Petr Jerabek (BR)  [ DW ]

02. 04. 2025. 12:00

Džender zabranjen u Bavarskoj: Mnogo buke ni oko čega?

Postoje samo tri stvari na koje premijer Bavarske i predsednik CDU Markus Zeder, kako sam kaže, nije spreman: na koaliciju sa Zelenima, na to da duže vreme ne jede meso – i pre svega – na „džender“.

„Kod mene rodno osetljiv jezik zvuči kao štucanje“, našalio se Zeder više puta u svojim predizbornim govorima. „Super mi je ako neko to ume. Meni je to, kao prvo previše naporno, a kao drugo, besmisleno“, uzviknuo je on početkom marta u Pasauu, uz ovacije pristalica CSU u sali.

Navodna obaveza korišćenja rodno osetljivog jezika već godinama je sastavni deo Zederovih govora. U decembru 2023, u zvaničnoj izjavi kao pokrajinski premijer, naglasio je da u Bavarskoj takva obaveza neće postojati: „Mi ćemo čak zabraniti ‘džender’ u školama i administraciji.“

Posle reči, usledila su dela, odnosno odluka kabineta Bavarske: u toj nemačkoj pokrajini već godinu dana na snazi je zabrana korišćenja rodno osetljivog jezika u školama, na univerzitetima i u administraciji.

Nije pooštravanje, već preciziranje

Od 1. aprila 2024. Opšti poslovni propis za organe vlasti Slobodne Države Bavarske (AGO) zabranjuje „višepolne oblike pisanja s unutrašnjim oznakama u rečima“, kao što su rodna zvezdica (Mitarbeiter*innen – zaposleni/e), dvotačka (Bürger:innen – građani/građanke), crtica (Lehrer_innen – nastavnici/nastavnice) ili srednja tačka (Kund·innen – klijenti/klijentkinje).

Ta odredba odnosi se na službenu, pisanu komunikaciju državnih službenika i zaposlenih, ali suštinski nije pooštravanje pravila – već pojašnjenje. Jer, i ranije je bilo propisano da državna administracija Bavarske mora da primenjuje „Službeni pravilnik nemačkog pravopisa“, koji do sada nije predviđao upotrebu tih oznaka u rečima.

Ograničen uticaj zabrane

Praktične posledice te zabrane su ograničene. Ona se na primer ne odnosi na opštinske i privatne škole.

Prema pokrajinskom Ministarstvu obrazovanja, za državne škole u Bavarskoj zabrana znači da su „rodno osetljive oznake u rečima zabranjene u pisanoj komunikaciji sa roditeljima ili u školskim publikacijama, poput godišnjih izveštaja ili školskog sajta“.

Za nastavu u svim školama u Bavarskoj Ministarstvo obrazovanja već godinama propisuje da se primenjuju zvanična pravopisna pravila. „Pošto se i ranije radilo po službenim pravopisnim pravilima, koja ne predviđaju rodno osetljiv jezik, u većini škola se suštinski ništa nije promenilo“, kaže predsednik Bavarskog udruženja filologa Mihael Švegerl.

Sindikat: „Vidljiv oblik isključivanja“

Ni obim posla nastavnika nemačkog jezika nije se povećao: i ranije su morali da označavaju korišćenje rodnih oznaka u rečima, „ali to nije uticalo na ocenjivanje“. U nekim nemačkim pokrajinama postoje stroža pravila – tamo unutrašnje oznake u rečima mogu dovesti do oduzimanja bodova na testovima.

Sindikat za obrazovanje i nauku Bavarske (GEW) ipak kritikuje tu regulativu: označavanje rodnih zvezdica „predstavlja vidljiv oblik isključivanja, čak i ako se ne računa kao greška“.

Šef pokrajinske kancelarije Florijan Herman (CSU) pre godinu dana je navodio suprotno: potrebno je „održavati prostore za diskusiju u liberalnom, otvorenom društvu“. Ideološki obojen jezik, govorio je, ima „izrazito isključujući efekat“.

Prema rečima ministra nauke Markusa Blumea (CSU), rodna zabrana je „smirila“ univerzitete u Bavarskoj: „Osigurano je da niko nema osećaj da je primoran da koristi jezik koji nije u skladu sa zvaničnim nemačkim pravopisom.“

Istraživanje i nastava nisu obuhvaćeni zabranom

Savet studenata te nemačke pokrajine, upozorava sa svoje strane da i dalje nije jasno kako se treba obraćati osobama koje se ne identifikuju ni kao muškarci, ni kao žene. „Tu diskriminaciju i dalje smatramo neprihvatljivom.“

Ipak, zabrana ima malo uticaja na svakodnevni život studenata: oni sami odlučuju kako će komunicirati. Nekoliko univerziteta takođe naglašava da se zabrana odnosi isključivo na zvaničnu administrativnu prepisku, ali ne i na istraživanje i nastavu.

Prema pokrajinskom Ministarstvu unutrašnjih poslova, regulativa se „pokazala efikasnom i smirila debatu, barem u okviru pisane komunikacije državne administracije“.

Međutim, zabrana se odnosi samo na pokrajinske vlasti: grad Minhen, na primer, u svojoj opštoj službenoj uredbi, propisuje upotrebu rodno osetljivog jezika, što važi i za nastavnike u gradskim školama.

Bez disciplinskih postupaka

Da li bilo kazni za državne službenike koji su uprkos zabrani koristili rodno osetljiv jezik? „Ne evidentiramo moguće prekršaje, niti njihovo kažnjavanje“, navode iz Ministarstva unutrašnjih poslova Bavarske.

Pokrajinska pravna kancelarija, nadležna za disciplinske postupke većine bavarskih državnih službenika, saopštila je da „nijedan disciplinski postupak po tom pitanju nije pokrenut, niti je trenutno u toku“.

Dakle, mnogo buke ni oko čega? Ne, smatra Sindikat za obrazovanje i nauku Bavarske. Zabrana rodno osetljivog jezika zapravo predstavlja pomeranje diskursa. Pokrajinska predsednica sindikata Martina Borgendale naglašava: zadatak vlade je da učini sve za zaštitu kvir-osoba, „a ne da doprinosi diskriminaciji i degradaciji“.