Nina Verkhojzer  [ DW ]

22. 06. 2025. 08:31

Novi ciljevi NATO – može li Njemačka da ih ostvari?

Čak i prije samita NATO u Hagu (24. i 25. jun) jedno je jasno: ambiciozni ciljevi Alijanse zahtijevaće mnogo od Njemačke. Iako je kancelar Fridrih Merc (CDU) najavio da će obezbijediti sva potrebna finansijska sredstva kako bi Bundesver postao najjača konvencionalna vojska u Evropi, novi ciljevi NATO poprilično su zahtijevni: plan je da države-članice izdvajaju pet odsto svog BDP za odbranu. Do sada je cilj bio dva procenta – toliko Njemačka trenutno izdvaja.

Tramp: Evropljani moraju više da doprinesu

Američki predsjednik Donald Tramp prvi je iznio cilj od pet procenata. To je prije svega bio zahtjev upućen evropskim saveznicima. Zaprijetio je da, ukoliko nastave da izdvajaju tako malo, neće moći da računaju na američku pomoć. Činjenica je da su SAD 2024. godine pokrivale čak dvije trećine svih odbrambenih izdataka članica NATO.

U mnogim evropskim zemljama Trampov zahtjev dočekan je sa skepticizmom: pet odsto se smatra pretjeranim. U 2024. godini neke zemlje su bile daleko i od cilja od dva odsto. Nekoliko dana pred samit, generalni sekretar NATO Mark Rute objavio je da će Alijansa 2025. ispuniti cilj od dva procenta.

Ali, to je samo međukorak na putu ka još većim izdacima. Na samitu u Hagu, cilj od pet procenata trebalo bi da bude proglašen novom smjernicom. Njemačka vlada podržava formulu koju je predložio Rute: 3,5 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP) trebalo bi da ide na odbranu, a 1,5 odsto na infrastrukturu koja takođe može biti relevantna za odbranu – poput željezničkih pruga, mostova ili luka. Ukupnih pet procenata trebalo bi da bude postignuto do 2032. godine.

Skoro polovina državnog budžeta za odbranu?

Za Njemačku, s njenom snažnom ekonomijom, to bi bila ogromna suma. Iznosila bi, procjenjuje se, 225 milijardi eura godišnje. Ukupan državni budžet prošle godine iznosio je 476 milijardi eura.

Iako kancelar Merc naglašava da su važnije sposobnosti vojske nego procenti, među njegovim koalicionim partnerima, socijaldemokratama, ne dijele svi to mišljenje: „Smatramo da je iracionalno određivati izdvajanja za vojsku na osnovu BDP“, napisala je grupa ljevičarski orijentisanih članova SPD-a u svom manifestu za očuvanje mira u Evropi. Za to „nema bezbjednosno-političkog opravdanja“. I dio opozicije iznosi oštre kritike.

S obzirom na prijetnju koju predstavlja Rusija, stručnjaci Bundesvera vide dobre razloge za ulaganje više novca u oružane snage, koje su decenijama bile zanemarene. „Ne radi se o tome da se udovolji Amerikancima ili da se popune knjige narudžbina vojne industrije, već je u nacionalnom interesu Njemačke da bude sposobna da se brani“, kaže u intervjuu za DW ekspertkinja za bezbjednost Ajlin Matle iz Njemačkog društva za spoljnu politiku (DGAP). Njemačka vlada mora građanima da objasni zašto je to neophodno, smatra Matle i dodaje da je pet odsto BDP „ludačka suma“.

Pistorijus: „To će biti veliki poduhvat“

Pored finansija, na samitu će se diskutovati i o vojnim kapacitetima. Potrebne su dodatne trupe u Evropi – kao signal snage prema Rusiji, ali i zbog najave američkog predsjednika Donalda Trampa da će smanjiti prisustvo SAD u Evropi.

Šta to znači za Bundesver? Potrebno je između 50.000 i 60.000 dodatnih vojnika, rekao je njemački ministar odbrane Boris Pistorijus (SPD) početkom juna u Briselu. Tamo su ministri odbrane NATO već utvrdili nove ciljeve, čiji su detalji tajni, ali je Pistorijus najavio formiranje i potpuno opremanje novih velikih jedinica. „To će biti veliki poduhvat“, rekao je ministar. U planu je formiranje pet do sedam novih brigada, sa po 5.000 vojnika, tenkovima, artiljerijom i odgovarajućom logistikom.

Ponovno uvođenje vojne obaveze? Možda kasnije…

Ostaje nejasno kako Bundesver narednih godina planira da regrutuje desetine hiljada dodatnih profesionalnih vojnika. On trenutno ima oko 182.000 vojnika i aktivno traži nove. „Imamo dobre brojke kada je riječ o prijavama, zapošljavanju i interesovanju. To ohrabruje“, izjavio je portparol Ministarstva odbrane početkom juna. Ipak, broj vojnika je u posljednjim godinama opadao, uprkos svim naporima.

Jedan od načina za povećanje broja vojnika moglo bi biti ponovno uvođenje vojne obaveze, koja je suspendovana 2011. godine. Ali za sada, to nije u planu. Koalicioni partneri SPD i demohrišćani (CDU/CSU) su se dogovorili: „Uspostavićemo novu, atraktivnu vojnu službu, baziranu na dobrovoljnosti“, navodi se u koalicionom sporazumu. Riječ „regrutacija“ se u njemu ne pominje.

Nedostaju kasarne i instruktori

Zbog povećanih zahtjeva NATO, unutar CDU i CSU sve su glasniji zahtjevi da se ponovo uvede vojna obaveza. Ali, kancelar Merc to koči. Zasad ostaje sve kako je dogovoreno koalicionim sporazumom. „Moramo pažljivo da razmotrimo da li su programi za povećanje atraktivnosti i dobrovoljno učešće dovoljni. Ako ne budu – moraćemo vrlo brzo da razgovaramo o dodatnim koracima“, rekao je kancelar.

S tim se slaže i ministar Pistorijus: „Vojna obaveza nam sada ne bi pomogla, jer nemamo kapacitete – ni u kasarnama, ni što se tiče obuke. Zato prvo moramo da povećamo te kapacitete. Do tada važi princip dobrovoljnosti.“

Ko će nadoknaditi moguće povlačenje američkih trupa?

Da li će model dobrovoljnog služenja vojske moći dugoročno da funkcioniše? Ekspertkinja za bezbjednost Matle smatra da će taj model brzo biti doveden u pitanje, posebno ako SAD zaista povuku trupe iz Evrope.

Trampova administracija već je najavila moguće povlačenje. Detalji se očekuju nakon samita NATO. Tada bi karte mogle biti nanovo promiješane, kaže Matle. „Tada će se Evropljani, a samim tim i Njemačka, suočiti s pitanjem kako žele to da nadoknade.“ Ipak, čak i ako zatreba znatno više trupa u Evropi, „nije baš vjerovatno da će Njemačka u narednim godinama moći da obezbijedi znatno više vojnika“.