Hans Fajfer  [ DW ]

15. 09. 2025. 07:46

90 godina od donošenja „Nirnberških zakona“ o čistoj nemačkoj rasi

Ko je Nemac? Kako se postaje Nemac? O tome Nemci raspravljaju vekovima. Ustav je rešio to pitanje trezveno i lakonski: Nemac je onaj koji poseduje nemački pasoš. Državljanstvo ne može da mu se oduzme. A diskriminacija bilo kog državljanina na osnovu vere, porekla ili jezika u suprotnosti je sa temeljnim ustavnim vrednostima.

To je pouka koju su pisci nemačkog Ustava izvukli iz nacističke strahovlade između 1933. i 1945. Tada su pre svegaJevreji ali iRomi, homoseksualci, socijalno ugroženi i politički protivnici sistematski obespravljivani, terorisani i ubijani.

Rasizam na osnovu porekla nije prevaziđen

Zabrinjava to što se i 80 godina posle kraja nacističke vladavine temeljni princip jednakosti svih Nemaca još uvek dovodi u pitanje. „Da li je neko Nemac ne odlučuje se na papiru, već između ušiju“, napisao je jula 2023. na platformi Iks predsednik pokrajinske organizacije Alternativa za Nemačku (AfD) u Tiringenu Štefan Meler. Ta izjava dovodi u pitanje jednakost Nemaca. To je jedan od mnoštva razloga zbog kojih brojni nemački sudovi stalno potvrđuju protivustavni karakter delova AfD-a.

Istoričar Rolf-Ulrih Kunce sa Instituta za Tehnologiju u Karlsrueu smatra da AfD takvim izjavama neguje istorijski kontinuitet: „Iz moje perspektive programatika Alternative za Nemačku se bez prekida nadovezuje na nacističku ideologiju. Tada je postojalo razlikovanje između državljana Rajha i nemačkih državljana, koje je regulisano takozvanim Zakonom od državljanima Rajha u sklopu Nirnberških zakona. To je slično ovome kako AfD razlikuje 'prave Nemce' i 'Nemce po pasošu'."

Kada jeHitlerov poslušnički Parlament 15. septembra 1935. u Nirnbergu usvojio takozvane „rasne zakone", progon jevrejskog stanovništva je odavno bio svakodnevna pojava. Hitlerove paravojne trupe su terorisale ljude na ulici, prvi koncentracioni logori su već bili otvoreni. Ali zakonsko obespravljivanje jevrejskog stanovništva je uprkos tome bio važan korak u nemačkoj politici uništenja.

Nirnberški zakoni: verifikacija nepravde

Kunce kaže da se to danas naziva pravnom verifikacijom bezakonja. U tim zakonima se zabranjuju brakovi, pa čak i seksualni kontakti Jevreja sa takozvanim arijevskim stanovništvom. Osim toga Jevreji su doduše bili nemački državljani, ali ne i državljani Rajha. Time su izgubili politička prava i postali građani drugog reda.

„Radilo se o teoriji nadmoći takozvane bele rase nad svim ostalima i o njenom samoproglašenom pravu da vlada svetom“, objašnjava Rolf-Ulrih Kunce. „Taj rasizam porekla je direktan proizvod najstarijeg oblika diskriminacije, koju poznajemo u istoriji evropske kulture, a to je antisemitizam".

Ovakvi zakoni su u društvu doveli do apsurdnih merila po kojima se određivalo ko je Jevrej, a ko nije. Pravnici u nacističkoj državi razlikovali su „Nemce po krvi“, „mešance prvog stepena“, „mešance drugog stepena“, „četvrtinu Jevreje“. Naposletku, te su kategorije odlučivale o životu i smrti.

Mada je pobedom nad nacističkom Nemačkom 1945. okončana politika uništenja, a Nemci pišu novi, slobodarski ustav, izgleda da rasizam na osnovu porekla nije prevaziđen sve do danas.

„Neki ljudi u Nemačkoj su ravnopravniji od drugih“, kaže Karen Tejlor u Intervjuu za DW. Ona je predsednica Savezne konferencije migrantskih organizacija.

„Govoreći plakativno, ustavno obećanje jednakosti važi faktički samo za ljude 'nemačke krvi'. Naročito migranti doživljavaju to da nisu u jednakoj meri zaštićeni“.

Zahtev ekstremne desnice da doseljenicima može da se oduzme nemačko državljanstvo, pojačava taj utisak.

Pozitivne strane migracija

Kako da se ovakav rasizam u društvu prevaziđe? Karen Tejlor kaže da se retko govori o pozitivnim stranama migracije.

„U Berlinu smo ponosni da u gradu čovek može da kulinarski putuje svetom i da postoji kulturna raznolikost. Ali migracija je više od jela i kulturnih programa. Radi se o ljudima, njihovim pričama i tradiciji, koje trajno obogaćuju Nemačku“.

Karen Tejlor apeluje na svakog pojedinaca da doprinese prevazilaženju rasističkih i antisemitskih predrasuda u društvu. „Pogrešno je da se čeka na državu. Svako od nas – u školi, udruženju, u svakodnevici – može da preuzme odgovornost".