Tanja Kremer (iz Jerusalima), Hazem Baluša  [ DW ]

16. 04. 2025. 12:14

Izraelska tampon-zona – još više patnje za Palestince

Izrael nastavlja da pojačava kontrolu nad teritorijom Pojasa Gaze. Kao rezultat toga, sve je više od ukupno 2,3 miliona stanovnika Gaze potisnuto u sve manji prostor. Istovremeno, traje intenzivno bombardovanje.

U subotu je izraelski ministar odbrane, Izrael Kac, izjavio da su Izraelske odbrambene snage (IDF) preuzele kontrolu nad velikim djelovima južne Gaze.

„IDF je sada završio preuzimanje kontrole nad koridorom Morag, koji povezuje Rafu i Kan Junis. Time je kompletno područje između Filadelfijskog koridora i Moraga postalo dio izraelske bezbjednosne zone“, rekao je Kac. On je na društvenoj mreži Iks dodao da će „Gaza postati manja i izolovanija, a sve više njenih stanovnika biće prisiljeno da se evakuiše iz zona sukoba“. Ujedno je pozvao Palestince da „uklone Hamas“ kako bi se „rat zaustavio“.

במהלך החג השלים צה"ל את תפיסת ציר מורג, שחוצץ בין חאן יונס לרפיח ומבתר את רצועת עזה ממזרח למערב לאורך 12 ק"מ והופך את המרחב שבין ציר פילדלפי למורג לחלק ממרחב הביטחון הישראלי.

גם שטח התוחמת הצפונית בעזה מעמיק ומתרחב כחלק מאזור הביטחון ומההגנה על ההתיישבות הישראלית.

מאות אלפי…

— ישראל כ”ץ Israel Katz (@Israel_katz) April 13, 2025

Izraelska vlada obećala je da će pojačati ofanzivu i zauzeti velike djelove Gaze kako bi izvršila pritisak na Hamas — organizaciju koju mnoge zemlje smatraju terorističkom — da prihvati nove uslove primirja, a prije svega da oslobodi preostalih 59 izraelskih talaca, od kojih se za 24 vjeruje da su još uvjek živi.

Cijenu plaćaju civili

I opet, najviše ispaštaju civili u Gazi. Prije rata, oblast Rafa na jugu Gaze imala je oko 200.000 stanovnika.

Kada se Abdul Rahman Taha vratio u svoje naselje u Rafi, nakon privremenog primirja u januaru, zatekao je „samo mali dio kuće koji još uvjek stoji“. Njegova porodica ostala je da živi među ruševinama. Početkom aprila, izraelska vojska izdala je naređenje za raseljavanje, pa su Taha i njegova porodica ponovo bili primorani da odu.

„Rafa je skoro potpuno uništena. Ostalo je samo nešto malo kuća. Ulice su razrušene i moraće da se ponovo grade. Sad će dovršiti posao i uništiti i ono što je ostalo“, laže Taha, koji sada živi u šatoru u Kan Junisu, u još težim uslovima.

Nakon završetka prve faze primirja početkom marta, izraelska vlada obustavila je isporuku goriva, hrane, komercijalnih i humanitarnih potrepština za Gazu. Ujedinjene nacije u ponedeljak su upozorile da je „humanitarna situacija sada vjerovatno najgora u poslednjih 18 mjeseci od početka sukoba“.

„Samo što smo pomislili da je rat gotov, vratio se svom silinom, sa konstantnim prolivanjem krvi - 24 sata dnevno“, kaže Abu Taha. „Haos je još veći. Bezbjednosna situacija se pogoršava. To je zastrašujući osjećaj.“

Taj 51-godišnji Palestinac brine zbog toga što je njegov rodni grad sada dio tzv. „bezbjednosne zone“. Novi koridor Morag – kopneni pojas od oko 12 kilometara od istoka ka zapadu – odsjeca Rafu od susjednog Kan Junisa i graničnog prelaza sa Egiptom.

Nazvan je po bivšem izraelskom naselju koje je demontirano 2005. godine, kao i koridor Netzarim u centralnoj Gazi, koji razdvaja sjever i jug Pojasa. IDF kontroliše kretanje između tih oblasti preko kontrolnih punktova. Vojska se, doduše, tokom primirja povukla, ali je u martu ponovo raspoređena.

