Данијел Гарић, ТВЦГ

07. 02. 2023. 12:39   >>  12:33

НАУЧНА СТАУДИЈА ПОКАЗАЛА

Арктик губи лед и у зимским мјесецима

Арктик брзо губи морски лед, чак и током зимских мјесеци када су температуре испод нуле и када би лед требало да се опоравља од љетњег топљења, показала је нова студија групе аутора са Универзитета Пенсилванија.

Истраживачи су дошли до закључка да моц́не олује зване атмосферске ријеке зими све више стижу до Арктика, успоравајуц́и опоравак морског леда и чине трец́ину укупног пада зимског морског леда.

Феномен "атмосферских ријека", подазумијева дуге, танке облаке концентрисане влаге који се могу протезати хиљадама километара и могу носити огромну количину воде, избацујући је за собом као кишу. У почетку су атмосферска језера ријеке, али се потом одвајају и сачињавају изоловану, концентрисану масу водене паре и могу донијети велике количине кише на површину испод њих.

"Опадање морског леда на Арктику је међу најочигледнијим доказима глобалног загријавања у посљедњих неколико деценија. Упркос томе што су температуре на Арктику знатно испод нуле, пад морског леда зими је и даље веома значајан. Наше истраживање показује да су атмосферске ријеке један од фактора у разумијевању овог феномена", рекао је Пенгфеи Шанг, професор метеорологије и атмосферских наука на Државном универзитету Пенсилванија.

Атмосферске ријеке носе велике количине водене паре у уским, тракастим олујним системима који се могу протегнути хиљадама километара и произвести екстремне падавине и поплаве када дођу на копно. Ове олује редовно утичу на приобалне регионе средње географске ширине.

Користец́и сателитска посматрања и симулације климатских модела, научници су открили да ове олује све више досежу Арктик, посебно Баренцово и Карско море код сјеверних обала Норвешке и Русије током зимске сезоне раста леда.

"Често мислимо да је опадање морског леда на Арктику постепен процес због постепеног утицаја као што је глобално загријавање. Ова студија је важна, јер открива да је пад морског леда посљедица епизодних екстремних временских догађаја, атмосферских ријека, које су се дешавале чешц́е посљедњих деценија, дијелом због глобалног загријавања", нагласила је Руби Леунг, коауторка студије.
Топла влага коју носе ове олује повец́ава дуготаласно зрачење или топлоту која се емитује на Земљу из атмосфере и производи кишу, која може да истопи танак, крхки ледени покривач који поново расте током зимских мјесеци.

Користец́и сателитске снимке даљинског снимања, научници су примијетили повлачење морског леда скоро одмах након атмосферских ријечних олуја и видјели да је повлачење трајало до 10 дана. Због овог топљења и због тога што су олује све чешц́е, атмосферске ријеке успоравају сезонски опоравак морског леда на Арктику, како су закључили.

"Када се овакав транспорт влаге деси на Арктику, ефекат није само количина кише или снијега који пада са њега, вец́ и моц́ан ефекат топљења леда. Ово је важно јер брзо губимо арктички морски лед у посљедњих неколико деценија, што је донијело многе нежељених посљедица као што су загријавање Арктика, ерозија арктичких обала, поремец́ај глобалних временских образаца и поремец́ај арктичких заједница и екосистема", рекао је Мингфанг Тинг, један од аутора студије.

Научници тврде да губитак арктичког морског леда има широке импликације. Појашњавају да отворене воде могу омогуц́ити нове, директније бродске руте, али и покренути геополитичку забринутост између земаља. Поред тога, топљење слатке воде у сланом океану може утицати на обрасце океанске циркулације који стабилизују глобалне температуре.

"Ти фактори чине ову студију посебно важном из перспективе науке, али и из социјалне и безбједносне перспективе. Отапање морског леда има велики утицај на климатски систем и за друштво, а наша студија открива да је Арктик отворен систем и да су климатске промјене много компликованије него што сама промјена температуре може да објасни", рекао је коаутор студије Лаифанг Ли.

Истраживачи укључени у овај пројекат добили су подршку Америчке националне научне фондације, НАСА-е и Министарства енергетике.