Dragan Maksimović (Banjaluka)  [ DW ]

07. 08. 2025. 07:24

Slučaj Dodik: Referendum, izbori ili oba?

Od referenduma do referenduma, od zaključka do zaključka Narodne skupštine… rukovodstvo Republike Srpske, odnosno koalicioni partneri na čelu sa SNSD, očekuju da najavljeni referendum predstavlja ključ nacionalnog jedinstva.

Sve zbog odluke državne Centralne izborne komisije (CIK) da predsjedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku oduzme mandat. Dodik ne planira da se povuče.

„Ja sam tu i ostaću tu. Nemam namjeru da odlazim. Imam obavezu koju mi je narod dao. Pobijediću ih njihovim oružjem – politikom“, rekao je Dodik, navodeći da će referendumsko pitanje biti „da li treba pristati na rušenje Ustava Republike Srpske“.

Otplata zatvorske kazne

Kada će biti raspisan referendum biće poznato već na narednoj sjednici Narodne skupštine koja bi trebalo da bude održana do kraja sedmice. Na njoj bi trebalo da se donese zaključak o odbacivanju odluke Apelacionog suda kojom je potvrđena prvostepena presuda – godinu dana zatvora za Dodika, plus šest godina zabrane političkog delovanja.

Ironično, Dodik je za prvi dio kazne koji se odnosi na zatvor, već poslao zahtjev da se zamijeni novčanim pokrićem u iznosu od 36.500 maraka, odnosno 100 maraka po danu. Time je, kaže većina analitičara, na neki način priznao odluku Suda.

S druge strane, nakon odluke CIK-a o oduzimanju mandata otvara se niz pitanja koja čak nisu definisana Ustavom.

Prvo od njih je institut prijevremenih izbora, s obzirom da Ustav definiše da mandat predsjedniku prestaje u slučaju ostavke ili opoziva, tako da se u slučaju raspisivanja prijevremenih izbora vlasti u Banjaluci mogu pozvati na kršenje Ustava.

Ukoliko se izbori ipak raspišu, najave iz Banjaluke kažu da će ih biti teško sprovesti, što bi značilo produbljivanje krize.

„Predaja i odustajanje ne postoje. Predaja nije opcija“, napisao je Dodik na mreži Iks, rekavši kasnije da su sve odluke političke i zamaskirane u „oblande navodnog pravosuđa“.

Referendum bez pravne snage

Republika Srpska usvojila je prošle godine svoj Izborni zakon, kojim je predviđeno i da sljedeći izbori na teritoriji Republike Srpske budu organizovani i održani po entitetskom zakonu.

Po ovom zakonu, ulogu Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine u Republici Srpskoj preuzima Republička izborna komisija.

Ipak, Ustavni sud BiH poništio je zakon jer je u suprotnosti sa odredbama državnog izbornog zakona. Iako je zakon osporen, pitanje je da li će se ovaj zakon sprovesti u slučaju da dođe do raspisivanja prijevremenih izbora od strane CIK-a BiH.

Mnogi analitičari vjeruju da se ovoga puta neće ponoviti scenario nakon prvostepene presude i će cijeli proces „tranzicije“ proći dosta mirnije. I sam referendum ne bi imao nikakvu pravnu snagu, već bi njegov rezultat bio neka vrsta argumenta za Dodika da dobije ustupke.

„Manevarski prostor mu je znatno sužen, a neki planovi i savezi na koje je računao su propali“, kaže politička analitičarka Tanja Topić.

„Njegova stranka je bacila kosku među opozicionare nudeći im vladu nacionalnog jedinstva i prebacujući teret odgovornosti na njih, dok se istovremeno u crvenoj zoni drže svi oni koji pokušaju da se ogluše o odluku Suda i spriječe prijevremene izbore“, dodaje ona.

Kako kaže, i mnogi koji su u vlasti ili bliski vlasti sada su između dvije vatre – da li da stanu uz Dodika i tako rizikuju da i sami budu označeni kao počinioci krivičnih djela?

Oduzete privilegije

Odluka o oduzimanju mandata Dodiku dobro je dočekana u bošnjačkom političkom korpusu, odakle stižu poruke da se institucije moraju poštovati.

„Ta priča je za mene završena i pozivam sve da se vratimo u okvire interesa građana BiH i da se bavimo svojim poslovima kako bi opravdali visoke plate političara. Trebamo ljudima olakšati živote i zadržati mlade ljude u BiH“, rekao je državni šef diplomatije Elmedin Konaković.

