i jačaju tržišno povjerenje. U vremenu kada se digitalna interoperabilnost i harmonizacija standarda nameću kao osnov stabilnosti i rasta, SEPA otvara vrata za razvoj digitalnog eura, jačanje tržišnog povjerenja i ubrzavanje ekonomskog približavanja EU“, kazala je Radović.

Na panelu „Geopolitička fragmentacija i carinski pritisci: Inflacioni rizici i izazovi monetarne politike na Zapadnom Balkanu“ istaknuto je da geopolitička fragmentacija ima sve izraženiji uticaj na male, otvorene ekonomije poput Crne Gore. U tom kontekstu, ukazano je na važnost daljeg unapređivanja regionalne saradnje i institucionalne otpornosti, uz zajedničke napore ka jačanju finansijske infrastrukture, digitalnoj interoperabilnosti, većoj transparentnosti i fiskalnoj održivosti.

"Samit je zaključen jasnom porukom: finansijski sistemi moraju biti u službi građana – kroz inkluziju, inovacije i stabilnost. Samo udruženim naporima institucije regiona mogu oblikovati otporniju, stabilniju i konkurentniju ekonomsku budućnost Zapadnog Balkana", dodaje se.