Maksimilijan Falert  [ DW ]

11. 05. 2025. 10:13

Šta pomaže u borbi protiv napada nožem?

Od oktobra prošle godine u Nemačkoj je na snagu stupio pooštreni Zakon o oružju. Cilj njegovog usvajanja je bio uvođenje zona u javnom prostoru u kojima je zabranjeno nošenje noževa. Radi se recimo o mestima na kojima se održavaju narodna veselja, pijace, stanice, ali i autobusi ili vozovi. I to nezavisno o kakvim je noževima reč, odnosno koliko je dug bodež.

U slučaju da policija prilikom kontrole, na primer na autobuskoj ili železničkoj stanici, otkrije da neko ima nož, toj osobi preti novčana kazna, a nož biva zaplenjen.

Ilegalno nošenje noža

Zahvaljujući novoj zakonskoj regulativi, vlasti mogu brže i jednostavnije da odrede posebne zone u kojima je zabranjeno nošenje oružja. Policijski službenici u tom slučaju oduzimanjem noževa ili novčanim kažnjavanjem mogu da deluju preventivno, sa ciljem zastrašivanja potencijalnih prestupnika. Takve zone postoje u sve više nemačkih gradova.

U koalicionom ugovoru stranaka Unije (CDU/CSU) i SPD-a može da se pronađe i jedan kratak odlomak posvećen upravo kriminalu vezanom za noževe. Nova vlada, kako najavljuje, želi da ispita da li je moguće dodatno pooštrenje kazni kojima se sankcioniše nasilje pri kojem se koriste noževi.

Pojačane kontrole

Kriminološkinja Brita Banenberg sa Univerziteta Justus Libig u Gisenu smatra da su zone u kojima je zabranjeno nošenje noževa mera koja ima smila: „Pogotovo u kriminalnim hot-spotovima u javnom prostoru, tamo gde se kreće mnogo ljudi, gde se sastaju mnogi mladi kako bi se zabavljali, tamo gde postoji povećan potencijal eskalacije, upravo tamo zone zabrane nošenja noževa i paušalne kontrole mogu da povećaju nivo bezbednosti.“

Ali, Banenberg ipak dodaje da je uverena da takve zabrane verovatno neće zastrašiti one ljude koji planiraju nasilje, na primer u oblasti organizovanog kriminala ili vezano uz trgovinu drogom.

Nema garancije bezbednosti

Zakoni i kontrole ipak ne garantuju potpunu bezbednost. „I onda se odjednom taj čovek pojavio ispred mene i ubo me nožem, a da ništa nije rekao”, priča Liliana F. Ova 19-godišnjakinja je u februaru bila napadnuta na železničkoj stanici jednog manjeg mesta u Donjoj Saksoniji. Pritom je zadobila teške povrede i bila je životno ugrožena.

Napadač je bio jedan psihički bolestan muškarac, od ranije poznat policiji – imao je nož, koji je na tom mestu bio zabranjen. U Donjoj Saksoniji, kako pokazuje policijska statistika, dnevno se u proseku registruje osam napada nožem. U Berlinu – deset.

Veći broj napada?

Nemačke vlasti su tokom protekle godine u čitavoj zemlji zabeležile oko 29.000 napada nožem. Statističari su kao „napad“ registrovali i pretnje, odnosno pokušaje napada noževima.

U oko 10.000 slučajeva opasnih telesnih povreda, noževi su bili oružje u rukama počinitelja, to je oko deset odsto više nego u 2023. godini. Svaki dvadeseti napad na neku osobu u Nemačkoj, bio je napad nožem. „Istovremeno je opao broj delikata vezanih uz pljačke korištenjem noževa“, objašnjava kriminolog Dirk Bajer iz ciriške Visoke škole za primenjene nauke.

On je oprezno optimističan i smatra da je broj napada nožem možda dosegao vrhunac: „Kada nasilni zločini dosegnu nivo koji neko društvo više ne prihvata, onda mi znamo da se trend može i promeniti.“

Akteri civilnog društva, socijalni radnici u školama i policijske institucije koje se u svom radu fokusiraju na te teme, mogu da doprinesu smanjenju broja delikata. „Mislim da smo u toj fazi kada su noževi u pitanju“, dodaje kriminolog.

Međutim, statistički podaci su još uvek nedovoljno precizni. Za sada su retki i istraživački projekti koji se bave nasiljem povezanim uz upotrebu noževa. Donja Saksonija u ovoj godini planira da pokrene jedan takav projekat, a upravo se i pravnica Brita Banenberg bavi istraživanjem nasilja vezanog za noževe: „Želimo da saznamo ko i iz kojih razloga nosi ili koristi nož, kako bi omogućili uvođenje ciljanih preventivnih mera.”

Muška stvar?

Posedovanje noževa i nasilje povezano uz upotrebu noža su muška stvar. „Muškarci su nasilniji od žena. To je opšte kriminološko saznanje”, kaže Banenberg. A kriminolog Dirk Bajer dodaje: „To ima veze i sa poimanjem toga šta je muškost. Nož upravo to pokazuje: ja sam opasan tip.”

Pogotovo mladi muškarci, mlađi od 40 godina, češće naginju nasilju. Brojke su po tom pitanju više nego jasne: u Saksoniji, na primer, u domenu kriminala vezanog za noževe, devet od deset osumnjičenih osoba su muškarci, osam od deset žrtava je takođe muškog pola. Svaka treća (muška) osumnjičena osoba u Saksoniji je mlađa od 21 godine. Oko 50 odsto je stranog porekla.

Kakvu ulogu igra poreklo?

Stručnjakinja Banenberg se zalaže za to da se ne relativizuje poreklo tih ljudi: ona kaže da postoje doseljenici iz zemalja u kojima su nasilan odgoj dece i iskustvo nasilja na vlastitoj koži znatno izraženiji nego što je to slučaj u Nemačkoj. Ali, poreklo je samo jedan od brojnih faktora, a pitanje uzroka mnogo kompleksnije, dodaje ona.

Prema mišljenju Dirka Bajera moraju da se uvaže i okolnosti: traumatična iskustva bekstvo iz zemlje porekla, manjkave perspektive u Nemačkoj, nedovoljna integracija, sve to, kako on kaže, može da utiče na nasilničko ponašanje tih ljudi.

U borbi protiv noževa potreban je dug dah. Bajer se zalaže za usvajanje nacionalnog akcionog plana. Potrebno je, kaže on, više novca za socijalni rad, potrebne su kampanje protiv nasilja – i više pažnje posvećene žrtvama.

„Imati sa sobom nož, to ništa ne donosi. U najgorem slučaju ćeš nekoga povrediti, neku osobu koja u sve to nije uključena, tako ćeš uništiti nečiji ljudski život”, kaže Liliana F., koja je pre samo nekoliko meseci jedva preživela napad nožem.