Abu Taha se nada da Izrael samo pokušava da „zastraši narod i izvrši politički pritisak“, a ne da ga zauvjek spriječi da se vrati kući. Ipak, kako kaže, „problem je što je budućnost Gaze sada neizvjesna“.

Izraelska vlada nije iznjela nikakav plan za „dan posle“ u Gazi i svoje postupke predstavlja kao dio strategije maksimalnog pritiska na Hamas. Organizacije za ljudska prava tvrde da Izrael izgleda stvara temelje za dugoročnu vojnu kontrolu razdvajanjem Pojasa Gaze na više djelova pomoću koridora i širenjem tampon-zone duž granice sa Izraelom.

Novo raseljavanje

Abu Taha je jedan od oko 400.000 ljudi koji su ponovo raseljeni tokom najnovije ofanzive, prema podacima Kancelarije UN za koordinaciju humanitarnih poslova (UNOCHA). Dok su stotine hiljada ljudi mogle da se vrate s juga na sjever tokom primirja u januaru, sada ih pak izraelska vojska upućuje da idu još zapadnije.

Prema UNOCHA, skoro 70 odsto teritorije stavljeno je pod „naređenje o raseljavanju“ ili označeno kao „zabranjena zona“, gdje izraelske vlasti zahtijevaju od humanitarnih ekipa da koordinišu kretanje. Izraelska vojska tvrdi da su evakuacije u cilju zaštite civila, a neke su sprovedene u oblastima iz kojih su palestinski borci nedavno ispalili rakete ka Izraelu.

Ministar odbrane Kac tokom vikenda je ponovio da će se „dobrovoljan odlazak“ u druge zemlje dozvoliti „svima koji su zainteresovani“, što je aluzija na kontroverzni plan američkog predsjednika Donalda Trampa o „preseljenju“ svih 2,3 miliona stanovnika Gaze – plan koji Ujedinjene nacije ocjenjuju kao prisilno iseljavanje.

Proširena tampon-zona uništava sela i oranice

Pored raseljavanja i razdvajanja teritorije, Izrael je postepeno proširivao postojeću tampon-zonu unutar Gaze, koja se proteže od sjevera, duž granice sa Izraelom, pa sve do juga, prema Egiptu.

Organizacija Breaking the Silence, koja prikuplja svedočenja bivših izraelskih vojnika, objavila je izvještaj u kojem navodi da se u tampon-zoni sistematski uništavaju kuće, infrastruktura i poljoprivredno zemljište. Navode da je to područje sada uglavnom zabranjeno za Palestince.

„Uništavali smo sve – polja, groblja, industrijske zone i kuće naravno. Pretpostavka u IDF jeste da će nam to donjeti veću bezbjednost. Zašto? Zato što možemo da vidimo Hamas ili Islamski džihad ko nam se približavaju“, rekao je Nadav Vajman, direktor organizacije.

Veliki dio zemlje koji je sada u tampon-zoni ranije je bio poljoprivredno zemljište, što postavlja pitanje dugoročne sposobnosti Gaze da ponovo proizvede makar dio sopstvene hrane. Prema procienama organizacije Breaking the Silence, tampon-zona je široka i do 2,5 kilometara na pojedinim miestima i dopire do gradskih četvrti kao što je Šežaija u istočnom dijelu grada Gaze.

Lamija Bahtiti napustila je kvart Šežaija prošle nedelje uz zvuke granatiranja i bombardovanja. „Zauzeta su sva područja blizu granice – sjever, jug i istok – i nalaze se pod artiljerijskom vatrom. Svi djelovi Gaze su pod vazdušnim napadima. Nema izlaza“, rekla je ona u razgovoru telefonom za DW iz zapadnog dijela Gaze, gdje sada boravi kod rodbine.

Suočava se sa svakodnevnom borbom da obezbijedi osnovno za porodicu: „Na pijaci nema sredstava za čišćenje, nema vode za piće, nema dovoljno hrane, nema gasa, a zdravstvena situacija je užasna.“

„Gaza više nije ona ista Gaza. Trudimo se da preživimo zbog naše djece i u nadi za bolju budućnost“, kaže Bahtiti.

*ovaj članak je najprije objavljen na engleskom jeziku