Sanja Kljajić  [ DW ]

02. 06. 2025. 11:25

I studenti i EU traže slobodne medije – ali vlast igra po svom

Za novinara portala 021.rs iz Novog Sada Zorana Striku radni dani postali su jedva podnošljivi. Otkako je 1. novembra prošle godine pala nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu i ubila 16 ljudi, talas protesta ne jenjava, a pritisak u redakcijama raste – jer posla je više, resursa sve manje, a prijetnje su sve otvorenije.

Strika kaže da je posle godina suočavanja s verbalnim prijetnjama, sada prvi put i fizički napadnut tokom izvještavanja. Snimao je pristalice SNS-a koje su se okupljale za miting u Beogradu, kada je vidio i brutalni napad na prolaznika koji je pokušao da fotografiše skup.

„Tri muškarca su ga oborila na zemlju, počeli da ga tuku, oteli su mu telefon i bacili u Dunav. Jedan je onda primjetio da snimam i tada se zaletio i na mene i pokušao da mi otme telefon“, priča Strika.

Na kratko je djelovalo da se situacija smiruje, pa je Strika pokušao da pomogne povređenom mladiću. Posudio mu je svoj telefon da obavi poziv, a onda su se napadači vratili.

„Ja sam objasnio da sam novinar, rekao im da se pomjere, da je policija pozvana. Oni su istrgli moj telefon iz njegove ruke, pokušao sam da ga vratim, ali oni su ga bacili u Dunav“, priča Strika.

Povećan broj napada

U Srbiji je od početka godine zabilježeno 128 slučajeva napada i pritisaka na novinare, dok ih je tokom cijele prošle godine bilo 166, pokazuje baza Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).

“Fizički napadi su se povećali i ono što zabrinjava je što se fizički napadi i uznemiravanje novinara dešava u prisustvu policije. Novinari se označavaju kao neko ko provocira napade samo zato što rade svoj posao i policija ne reaguje na to“, objašnjava za DW generalna sekretarka NUNS-a Tamara Filipović Stevanović.

Najveći problem je, dodaje ona, to što za napade niko ne odgovara, slučajevi ne dobijaju pravni epilog, pa se targetiranje od strane provladinih medija i javnih funkcionera nastavlja.

Osim toga, novinari su često i pod prismotrom. Amnesty International je objavio da su vlasti u Srbiji nezakonito nadzirale telefone novinara i aktivista. Jedan od njih je i lokalni novinar iz Dimitrovgrada Slaviša Milanov. On je objasnio da mu je u policiji instaliran špijunski softver bez naloga tužilaštva.

„Je l' smo mi kriminalci da se taj softver koristi na nama?", rekao je za N1. „Šta god da se desi nama ili nekome u mom okruženju, smatraću državu odgovornom za to."

Evropski milioni ubrzali reforme

Bezbjednost novinara samo je jedna od kritičnih tačaka na koje godinama ukazuju međunarodne i lokalne organizacije koje se bave praćenjem stanja slobode medija u Srbiji. Zahtjevi za slobodnim medijima bili su deo svih velikih građanskih protesta poslednjih deset godina.

Iste zahtjeve ima i Evropska unija u procesu evrointegracija. Reformska agenda koja sadrži konkretan plan reformi koje bi Srbija trebalo da ispuni do 2027. godine, kao jedan od prvih koraka navodi izmjenu medijskih zakona i izbor članova Savjeta Regulatornog tijela za elektronske medije. Pošto Srbija ovo nije ispunila, EU je odložila isplatu 111 miliona evra pomoći.

Vlada se zatim brže-bolje angažovala. Pokrenut je novi proces za izbor članova Savjeta REM-a, a radnim grupama su dostavljeni nacrti medijskih zakona.

„Molimo Vas da nam, ukoliko imate komentare na sva tri nacrta zakona, iste dostavite u roku od narednih 48 sati, kako ne bismo dalje odlagali proces usvajanja i dodatno usporavali proces evropskih integracija Republike Srbije", navodi se u mejlu koji je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija uputilo članovima radnih grupa.

Osveta nezavisnim medijima

U NUNS-u se ne osjećaju kao kočničari reformi. Odazivaju se na pozive i pritiske međunarodne zajednice da učestvuju u dijalogu s državom – iako, kažu, svaki put budu izigrani.

„Osjećamo se iscrpljeno, zato što non-stop radimo, a ispostavlja se da smo na kraju džabe uložili sav taj napor, trud i ekspertizu", kaže Filipović Stevanović. „Čak i kada nešto na kraju uđe u zakon, to nije garancija da on neće biti zloupotrebljen, da neće biti usvojeni neki podzakonski akti koji će u potpunosti izmjeniti duh zakona."

To se, kaže, dogodilo s projektnim sufinansiranjem, pa su u komisije koje donose odluke o tome koliko će koji medij dobiti novca iz budžeta dospjeli ljudi koji „nisu kompetentni ni kredibilni”. Novosadski 021 tako prvi put nije dobio ni dinara iz sredstava namijenjenih javnom interesu.

„Ono što se ove godine dogodilo je odmazda države prema medijima koji su profesionalno izvještavali o svemu što se dešavalo u Novom Sadu i Srbiji od 1. novembra", kaže Zoran Strika.

Umjesto njih, kažu naši sagovornici, novac su dobili mediji koji blisko sarađuju s vlastima i sistematski krše novinarski kodeks.

Sličan obrazac, smatraju, primjetan je i u novom procesu izbora članova Savjeta REM-a. Medijska zajednica i opozicija upozoravaju da među kandidatima ima onih koji ne ispunjavaju osnovne uslove, ali i istaknutih simpatizera vladajuće stranke.

„Ali bojim se da će Evropskoj uniji biti dovoljno samo da se izaberu članovi, pa ko god oni bili, a mi time nećemo riješiti problem“, kaže Filipović Stevanović.

„Biće samo gore“

„Reforme moraju da budu realne, a ne samo da se štikliraju stavke na papiru", bila je jasna visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas prilikom nedavne posjete Srbiji.

Ali iza zatvorenih vrata, kažu u NUNS-u, nisu dobili garancije da će stvari zaista krenuti tim putem. U medijskoj zajednici preovlađuje pesimizam – očekivanja su da će naredni period biti još teži.

„Mediji su važna poluga ove vlasti i mislim da je vrlo jasno opredeljenje da se tu stvari ne pomjeraju u dobrom pravcu, nego ako može još malo više da se zarobi, uokviri i stavi u svrhu propagandne mašinerije", ocjenjuje Tamara Filipović Stevanović.

Zoran Strika jedinu nadu i dalje vidi u publici – i u mogućoj promjeni svijesti koju su protesti pokrenuli.

„Nadam da će zajednica prepoznati važnost medija koji su im najbliži i koji su u prethodnim godinama zaista mnogo sebe davali da bi toj zajednici pružili kvalitet, i da će onda u stvari ta zajednica održavati medije u životu", zaključuje on.