Sanja Kljajić  [ DW ]

25. 06. 2025. 10:57

Vlast pokušava da gasi otpor, studenti postavljaju ultimatum

Na asfaltu koji već gori pod 40 stepeni, Beograd se sprema za još jedan politički vreo dan – novi studentski protest zakazan za 28. jun. Građani širom Srbije iščekuju taj datum s uzdignutom obrvom i zadržanim dahom. Očekivanje raste, ali i neizvjesnost – jer studenti i dalje ćute o planu, lokaciji i tačnom terminu okupljanja.

Vladi Srbije uputili su „ultimatum“ – zahtijevaju raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora i uklanjanje takozvanog Ćacilenda u Pionirskom parku, i to do 28. juna u 21 čas.

„Mi očekujemo da će u slučaju neispunjenja navedenih zahtjeva u datom roku građani Srbije biti spremni da preduzmu sve postojeće mjere građanske neposlušnosti, kako bi zaštitili svoje osnovno pravo na slobodan i legitiman demokratski sistem“, dodaju studenti u otvorenom pismu Vladi Srbije.

Protest 28. juna dolazi posle osam mjeseci borbe studenata i građana za političku i krivičnu odgovornost zbog pada nadstrešnice na Željezničkoj stanici u Novom Sadu, koja je usmrtila 16 ljudi.

Univerzitet pod pritiskom

Dok studenti najavljuju novu političku prekretnicu, vlast pojačava pritisak na univerzitete. Već četiri mjeseca univerzitetski nastavnici preživljavaju od osmine plate, jer vlast odbija da ih isplati za period tokom kojeg, zbog studentskih blokada, nisu držali nastavu.

Novac će stići kad se izgubljena nastava nadoknadi, poručuje država, pa se fakulteti sada dovijaju kako da uz studentske blokade ipak ispune taj preduslov. Neki su prešli na onlajn-predavanja, drugi samo šalju literaturu i računaju na to da će se studenti snaći. Na fakultetima gdje su praktične vještine ključne, profesori upozoravaju da se ne radi o nastavi već o njenoj parodiji. Pedagoški i pravno, kažu, cio koncept je – neprihvatljiv.

„To je jasno i profesorima koji se pretvaraju da drže nastavu, i studentima koji u takvoj nastavi ne učestvuju, a ponajviše državi koja nas je na takvu nastavu natjerala“, kaže profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Jelena Kleut. „Jedino što bi bilo pošteno jeste odbiti takvu nastavu i jedan dio kolega i koleginica je to uradio, ne osvrćući se na posljedice.“

Ipak, najveći teret i neizvjesnost padaju upravo na studente. Mnogi odbijaju da učestvuju u toj farsi, iako im godina ističe, a niko im ne garantuje ni kako će ona biti zaključena, ni pod kojim uslovima.

„Ako država krene da se sveti studentima, mogli bismo imati čitave generacije koje obnavljaju godinu i gube status. Ne vjerujem da će se to desiti, jer bi obuhvat bio ogroman. Ali, i ranije smo mislili da neke stvari nisu moguće, pa ih je vlast ipak sprovodila“, kaže Kleut.

Još je dublja neizvjesnost među srednjoškolcima koji su sada, umjesto priprema za prijemni, ostavljeni u praznom hodu, jer država fakultetima još nije odobrila upis novih generacija. Kleut smatra da je neprihvatljivo da maturanti služe za potkusurivanje između vlade i akademske zajednice.

„Ali i oni su bili jako buntovan dio društva, blokirali su svoje srednje škole i gimnazije. Moguće da se Vladi zapravo ne sviđa ta ideja da čitava jedna nova buntovna generacija osvane na fakultetima“, dodaje Kleut.

Obruč se steže oko svih koji su podržali studente

A represija se širi – i ne trpe je samo oni koji se bune, već i svi koji su im pružili podršku: iz učionica, kancelarija, pozorišnih dvorana.

Tri profesorke srbobranske gimnazije „Svetozar Miletić“ dobile su otkaz jer su obustavile nastavu u znak solidarnosti sa studentima. Među njima je i Slavica Filipović. Ona je, kako kaže, izvela 24 generacije.

„Duboko sam se svima poklonila i zaključala svoju učionicu“, napisala je na Fejsbuku. „Divno je bilo biti profesorka svih vas. Bogatstvo. Upamtite – učite, jer znanje vam niko ne može oduzeti. I molim vas, imajte svoj stav. Budite svoji, ma koliko vas to koštalo.“

Pritisak se ne zaustavlja na prosveti. Država je bez najave ukinula poreske olakšice IT sektoru, jednom od najglasnijih podržavalaca protesta koji je organizovao pomoć za nastavnike ostavljene bez plata. Jasna je poruka: ko stane uz studente – gubi privilegije.

Red za sankcije tako je stigao i do kulturnih institucija. One koje su podržale studente – bilo iskazivanjem podrške, štrajkom ili protestom – ostale su bez finansiranja.

