М.В.

10. 09. 2023. 12:20   >>  12:24 2

ИЗВЈЕШТАЈ ВЛАДЕ

Пад извоза, инфлација успорила, већи приходи буџета...

Повољни макроекономски трендови у Црној Гори настављени су у 2023. години, уз остварени високи економски раст у првом кварталу године, који је према прелиминарним подацима Монстата износио 6,1 одсто, упркос успоравању европске и глобалне економије. То пише у Извјештају Владе о имплементацији Програма економских реформи 2023-2025 за првих шест мјесеци ове године.

Како се наводи у Извјештају, највећи позитивни допринос привредном расту у првом кварталу 2023. пружили су приватна потрошња и извоз роба и услуга. Истиче се да доступни краткорочни подаци по секторима за 2023. годину показују даљи раст активности.

"Европску и глобалну економску активност и даље одликује високи степен неизвјесности и бројни ризици по финансијску стабилност. Један од главних изазова је и даље висока инфлација, која је у Црној Гори благо успорила на просјечних 11,0% у првој половини 2023. године. Највећи допринос расту инфлације у овом периоду дале су цијене хране и безалкохолних пића и категорија 'Становање, вода, струја, гас и друга горива'", пише у Извјештају.

Додаје се да је на тржишту рада примјетно даље побољшање индикатора, уз просјечан број запослених од 236 хиљада у првих пет мјесеци 2023. и снажан раст запослености од 9,2%, уз истовремено повећање просјечне нето зараде од 10,7% у истом периоду (на 778 еура).

"Банкарски сектор у 2022. години наставља са снажним позитивним трендовима, па је тако у првом кварталу забиљежен годишњи раст активе банака (18,5%), укупно одобрених кредита (11,6%), депозита (21,2%) и капитала (20,2%). Неквалитетни кредити на крају марта 2023. године, износили су 215,6 милиона еура и чинили су 5,62% укупних кредита, што је за 0,88 процентних поена ниже у односу на исти период претходне године", истиче се.

У периоду јануар-мај 2023 дошло је до пада извоза роба од 6,1%, у односу на исти период претходне године. Према подацима из Извјештаја, укупна вриједност извоза износила је 315,7 милиона еура, гдје доминирају електрична енергија у вриједности од 162,8 мил, алуминијум 39,4 милиона и медицински и фармацеутски производи 16,9 мил.

"Истовремено, у првих пет мјесеци 2023, дошло је до снажног пораста увоза роба од 17,2%, који је износио 1.440,2 мил. еура, усљед раста економске активности и приватне потрошње. У првих пет мјесеци 2023. године, дошло је до пада вриједности оствареног нето прилива страних директних инвестиција у Црну Гору од 34,4% (на 193,1 мил.еура), усљед пада прилива СДИ од 15,5% и истовременог повећања одлива од 26,2%. Улагања нерезидената у некретнине, која су током 2022. године забиљежила снажан пораст, остварила су раст и у првих пет мјесеци 2023. године од 7,6% и износила су 171,0 мил. еура."

Приходи буџета у периоду јануар – јун 2023. године износили су 1.236.4 милиона еура или 20% процијењеног БДП-а и већи су за 231,1 милиона еура или 23% у односу на планиране, док су у односу на упоредни период 2022.
године већи за 322 милиона еура или 35,2%.

"У посматраном периоду забиљежен је раст готово свих категорија прихода буџета. Најзначајнија позитивна одступања забиљежена су код Осталих прихода, Прихода по основу пореза на додату вриједност, Прихода по основу пореза на добит правних лица, Доприноса за обавезно социјално осигурање и Донација и трансфера. Када је ријеч о структурним реформама, Програм економских реформи садржи агенду од 19 приоритетних мјера. За првих шест мјесеци 2023. године, активности у оквиру приоритетних реформских мјера су дјелимично реализоване", наводи се у Извјештају.

Истиче се да код двије реформске мјере реализација аквиности није још отпочела.

Ријеч је о реформској мјери “Развој интегрисаног приступа повећању квалитета и инклузивности образовања” за чију имплементацију је задужено Министарство просвјете, те “Смањење стављања у промет и употребе лаганих пластичних кеса за ношење и пластичних производа за једнократну употребу”, Министарства екологије, просторног планирања и урбанизма.