Jens Turau  [ DW ]

17. 06. 2025. 07:33

Nemačka vlada ne smatra da Izrael krši međunarodno pravo

Ukoliko se osmotre reakcije u Nemačkoj posle napada Izraela na Iran, može se zaključiti da je nemačka Vlada uzdržana i da je njen ton znatno blaži u odnosu na druge evropske vlade.

U nedelju (15. jun) nemački demohrišćanski kancelar Fridrih Merc je uoči svog odlaska na samit G7 u Kanadu dao kratku izjavu o bliskoistočnoj eskalaciji: „Izrael ima pravo da brani svoju egzistenciju i bezbednost svojih građana“. Dodao je da Iran ne sme da postane atomska sila i da je „iranski atomski program egzistencijalna pretnja državi Izrael“.

Predstavnici nemačke vlade su zauzeli isti stav. U ponedeljak ujutro (16. jun) je spoljnopolitički ekspert vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Norbert Retgen rekao za Prvi program nemačke televizije ARD: „Imalo bi stravične posledice, ako bi Iran, režim koji sprovodi teror i na unutrašnjem i na spoljnom planu, postao atomska sila“. Retgen je dodao da bi to imalo posledice za bezbednost i postojanje Izraela, za celi bliskoistočni region, ali i za celi svet, znači i za Evropu. „Koliko dugo treba da se čeka, dok se atomska bomba ne stvori u Teheranu?“, pitao je Retgen.

Ali i Retgen je uočio da je u Nemačkoj već prisutna rasprava o tome da li izraelski napadi krše međunarodno pravo. On je upotrebio komplikovanu formulaciju da se „neizbežno radi o međunarodno-pravnoj sivoj zoni, ali i o dilemi“.

Da li je Izrael prekršio međunarodno pravo?

Stručnjak za međunarodno pravo sa Tehničkog univerziteta Drezden Dominik Štajger vidi to drugačije. U izjavi za Drugi program nemačke televizije (ZDF) rekao je da je jasno da je Iran u poslednjih nekoliko godina brzo napredovao u atomskom programu. Ali je dodao da međunarodno pravo odobrava preventivni udar samo u slučaju neposredne opasnosti. „Po međunarodnom pravu situacija je jasna kao dan. Opasnost je ovde bila još uvek apstraktna, pa Izrael nije smeo da napadne.“

Čak i ako nemačka Vlada to tako vidi, trenutno to ne govori. Portparol nemačke Vlade Kristijan Vagner je rekao u Berlinu: „Za nas je jednostavno veoma teško da odmah izvršimo procenu po međunarodnom pravu. To je tako i zbog toga što nemamo informacije koje bismo mogli sav ama da podelimo“.

Evakuacija iz Izraela je trenutno izuzetno teška

Vagner je potom govorio i o nemačkim državljanima koji su se u vreme izbijanja sukoba zatekli u Izraelu, Izraelski vazdušni prostor je zatvoren. Mogućnosti izlaska kopnenim putem su ograničene i skopčane sa opasnostima. Vladinog portparola Vagnera novinari su pitali zašto Nemačka nije organizovala konvoj, kao, recimo, Poljska, kako bi evakuisala svoje državljane u Jordan.

Vagner je odgovorio da je za tako nešto naprosto previše nemačkih državljana u Izraelu. U petak se nemačkoj ambasadi u Izraelu javilo 3.500 nemačkih državljana, a do ponedeljka je broj narastao na 4.000. Broj nemačkih državljana u Iranu zvanično iznosi oko hiljadu.

Izraelski napadi na Iran iznenadili nemačku Vladu

Prošlog petka (13. jun) u Nemačkoj je raspravljano o tome kada je Nemačka zvanično obaveštena da predstoji napad na Iran. Izvesno je da je izraelski premijer Benjamin Netanjahu obavestio nemačkog kancelara Fridriha Merca u noći između petka i subote o napadu na Iran, ali izgleda tek kada su ti napadi već počeli.

Nemačkog ministra spoljnih poslova, demohrišćanina Johana Vadefula, vest je zatekla u Egiptu, gde je bio u zvaničnoj poseti. Planirao je da za vikend poseti Izrael, ali ga je rat sprečio.

On je bio jedini predstavnik neke zapadne vlade, koji se zatekao u regionu u vreme početka neprijateljstava. Rekao je da ga je u noći napada telefonom obavestio njegov izraelski kolega. Odlučio je da ostane još jedan dan u regionu, iako je otkazao svoje posete Libanu, Jordanu i Izraelu.

U ponedeljak je nemački šef diplomatije, vraćajući se iz Omana, sleteo na Kipar da bi avion dopunio gorivo i potom je odleteo za Berlin. Pre toga je izjavio da bi Iran konačno morao da se distancira od svog atomskog programa, tada bi ponovo bili mogući razgovori između Irana i Izraela: „Ako to sada iranska strana uradi, onda postoji realna šansa koju moramo zajedno da iskoristimo.“

Bez nemačkog učešća u napadima na Iran

Dakle, za razliku od jasne kritike izraelskih postupaka u Gazi, jedva da postoji zvanična kritika vlade Benjamina Netanjahua u vezi sa napadom na Iran. Proteklog vikenda novinari su u Berlinu postavili pitanje da li je Nemačka u bilo kojoj formi pomogla Izraelu prilikom napada na Iran. Kancelar Merc je u Nedelju (15. jun) odgovorio da je Izrael od Nemačke zatražio tek protivpožarna sredstva.

A ministar odbrane, socijaldemokrata Boris Pistorius je televizijskim novinarima rekao da nije bilo izraelskih zahteva u pravcu vojne pomoći: „Ne znam na koji način bismo uopšte mogli ili smeli da učestvujemo u tom sukobu“.