Dragan Maksimović (Banjaluka)  [ DW ]

02. 07. 2025. 10:52

Deklaracija o migrantima: Spin u Republici Srpskoj?

„Nemojte nam držati lekcije o humanosti. Ako ste tako humani napravite centre kod sebe, a mi ćemo im omogućiti da, čim uđu u Bosnu i Hercegovinu, najčistijim vozovima i autobusima dođu do vas“.

Tako je prije pet godina, u jeku migrantske krize, govorio tadašnji ministar bezbjednosti BiH Fahrudin Radončić, tokom sastanka s predstavnicima vlasti Republike Srpske, s kojima je imao gotovo isti stav.

Otada do danas kroz BiH je tzv. Balkanskom rutom prošlo na desetine hiljada migranata, od kojih je tek nešto više od tri hiljade zatražilo azil. Takođe, u proteklih pet godina na teritoriji Federacije BiH uspostavljen je veliki broj nelegalnih kampova, a sve se na kraju završilo formiranjem četiri kampa na teritoriji Federacije.

Iako prethodnih godina nijedan kamp nije formiran u Republici Srpskoj, sa čije su teritorije migranti sprovođeni u Federaciju, predsjednik tog entiteta, Milorad Dodik, inicirao je Deklaraciju o migrantima kojom se odbacuje bilo kakva mogućnost dovođenja migranata iz zemalja Evropske unije i Velike Britanije na teritoriju Bosne i Hercegovine, posebno Republike Srpske.

„Nadležnost migracija ima Bosna i Hercegovina, ali mi nikada nećemo dozvoliti da se na našoj teritoriji dovezu migranti iz zapadne Evrope. Zato što, prije svega, postoji bezbjednosni rizik“, rekao je Dodik, obrazlažući tekst Deklaracije o migrantima, uz tvrdnju da postoji plan o prebacivanju 50.000 migranata na teritoriju BiH.

Britanci odbacuju optužbe

Tvrdnja je stigla prošlog mjeseca, kada su britanski mediji objavili da postoji plan Velike Britanije o prebacivanju jednog dijela migranata u zemlje Zapadnog Balkana, što je kasnije potvrdio i britanski premijer Kir Starmer. Međutim, nikakav zvaničan dokument nije utvrđen povodom toga, a što se tiče BiH, problem je i tehničke prirode.

Naime, BiH i Velika Britanija nemaju potpisan ugovor o readmisiji, pa je gotovo nemoguće u takvim uslovima realizovati bilo kakav plan o izručenju – posebno zato što je za prihvatanje takvog ugovora u BiH potrebna entitetska podrška, a nje u ovom trenutku nema ni po jednom pitanju.

Oglasili su se i Britanci, koji demantuju Dodika o potencijalnom planu za slanje migranata u Bosnu i Hercegovinu.

„Da budemo potpuno jasni, britanski ministar spoljnih poslova tokom posjete u maju definitivno nije razgovarao o slanju migranata u Bosnu i Hercegovinu, niti je iko iz britanske ambasade u Sarajevu uključen u razgovore sa BiH po tom pitanju“, navodi se u saopštenju ambasade.

Ipak, poslanici Narodne skupštine razmotrili su Deklaraciju o migrantima.

Ni migranti neće doći

„Predviđeno je da se napravi jedan centar u Bijeljini, jedan u Zalužanima kod Banjaluke sa oko osam hiljada migranata i jedan centar u Trnovu“, istrajno tvrdi Dodik. On smatra da ne treba dozvoliti dolazak migranata ni na teritoriji Federacije BiH.

Dok vladajuća koalicija, s Dodikovom strankom SNSD na čelu, zastupa tvrdnju da bi se boravak migranata plaćao, te da je to mamac kroz koji bi se migrantima vremenom dalo državljanstvo i učešće na izborima, opozicija vjeruje da se radi o skretanju pažnje sa svih velikih afera, kriminala, korupcije i svega onog što se želi postaviti daleko od očiju javnosti.

