Danijel Garić, TVCG

NULTA CO2 BUDUĆNOST EVROPE

Renoviranjem zgrada do veće energetske sigurnosti

Evropska klimatska fondacija i Evropska alijansa za uštedu energije saopštile su da bi Evropa renoviranjem stambenih zgrada mogla do 2030. godine da uštedi četvrtinu gasa koji sada uvozi iz Rusije, čime bi znatno smanjila svoju zavisnost od uvoza i ojačala svoju energetsku sigurnost.

U izvještaju "Izgradnja nulte budućnosti Evrope: Zašto tranzicija na energetski efikasne i elektrifikovane zgrade jača evropsku ekonomiju", procjenjuje se da bi godišnja potrošnja na uvoz gasa bila manja za 15 milijardi eura do kraja ove decenije, ali i čak za 43 milijardi eura do 2050. godine.

Pojašnjava se da bi prelazak na energetski efikasne zgrade donio i druge ekonomske benefite, poput više od miliona novih radnih mjesta i povećanje BDP-a EU za 1 odsto do 2050. godine.

Ovo bi, kako se ističe, zaštitilo domaćinstva od visokih cijena energije, prepolovilo račune za struju do 2050. godine i smanjilo siromaštvo.

U Izvještaju se podvlači da će Evropa morati da promijeni način grijanja i hlađenja domova u cilju sprječavanja klimatske krize i smanjenja zavisnost od fosilnih goriva, uz konstataciju da trenutno renoviranje energetski neefikasnih zgrada nije dovoljno brzo, te da je problem što se većina potreba za grijanjem podmiruje najčešće fosilnim gorivima sa gasnim kotlovima.

Zaključak jednogodišnjeg istraživanja “Kembridž ekonometriksa” je da bi prelazak na energetski efikasne zgrade i toplotne pumpe donio veće koristi u poređenju sa prelaskom na zeleni vodonik za grijanje.

Prelazak na toplotne pumpe smanjio bi emisiju azotnih oksida više od 10 puta do 2050. godine, što bi, kako se pretpostavlja, moglo da smanji zagađenje vazduha od čega prerano umre više od 40.000 ljudi u Evropskoj uniji.

Za razliku od toplotnih pumpi, kotlovi na zeleni vodonik emituju azotne okside, dodaje se u izvještaju i napominje da su oni najskuplja tehnologija zbog visokih energetskih troškova.

Zaključuje se da prelazak na zeleni vodonik ne bi imao tako pozitivne efekte na BDP i zapošljavanje kao što bi imali elektrifikacija grijanja i renoviranje zgrada.