Sanja Kljajić (Brisel)  [ DW ]

14. 05. 2025. 12:30

Studentski maraton stigao u Brisel u pravom trenutku

Osamnaest dana, osam zemalja i 1.950 kilometara kasnije – studenti iz Srbije okončali su svoj maraton od Novog Sada do Brisela. Uz zvuke himne italijanskih partizana „Bella Ciao“ dočekali su ih građani okupljeni pred vratima ključnih institucija Evropske unije.

Među njima je i porodica Dunje Stanojković, studentkinje veterine iz Pančeva. Njeni roditelji i starija sestra ponosno su pratili njen dolazak, istovremeno zabrinuti i uzbuđeni.

„Nadamo se nekom boljem životu u Srbiji i da nam djeca neće odlaziti u inostranstvo, da ćemo vratiti demokratiju u Srbiju“, kaže za DW njena majka Dragana.

Studentski maraton stigao je u Brisel u trenutku kada protesti u Srbiji traju već više od pola godine. Inicirani padom nadstrešnice Željezničke stanice u Novom Sadu koja je usmrtila 16 ljudi, protesti su prerasli u širu borbu za pravdu i odgovornost, a protiv autoritarizma i korupcije.

U trenucima euforije, moto „Niko nije umoran“ odjekuje kao poruka istrajnosti. Brisel je, kažu studenti, tek još jedna stanica. Cilj im je da evropske zvaničnike iz prve ruke informišu o situaciji u Srbiji.

„Želimo da ukažemo na probleme i da ljudi u Srbiji i širom svijeta znaju u kojoj smo situaciji“, kaže za DW student-maratonac Uroš Obradović. „Od Evropske unije očekujemo razumijevanje i podršku za dalju borbu.“

Europoslanici poručuju: „Čujemo vas“

Prva adresa njihove trodnevne posjete evropskim institucijama bio je Evropski parlament. Tamo su najprije odali poštu žrtvama tragedije, položili cvijeće i patike u kojima su prešli stotine kilometara, a potom krenuli u diplomatsku misiju.

U parlamentu su naišli na otvorena vrata. Poslanici su nedavno usvojili Izvještaj o napretku Srbije, u kojem se jasno prepoznaju problemi na koje studenti ukazuju. Čestitali su im na hrabrosti i angažmanu.

„Najveća prepreka da Srbija napreduje je upravo priroda njezine vlast koja je oličena u Aleksandru Vučiću“, kaže za DW izvjestilac za Srbiju Tonino Picula.

„Ne možemo naprosto prihvatiti kao vjerodostojnu tu listu želja koja dolazi iz službenog Beograda, i sasvim drugačije diskrepantno ponašanje kao što je, naravno, i nedavni bio odlazak srpskog predsjednika na Putinovu paradu u Moskvi.“

Oštre poruke iz Evropskog parlamenta nisu novost, ali jeste činjenica da se njima pridružila i Evropska narodna partija čiji je Vučićeva Srpska napredna stranka pridruženi član, objašnjava za DW glavni urednik portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija. To je, kaže, posebno važno imajući u vidu da je ovo najjača partija u Evropskoj uniji.

„Postojala je i diplomatska misija kada su Donald Tusk i [Kirjakos] Micotakis dolazili u Srbiju da poguraju Aleksandra Vučića, ali nisu uspjeli, i mi sad prvi put imamo situaciju da je Evropska narodna partija imala izuzetno oštro saopštenje gdje se kaže da prosto član Evropske narodne partije ne bi smio da bude na paradi u Moskvi“, podsjeća Štiplija.

„Ursula fon der Lajen neće moći zauvijek da ćuti“

Studenti bi tokom trodnevne posjete trebalo da se sastanu i s komesarkom sa proširenje Martom Kos i komesarom za omladinu, sport i međugeneracijski dijalog Glenom Mikalefom.

Kos je prilikom nedavne posjete Srbiji poručila da su zahtjevi studenata u skladu s onim što i Evropska komisija traži od Srbije i da do novosadske tragedije ne bi došlo da je postojala vladavina prava.

