Sabine Kinkarc  [ DW ]

25. 06. 2025. 07:26

Njemačka pravi rekordne dugove

Raskopane ulice, urušeni mostovi, škole i univerziteti u kojima prokišnjava, vozovi koji kasne ili uopšte ne dolaze, nedostatak brzog interneta – to je svakodnevica u Njemačkoj. Međutim, to bi trebalo brzo da se promijeni.

„Želimo da bageri sada brzo počnu da rade“, rekao je socialdemokratski ministar finansija Lars Klingbajl prilikom predstavljanja svojih budžetskih planova u Berlinu.

Kancelarija vlade je u utorak (24. jun) usvojila nacrt budžeta za 2025, okvirne vrijednosti za 2026. i grubu finansijsku projekciju do 2029. godine. Takođe, usvojen je zakon kojim će biti uspostavljen poseban fond za infrastrukturu i klimu, finansiran putem zaduživanja.

Preokret u finansijskoj politici

Investicije u infrastrukturu će u budućnosti igrati ključnu ulogu. Samo za ovu godinu u budžetu je predviđeno 115 milijardi evra. „Našoj zemlji je mnogo toga uništeno i zapostavljeno, a zaostaci u investicijama su veliki“, rekao je Klingbajl, koji je takođe vicekancelar i šef njemačkih socijaldemokrata.

Sanacija infrastrukture takođe treba da pomogne u podsticanju privrede koja pokazuje znake slabosti. Pored toga, planirana su znatna povećana izdvajanja za odbranu.

Finansijski plan nove vlade označava preokret u njemačkoj fiskalnoj politici. U novembru 2024. prethodna vlada je pala zbog sukoba oko finansiranja budžeta. U februaru 2025. održani su novi izbori, a sada vladaju demohrišćani i socijaldemokrate. Problem praznih državnih kasa riješiće se zaduživanjem u neviđenim razmjerama.

Već prije nego što su preuzeli vlast, koalicioni partneri su uz saglasnost Zelenih odobrili ogromni finansijski paket za naredne godine – 500 milijardi evra za investicije u zapuštenu infrastrukturu. Za naoružavanje Bundesvera i povećanje odbrambenih kapaciteta Njemačke praktično nema limita zaduživanja.

Druge zemalje su mnogo više zadužene

Konkretno, planovi Klingbajla 49 dana nakon preuzimanja vlasti pokazuju šta to znači. Za ovu godinu su planirani izdaci od 503 milijarde evra, od čega će oko 143 milijarde biti finansirane putem kredita. U narednim godinama će se zaduženje povećavati, a ukupno bi trebalo da iznosi 847 milijardi evra.

To su rekordne vrijednosti bez presedana, ali je vicekancelar energično branio takve planove. Njemačka ima zaduženost od 63 odsto svog BDP-a i time je znatno ispod drugih zemalja, čije je zaduženje ponekad veće od 100 odsto.

Kritike na račun „dužničke kočnice“

Ništa nije skuplje od zastoja poslednjih godina, ističe Klingbajl. „Za razliku od nekih mojih prethodnika, meni nije poseban vrijednosni cilj da zadržim novac i ne potrošim ga, ako vidim da u zemlji ništa ne napreduje“, kritikuje on insistiranje ranijih ministara finansija na fiskalnoj ravnoteži.

Ta ravnoteža je ukorijenjena u Ustavu i zapravo predviđa da država smije da troši samo onoliko novca koliko prikupi. Da bi se program investicija i povećana izdvajanja za odbranu izuzeli od takozvane „kočnice za dugove“ bilo je potrebno promijeniti Ustav.

Deset odsto budžeta za kamate

Države NATO su se dogovorile da će srednjoročno ulagati pet odsto svog BDP-a u odbranu, od čega 3,5 odsto u klasične vojne troškove. Klingbajl želi da što prije postigne taj cilj.

Prema njegovom planu, njemački odbrambeni budžet će se do 2029. godine postepeno više nego udvostručiti — na 152,8 milijardi evra. To bi bilo 3,5 odsto. Klingbajl kaže da Njemačka mora da bude „spremna u sferi odvraćanja i odbrane“.

Naličje zaduživanja je rast kamatnih troškova

Ministarstvo finansija procjenjuje da će kamatno opterećenje 2029. Iznositi skoro 62 milijarde evra. To je dvostruko više nego što se projektuje za 2025. godinu. Prema finansijskom planu vlade, do 2029. godine deset odsto budžeta bi trebalo da bude izdvojeno za kamate.

Gdje može da se uštedjeti?

Samo kamatni troškovi su dovoljan razlog da se u narednim godinama razmišlja o mjerama štednje u redovnom budžetu. Konsolidacija je, prema Klingbajlovim rečima, čvrst dio njegovog plana. Pored toga, sto milijardi evra posebnog fonda za Bundesver, koji su izdvojeni 2022. nakon ruskog napada na Ukrajinu, biće potrošeni do 2027. godine.

Udio izdvajanja za odbranu u redovnom budžetu će tada znatno porasti, ostavljajući malo prostora za druge rashode. Oštre kritike na ovu temu iznosi Levica, koja je u Bundestagu u opoziciji. Prema njihovom komentaru, građanima gradova i opština nisu potrebni „tenkovi, već funkcionalni vrtići, autobusi i pristupačna energetska tranzicija“.

Manje novca za socijalnu zaštitu i zaštitu klime?

Kritike stižu i od socijalnih udruženja. Humanitarna organizacija protestantske crkve Diakonie smatra da su „investicije u socijalnu infrastrukturu i socijalnu sigurnost“ previše skromne. U unutrašnju i spoljnu bezbejdnost spadaju i „borba protiv siromaštva, podrška djeci i mladima, briga o starima i bolesnima, uključivanje osoba sa invaliditetom, integracija izbjeglica, kao i socijalno pravična zaštita klime“, ističe evangelička humanitarna organizacija.

Zeleni, koji su u Bundestagu u opoziciji, posebno se zamjeraju to što će se iz onih sto milijardi evra predviđenih za klimatske mjere, finansirati i smanjenje cijena energije. Zeleni smatraju da se zaštita klime u budžetu svodi na marginalnu stavku.

Očekuju se žestoke rasprave

Nacrt budžeta za 2025. godinu sada ide u Bundestag, gdje će se o njemu najpre raspravljati u komisijama i na plenarnoj sjednici prije lejtnje pauze, a vjerovatno će biti i izmijenjen u nekim stavkama. Očekuje se da će biti usvojen u septembru. Parlament u Njemačkoj ima vrhovnu vlast nad budžetom.

U međuvremenu, ministar finansija Lars Klingbajl radi na nacrtu za 2026. godinu, koji planira da predstavi 30. jula u kabinetu. Od septembra će i taj budžet biti predmet rasprave u Bundestagu, a biće usvojen do kraja novembra.