Potpredsednik Republike Srpske Ćamil Duraković oglasio se na društvenim mrežama, tvrdeći da su mu oduzeta sva prava koja ima kao predsednik. Uključujući savetnika, službeno vozilo i stan.

„Rešenje je došlo odmah nakon odluke CIK-a da se ukida radni status mom savetniku“ napisao je Duraković, navodeći da su ga kontaktirali iz vlade da napusti zgradu u kojoj boravi.

„Zatim vozilo. Pozvali iz kabineta predsednika i rekli da se vozilo vrati“, rekao je Duraković, koji u svemu vidi strah od preuzimanja predsedničke funkcije, iako to nije moguće u ovom slučaju jer se i predsednik i potpredsednici direktno biraju na izborima iz tri konstitutivna naroda.

Srbija, Mađarska, Rusija

Dok je odluka o oduzimanju mandata Dodiku pozdravljena u Federaciji, iz Srbije stižu osude da se radi o nastavku političkog progona.

Potpredsednik vlade Srbije Ivica Dačić, upozorava da se radi o najvećem političkom udaru na srpski narod od Dejtonskog sporazuma. Srpski narod kaže Dačić, neće ćutati na nepravdu.

„Svako ko misli da ćemo gledati skrštenih ruku, duboko se vara“, rekao je Dačić.

Jasna podrška Dodiku za sada je stigla iz Srbije i Mađarske, čiji je premijer Viktor Orban rekao da je Dodik osuđen jer „odbija da igra kako Brisel svira“. Mađarska, kaže Orban, odbija da prihvati odluku suda. Presudu je odbacila i ruska Ambasada u BiH.

Podrška stiže i od Dodikovih koalicionih partnera DNS-a i NPS-a, koji su pozvali zvaničnike koji dolaze iz RS da napuste institucije BiH i time blokiraju odlučivanje na državnom nivou.

„Prisustvo srpskih predstavnika u zajedničkim institucijama BiH potrebno je samo ukoliko bi se sprečilo donošenje štetnih odluka po Republiku Srpsku“, navodi se između ostalog u zaključcima.

Referendumi

Sa druge strane, ovo nije prva najava referenduma aktuelne vlasti. Jedan od bezbroj najavljenih, prvenstveno onih o samostalnosti RS, održan je 2016. godine. Referendumsko pitanje je bilo „da li podržavate da se 9. januar obeležava i slavi kao Dan Republike Srpske“. Ustavni sud je referendum poništio, a vlast ga proglasila anketom.

Upravo su referendumi o ovim političkim pitanjima za opozicionare u RS samo dolivanje ulja na vatru, nakon kojih nema nikakvih političkih efekata.

„Ja sam siguran da će se ovaj referendum održati sedam dana prije predsedničkih izbora i to će biti sva njegova kampanja“, smatra lider Liste za pravdu i red Nebojša Vukanović, koji poručuje da u tome neće učestvovati.

„Ja sam ponosan što sam 2016. bio možda čak i jedini političar RS koji je pozivao da se ne izlazi na referendum. Ostajemo dosledni principima i nećemo biti deo antisrpske politike stvaranja tenzija“, rekao je Vukanović za N1.

Ponavljanje istorije

U opoziciji veruju da je „era Milorada Dodika završena“, iako je ostao formalni deo procesa žalbe nakon koje će CIK raspisati prevremene izbore.

Kako će se oni održati, da li će biti otpora iz RS tokom njihovog sprovođenja, te da li će Narodna skupština na narednoj sednici izabrati lice koje će obavljati ovu funkciju, biće poznato već na najavljenoj sednici.

Sve ostalo je domen špekulacije, iako pravnici ističu da je CIK samo sproveo odluku Suda i da žalba u ovom slučaju ne odlaže izvršenje, zbog čega je CIK morao uz odluku o prestanku mandata, odmah raspisati prevremene izbore.

Milorad Dodik nije prvi predsednik kojem je zabranjeno političko delovanje, ali je sudbina napravila pun krug i ponovila scenario u kojem je upravo Dodik bio jedan od glavnih aktera.

Visoki predstavnik u BiH Karlos Vestendorf je 1999. godine smenio ondašnjeg predsednika Republike Srpske Nikolu Poplašena. Premijer u ostavci tada je bio Milorad Dodik koji je podržao njegovu smenu.