„A ni predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen neće moći vječno da ćuti“, kaže za DW poslanica Evropskog parlamenta iz Slovenije Irena Joveva. „Ja sam njoj rekla da ignoranca ubija, doslovno ubija. Sad je pritisak i na njoj, jer je ovo borba za evropske vrijednosti koje bi ona trebalo da reprezentuje.“

Slovenačka poslanica u Evropskom parlamentu Irena Joveva dala je izjavu za Dojče vele nakon susreta sa studentima iz Srbije koji su trčanjem od Novog Sada do Brisela podržali inicijativu „Od mog sela do Brisela“. Pogledajte šta je poručila. pic.twitter.com/HzKuonsemp

— DW Balkan BHS (@dw_balkan) May 13, 2025

Picula reakciju očekuje i zbog toga što je, kako kaže, na cijeni i kredibilitet Evropske unije.

„Nije moguće računati na kredibilnu politiku proširenja koja ne utiče na korenite promjene u državama koje kucaju na evropska vrata, a pogotovo kada je riječ o Srbiji, jer ona je pojedinačno zbog svoje veličine i značaja možda najvažnija država kandidatkinja na Zapadnom Balkanu. Zato je odnos prema Srbiji u ovom trenutku relevantan i za budućnost politike proširenja“, ocjenjuje Picula.

Novac kao mehanizam pritiska

Riječi su, čini se, prešle i u djela: zbog neispunjenih obaveza iz takozvanog Plana rasta, Evropska unija odložila je isplatu 111 miliona eura pomoći Srbiji.

U okviru tog Plana rasta, Srbija je donijela Reformsku agendu koja sadrži konkretan plan reformi koje bi trebalo da ispuni do 2027. godine, a koje se odnose na zahtjeve iz pregovaračkog procesa. Reforme koje je Srbija prvo trebalo da sprovede su izmjena medijskih zakona, izbor članova REM-a i revizija biračkog spiska.

„Evropska komisija misli da će kroz Reformsku agendu privoljeti nosioce vlasti u Srbiji da konačno nešto urade po pitanju evropskih integracija, jer je taj proces tri godine u zastoju”, objašnjava Štiplija.

On vjeruje da će se pritisak intenzivirati, ne samo iz Komisije, već i od strane država članica i EPP-a, jer je Srbija jedina od zemalja Zapadnog Balkana koja nije ispunila svoje obaveze iz Reformske agende i zbog toga nije dobila sredstva, dok su Crna Gora, Albanija, Sjeverna Makedonije daleko odmakle u tom procesu.

Trkači, srpski studenti, ispred EU parlamenta izuli patike, položili bijele ruže i odali poštu stradalima u Novom Sadu. pic.twitter.com/UHuFpn1It7

— DW Balkan BHS (@dw_balkan) May 13, 2025

Šta još može EU?

Može li Evropska unija da učini više od pritiska? Može – i jeste, podsjećaju oni koji se sjećaju kako je prije nešto više od decenije odigrala ključnu posredničku ulogu u rješavanju političke krize u Sjevernoj Makedoniji.

Europoslanik Tonino Picula kaže da je spreman da razgovara o sličnim inicijativama, ali najprije očekuje jasnije signale iz studentskog pokreta.

„Studentski pokret nalazi se na jednom raskršću. Sada naprosto moramo čuti neke jasnije odgovore na sasvim konkretna pitanja što će se u Srbiji događati dalje“, kaže Picula.

Studenti su se posle višemjesečnih debata izjasnili da izlaz vide u izborima i traže da se oni raspišu do sredine maja. Najavljuju i sopstvenu listu, ali još nije jasno kako će izgledati, ni kakav odnos planiraju prema opozicionim partijama.

Evropska unija se tim povodom još nije jasno izjasnila – i vjerovatno neće sve dok, kako kažu izvori DW, Srbija ne ispuni preporuke za unaprjeđenje izbornih izbornog procesa koje je sastavila Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).

„Nije naša odgovornost ni pravo, niti ćemo to da radimo, da se miješamo u interne politike“, kaže Irena Joveva. „Ali mi ih podržavamo u borbi koja je borba Evropske unije i ja stvarno mislim, očekujem i zahtijevam, a nisam jedina, da izborni uslovi budu fer, jer to je temelj demokratije kao takve.“