„Ako ova vlast ostane još jedan mandat, ja sam potpuno siguran da ni migranti neće htjeti da dođu na ovaj prostor“, uvjeren je Tomica Stojanović (SDS), povlačeći paralelu sa ogromnim odlivom stanovništva iz BiH, zbog čega se već mijenja demografska slika čitave zemlje.

Činjenica je da je ta tema postala važan dio političke borbe ne samo u BiH, već i u mnogim zemljama EU, što je u zadnjih nekoliko godina stvorilo otpor javnosti prema migrantskoj populaciji. Petar Rosandić, iz organizacije SOS Balkanroute, koja pomaže migrantima na putu ka EU, smatra da se ta pitanja moraju rješavati na državnom nivou i da je jasno da se vlast hvata za slamku spasa zbog svih problema s kojima se susreću.

Neokolonijalna politika

„Migranti nisu ni tema za Republiku Srpsku, jer tu nisu ni kampovi, niti velike grupe. Ona je bila samo tranzitna ruta, jer nikada nije planiran hotspot“, kaže Rosandić. On napominje da se plan Velike Britanije, ukoliko zaista postoji takva namjera, odnosi na sve zemlje Zapadnog Balkana.

„To je neokolonijalna politika, jer se slabim zemljama na teret stavlja pitanje migracija. Ne može Albanija da napravi toliko zatvora koliko migranata može da dođe. Dakle, ni matematika im tu ne štima – tako da će sve to da dovede do frustracije i nezadovoljstva, i dugoročno do mogućih nemira i nestabilnosti“, uvjeren je Rosandić, napominjući da se desničarskim rješenjima u cijeloj Evropi samo podstiče dalji animozitet prema migrantima.

O pitanju migranata ranije se oglasio šef diplomatije BiH Elmedin Konaković, koji nije dobio nikakvu zvaničnu informaciju iz Velike Britanije niti bilo koje zemlje EU, ali, kako kaže, o svemu se može razgovarati.

„Ako to bude inicijativa naših prijatelja iz Velike Britanije, mi ćemo argumentovano iznijeti šta možemo, a šta ne. Dešavanja u kampovima pokazuju da mi imamo problem, jer je to ruta koja dovodi neke kompleksne migrante, sa kriminalnom prošlošću. Moramo zaštiti građane BiH“, rekao je Konaković.

„Najgori šljam“

Iz Republike Srpske oštriji tonovi, bez mogućnosti za razgovor o pitanju migranata: „Ne dolaze nama doktori i profesori. Oni su od tih ljudi što je valjalo uzeli sebi. Nama će poslati onaj najgori šljam s kojim ne mogu da se bore“, kaže Anja Ljubojević (SNSD), upozoravajući na moguće posljedice.

„Zbog postojanja mogućnosti, ne daj Bože sukoba, znate na čiju će stranu stati i šta će raditi i šta su radili devedesetih godina određeni pripadnici tih zemalja. Da ne klasifikujem nikoga kao teroristu, ali kažem, kakvu prošlost imaju ti ljudi“, kaže Ljubojević.

S druge strane, mnogi su uvjereni da se radi o političkom spinu, jer opasnosti do sada nije bilo na teritoriji Republike Srpske, kada je riječ o migrantima.

„Ovo je predstava za raju, jer ne postoji nijedan prihvatni centar u RS, za razliku od Federacije, gdje ih ima četiri. Potpuno je promašena nadležnost. U ovom slučaju je to u ingerenciji Ministarstva bezbjednosti BiH i Službe sa poslove sa strancima“, kaže Đorđe Vučinić (Lista za pravdu i red), ne isključujući mogućnost da je taj spin u pravcu saradnje sa strancima, a ne obrnuto kako se to želi predstaviti.

Prema podacima nadležnih, u prvih pet mjeseci ove godine u Bosnu i Hercegovinu ušlo je oko četiri hiljade migranata, što je za polovinu manje nego u istom periodu prošle godine. Trenutno u četiri prihvatna centra, u Ušivku i Blažuju kod Sarajeva i Lipi i Borićima kod Bihaća, boravi nešto manje od hiljadu migranata, iako se pretpostavlja da je taj broj nešto veći zbog nelegalnih prelazaka granice i njihovog tranzita kroz BiH i dalje prema zemljama Evropske unije.