Економија

Б.Ч.Ј. [ Мина ]

07. 10. 2022. 16:30   >>  16:31

ЕПЦГ

"Спасили грађане и привреду од осјетног поскупљења"

Електропривреда (ЕПЦГ) је, како је саопштено, ове године спасила црногорску привреду и грађане од осјетног поскупљења и рестрикција тиме што није повећала цијену електричне енергије, што је изузетан успјех у тренутним околностима врло неповољне енергетске ситуације у Европи.

Савјетник предсједника Одбора директора ЕПЦГ за сарадњу са међународним организацијама, Горан Ђукановић, навео је у својој анализи да је Црна Гора једна од ријетких европских држава која је поштеђена посљедица енормног раста цијена електричне енергије и гаса на тржишту.

„Тако је Црна Гора за сада поштеђена од разарајућег утицаја енергетске кризе и рекордног раста цијена електричне енергије на европским берзама“, рекао је Ђукановић.

Колики је шок на европском енергетском тржишту ове године, понајвише изазван ратом у Украјини и обуставом испоруке гаса Русије Европској унији, илуструје чињеница да су цијене гаса ове године достизале десет до 11 пута већу цијену у односу на 2020. годину. Такође, цијене електричне енергије за домаћинства у ЕУ су два до три пута више него прије двије године, док се у Великој Британији, крајем ове и почетком наредне године, очекују и до пет пута више цијене него у првој половини прошле.

„Тако ће, на примјер, британско домаћинство које је за рачуне за електричну енергију годишње издвајало, у просјеку, око 1,2 хиљаде ГБП, ове године за исту потрошњу издвојити преко пет хиљада. Што се тиче цијене електричне енергије за индустрију, у Француској је овог љета за производњу тоне алуминијума, примјера ради, требало платити осам хљада ЕУР, само за електричну енергију, а у Њемачкој у јулу десет хиљада ЕУР по тони (у септембру је та цифра опала на 4,2 хиљаде ЕУР по тони)“, казао је Ђукановић.

Иначе, у нормалним условима цијена електричне енергије учествује 35 до 40 одсто у укупној производној цијени алуминијума (700-800 УСД /тони). Из тог разлога у Европској унији, ове године, произведено је преко милион тона примарног алуминијума мање и та производња је на најнижем нивоу од 1973. године.

„Током ове зиме очекује се затварање још око пола милиона тона годишње производње алуминијума само у Европи, као и бројних других индустрија, великих потрошача електричне енергије и гаса: цемента, челика и вјештачких ђубрива. Зато ни КАП-ова електролиза, нажалост, није могла избјећи судбину неколико европских електролиза које су, такође, обуставиле производњу“, навео је Ђукановић.

Он је рекао да је ЕПЦГ заслужна за успјешну туристичку сезону и стабилно финкционисање система снабдијевања, а дала је и значајан допринос стабилности економског система у ситуацији када су цијене готово свих артикала на домаћем тржишту порасле, било због тога што су из увоза или због раста цијена нафте раније ове године.

„Ова година је посебна и изузетна што се тиче енергетске ситуације на готово цијелом европском континенту. Са једне стране, рат у Украјини је изазвао енорман раст цијена гаса и електричне енергије, а са друге рекордна суша, током више деценија, узроковала је знатно мању производњу електричне енергије из хидролектрана“, објаснио је Ђукановић.

То је натјерало поједине државе, као на примјер Њемачку, да поново активирају производњу из термоелектрана и тако колико-толико ублаже негативне посљедице енергетске кризе на индустрију и укупно економију државе.

„Зато је права штета што Црна Гора није изградила бар један већи енергетски објекат током протекле деценије, а могла је и два. Ту, прије свега, мислим на хидролектрану Комарница и на други блок Термоелектране Пљевља, јер би у овој и наредним годинама корист само од рада нове термоелектране резултирала стабилним енергетским системом, без увоза електричне енергије током љетњих мјесеци и у условима рекордне суше и донијела Електропривреди и Црној Гори неколико стотина милиона ЕУР прихода годишње и ове и, бар, наредних пет година“, рекао је Ђукановић.

Он је навео да би се укупна инвестиција у други блок исплатила само у току ове године и то за мање од годину, узевши у обзир тренутне цијене енергије на европском тржишту. Чак, и да се затвори и обустави производња из ње, из еколошких разлога, рецимо 2025. године, она би у међувремену отплатила себе и зарадила преко милијарду ЕУР чистог профита.

„У међувремену, новоизграђени капацитети из обновљивих извора енергије би били довољни да надомјесте евентуално затварање термоелектране. Нажалост, недостајало је знања и визије да други блок Термоелектране и ХЕ Комарница давно буду изграђени и сада коришћени“, сматра Ђукановић.