„Pokazuje se da režim ima problem s pojedinim djelovima društva, gdje je gotovo cijela zajednica protiv vlasti. Kažnjeni su svi koji nisu izričito podržali sadašnji režim. To su nezavisni pozorišni festivali, kao što je, recimo, Šekspir festival ili nacionalna institucija kao što je Sterijino pozorje. To je izdavač kao što je Akademska knjiga“, kaže za DW Gojko Božović, osnivač i glavni urednik izdavačke kuće Arhipelag i član Proglasa. „Kulturnom zajednicom se ne može upravljati dekretima, a ako niste njen dio, utoliko prije ne možete njome da vladate dekretima.“

I EU iznevjerila očekivanja

Dok vlast pritiska saveznike studenata kod kuće, i oni glasovi spolja sve su tiši – i sve rjeđi. Zvaničnici Evropske unije mjesecima su slali oštre poruke Beogradu, ali su efekti izostali.

Komesarka za proširenje Marta Kos je prilikom posjete Srbiji početkom maja poručila da su zahtjevi studenata u skladu s onim što i Evropska komisija traži od Srbije i da do novosadske tragedije ne bi došlo da je postojala vladavina prava.

U isto vrijeme, Evropska unija je zbog neispunjenih obaveza iz tzv. Plana rasta – poput reforme medijskih zakona, izbora članova REM-a i revizije biračkog spiska – zamrzla isplatu 111 miliona evra pomoći. Visoka predstavnica za spoljnu politiku Kaja Kalas poručila je u Beogradu da „reforme moraju biti stvarne, a ne samo štiklirane na papiru“.

Vlada je brzo reagovala: pokrenula je novi proces izbora članova REM-a, usvojila medijske zakone i – Brisel je povukao pritisak. Srbija je pohvaljena za „napredak“, a na njen račun je uplaćeno 51,66 miliona evra pretfinansiranja iz evropskog paketa pomoći.

„Taj novac je potvrda našeg evropskog puta“, izjavio je tim povodom ministar finansija Siniša Mali.

Ali iz ugla onih koji se već godinama bore da taj put ne ostane samo deklaracija, signal iz Brisela je obeshrabrujući, jer se sve, na kraju, opet svelo na štikliranje.

Posle niza diplomatskih sastanaka novinar i direktor vijesti televizije Nova S, Slobodan Georgiev, uvjeren je da međunarodna zajednica zapravo sve vrijeme stoji uz režim.

„Poruke koje dobijamo su, uslovno rečeno, prijateljske. Kažu: Pa vi znate šta Srbija treba da uradi da bismo mi mogli da kažemo da je napravila napredak – pa pomozite i vi. Kao da civilni sektor i medijska udruženja odlučuju o bilo čemu. To jednostavno nije fer. Uvijek ponavljaju: Nismo naivni, jasno nam je sve, razumijemo i dijelimo vašu frustraciju. Ali sve to, suštinski, ne znači ništa“, smatra Georgiev.

Sve će se vidjeti na Vidovdan

Ipak, dok se riječi u Briselu pažljivo važu, građani na ulicama Srbije ne popuštaju. I dalje svakog dana u 11:52 – tačno u minut kada je nadstrešnica u Novom Sadu pala i usmrtila 16 ljudi – zaustavljaju saobraćaj i blokraju puteve. U tišini i istrajno odaju poštu stradalima i ne dozvoljavaju da se novosadska tragedija zaboravi, kao mnoge prije nje.

Studenti vjeruju da je jedini način da se do pravde stigne nova raspodjela političke moći. Svjesni su, kažu, duboko neregularnih izbornih uslova i izbornog inženjeringa, ali vjeruju da zajednički front studenata, profesora, opozicije, građanskih inicijativa i ostalih djelova pobunjenog društva može da uzdrma Srpsku naprednu stranku. Blizu su bili na nedavnim lokalnim izborima u Kosjeriću i Zaječaru, gdje je SNS pobijedila za dlaku.

Aleksandar Vučić, međutim, poručuje da izbora neće biti prije 2026. Može li se taj zid probiti bez međunarodne podrške? Naši sagovornici sumnjaju. Jedino, kaže profesorka Jelena Kleut, ako ga nadomjesti ogroman protisak iznutra.

„I vidjećemo 28. juna koliko je građana spremno da bude dio tog pritiska“, kaže Kleut. „Vidjećemo koliko su studenti organizovani, koliko su u stanju da artikulišu ciljeve i taktike koje bi mogle da dovedu do raspisivanja izbora.“

Nezadovoljstvo, kaže, nije nestalo, ali je zamor realan, a osjećaj hitnosti – izbledio.

„Mislim da je nezadovoljstvo podjednako snažno kao u decembru, ali osjećaj da nešto mora odmah da se uradi – to se možda izgubilo. I vjerujem da će ga biti lakše povratiti na jesen, nego u julu ili avgustu.“

Zato se, više od vrućeg ljeta, sada računa na vruću političku jesen. Pod uslovom da studenti do tada izdrže.