Mina business [ I. P. ]

ISTRAŽIVANJE POKAZALO

Kiriju će povećati 30 odsto stanodavaca

O povećanju zakupnina stanova razmišlja preko 50 odsto stanodavaca, a skoro 30 odsto njih će to uraditi, pokazalo je istraživanje nevladine organizacije (NVO) Udruženje podstanara Crne Gore – Moj Dom.

Iz te NVO su kazali stanodavci kao razloge za povećanje zakupnina navode svakodnevna poskupljenja i sve težu platežnu moć.

Istraživanje je urađeno u nekoliko crnogorskih opština u posljednjih 15-ak dana.

“Zanimalo nas je da li će, ukoliko na scenu stupi Maršalov plan, doći do povećanja zakupa stanova. Nažalost, anketa je pokazala porazne rezultate ali ne i neočekivane jer država nije pokazivala interesovanje za ove građane svrstavajući ih u građane ne drugog već trećeg reda, prepuštajući ih samosnalaženju”, navodi se u saopštenju te NVO.

U Udruženju podstanara Crne Gore su naveli da se nameće logično pitanje kako će država zaštititi podstanare u Crnoj Gori.

“Ne postoji nešto što bi uredilo ovu oblast. Svako može izdavati stan onoliko koliko želi. Država sa tim nema ništa niti je ikada pokušala imati. Potpuno neuređena oblast poslovanja”, navodi se u saopštenju.

Oni su rekli da, iako postoji Zakon o nelegalnom poslovanju u kojem spadaju i rentiranja nekretnina, kao i svi zakoni ne sprovode se uopšte ili vrlo malo uz razna opravdanja, na štetu socijalno ugroženih građana.

“Država nema izgrađenu socijalnu politiku stanovanja”, dodaje se u saopštenju.

U toj NVO su rekli da odavno pokušavaju alarmirati državne organe i odgovarajuće resorno ministarstvo na krajnje nemoguć položaj i život ogromnog broja podstanara.

“Odavno već apelujemo na pomoć države ovoj socio/ekonomski najugroženijoj grupi građana u Crnoj Gori. Zauzvrat ne dobijamo odgovore, a što je još gore nema ni najave nekog plana koji bi ovoj grupi građana olakšao krajnje nepodnošljiv život”, smatraju u Udruženju podstanara.

U toj NVO su rekli da skoro svaki sedmi, osmi građanin Crne Gore ima podstanarski status, a velik broj njih je nezaposlen.

“Kako njih da uključimo u Maršalov plan? Kako da im zagarantujemo da život za njih neće biti skuplji? Kako da ih zaposlimo i pružimo neophodnu pomoć”, pitali su iz te NVO