Према његовим ријечима, приватизација Електропривреде није обавезивала тадашњи менаџмент компаније, који је конституисала италијанска компанија А2А, да инвестира у нове енергетске капацитете, а то је основа и суштина сваке приватизације. Слично је било и са Жељезаром Никшић и КАП-ом.

„Морам да признам да ме изненађује одсуство реакције иностраних представника у Црној Гори на ове појаве – посматрају и ћуте, умјесто да су посавјетовали Владу и указали на пропусте“, додао је Ђукановић.

Осим пројекта Солари добро би било да се убрза почетак градње вјетроелектране Гвозд, чије пуштање у рад је планирано до краја наредне године. Из тог разлога, Влада и ресорна минстарства требало би да хитно предложе законска рјешења како би се убрзала процедура и избјегле препреке, а како би се одмах приступило градњи и постављању вјетрогенератора. Исто важи и за почетак градње ХЕ Комарница.

„Треба схватити и прихватити да су инвестиције у енергетске системе неопходне и зато треба правити компромис са еколошким и осталим НВО организацијама и еколошким прописима када је у питању еколошка заштита биљног и животињског свијета како то не би била препрека за градњу енергетских објеката, а посебно ако је у питању функционалност цијелог енергетског система и укупне економије државе. Поготово ако се ради о измјештању животиња или мањем потапању углавном нижег растиња, а не уништењу“, оцијенио је Ђукановић.

Руководство ЕПЦГ је, у више наврата, од самог почетка свог мандата, тражило од Владе да се инвестиције у енергетске изворе прогласе пројектима од приоритетног јавног интереса како не би долазило до застоја и успоравања у почетку и току градње.

„Самим тим, садашњи менаџмент ЕПЦГ не може бити одговоран за дефицит и увоз електричне енергије, а посебно не у условима енормних суша и пада резерве у хидроакумулацијама. Напротив, покретање пројекта Солари 3000+ и 500+ од садашњег руководства ЕПЦГ је од изузетног значаја за елиминисање дефицита на домаћем тржишту, могуће већ до наредног љета“, рекао је Ђукановић.

Он је препоручио, у циљу бољег искоришћења и веће ефикасности садашњих и будућих соларних и вјетро електрана, да се крене у пројекат инсталације једног батеријског комплекса, за складиштење енергије, капацитета/снаге од минимум 50 мегавата (МW).

„То би омогућило да се ефикасност коришћења енергије сунца и вјетра дуплира, то јест са око 30 одсто на преко 60 одсто инсталисаних капацитета. Ови батеријски комплекси су до недавно били веома скупи и нијесу имали широку примјену, највише у Аустралији и Сједињеним Америчким Државама (САД), али трошкови у посљедње вријеме нагло падају и у условима енормног раста цијене електричне енергије имају своју економску оправданост“, рекао је Ђукановић.

Само овај један батеријски комплекс, уколико би се инсталирао и пустио у рад до наредне туристичке сезоне, омогућио би да Црна Гора или знатно смањи или потпуно обустави увоз електричне енергије, током цијеле године. Цијена овог батеријског комплекс је око 500 УСД по КWх, са тенденцијом даљег пада, а то износи око 25 милиона УСД за снагу од 50 МW.

„Такође, у овом контексту, добро би било имати стратегију за пуштање у рад нових обновљивих енергетских извора (вјетар, сунце, хидро) до 30. априла наредне године, у смислу – што више то боље“, сматра Ђукановић.

Он је на питање колико ће нових енергетских капацитета бити спремно до краја априла наредне године, одговорио да је потребно установити препреке и ограничења, ако их има, које би успориле пуштање у рад нових извора/постројења и дефинисати методе и начине да се то превазиђе.

„Координација између ЕПЦГ, Владе и министарстава мора се интензивирати и побољшати у том домену. Садашњи и наредни период изискује брзо реаговање и ефикасно управљање ресурсима и понајбоље потврђује изреку - Вријеме је новац. Важно је нагласити и прихватити хитност инвестиција и пуштање у рад нових извора енергије, гдје год је могуће и што прије“, рекао је Ђукановић.

Када испуни ове циљеве, када Црна Гора постане енергетски независна и буде у стању да у континуитету извози електричну енергију, а при том је не увози, то ће, како је навео, бити и прекретница ка будућем убрзаном економском развоју и отвориће врата за поновни развој индустрије.

"ЕПЦГ има кључну улогу у том развоју", закључио је Ђукановић.

 

Пратите нас на

Коментари 0

остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГ
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара.

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се

Најновије