Tobijas Kojfer, Ramona Samuel  [ DW ]

27. 03. 2025. 10:50

Zašto Emirati žele da ulažu u brazilske favele?

Radi se o sirovinama i infrastrukturi: Ujedinjeni Arapski Emirati žele da se u budućnosti više angažuju u Brazilu. Ukupni iznos ulaganja je impresivan: oko sto milijardi reala (oko 16 milijardi eura) Emirati nameravaju da ulože u projekte kao što su obnova pašnjaka, industrijski razvoj, izvoz poljoprivrednih proizvoda, infrastrukturni projekti i odbrana. Investitor je državni fond Abu Dabi Investiciona Grupa (ADIG).

Pažnju medija posebno je privukla ideja o modernizaciji regiona s niskim primanjima u predgrađima Rio de Žaneira. Oko tri miliona ljudi živi tamo u sirotinjskim četvrtima, često u nesigurnim uslovima i s lošom povezanošću sa centrom grada.

„Razgovori investitora, savezne brazilske vlade i vlade države Rio de Žaneiro bili su usredsređeni na stvaranje novih stambenih opcija u favelama (sirotinjskim naseljima) i njihovo bolje povezivanje sa centrom grada podzemnom željeznicom i brzim vozovima“, kaže Zajed bin Aveida, izvršni direktor fonda ADIG za novine „O Estado“.

Iza ideje Emirata su i ekonomski motivi: dugoročno gledano, prihod od karata za prevoz miliona putnika podzemnom željeznicom ili brzim vozovima takođe bi mogla da stvori profit. „Moguće je redizajnirati i povezati gradove u blizini glavnog grada Rio de Žaneira putevima, podzemnom željeznicom i brzim vozovima“, kaže Bin Aveida. On se čak krajem prošle godine susreo lično i sa brazilskim predsjednikom Lulom da Silvom.

Produbljivanje odnosa

Izjave o namjerama ulaganja uklapaju se u trend koji se javlja već nekoliko godina: „Oko dvije i po milijarde dolara nedavno je uloženo u brazilsku privredu“, kaže za DW ekonomista Felipe Rodrigez sa poslovne škole Fondacija Getulio Vargas. Ulagalo se uglavnom u oblasti istraživanja i energetske tranzicije.

„Brazil je zemlja koja se smatra ključnom za praktično sprovođenje energetske tranzicije. I mi pratimo odnos koji se razvio između Brazila i arapskih zemalja“, kaže Rodrigez. To znači da dvije strane sada prisnije sarađuju.

„Brazil je generalno uspio da zadrži svoje strateške partnere i da stekne nove“, ukazuje ekonomista i objašnjava da je Brazil predan sporazumu o slobodnoj trgovini EU, ali je nedavno proširio i svoje ekonomske odnose sa Indijom.

Infrastrukturni i energetski projekti

Krajem prošle godine Brazil i Ujedinjeni Arapski Emirati su na marginama samita G20 u Rio de Žaneiru potpisali dva pisma o namjerama kojima se htjelo da se stvore temelji za buduća ulaganja.

Prema brazilskoj vladi, sredstva će se koristiti za strateške projekte u Brazilu, posebno u oblastima infrastrukture i energetike. „U Brazilu postoje velike mogućnosti“, ocenjuje za DW Mohamad Murad, generalni sekretar Arapsko-brazilske privredne komore.

„Ključni sektori privrede, uključujući infrastrukturu, koncesije za luke i aerodrome, obnovljivu energiju, agrobiznis, nekretnine, odbranu i druge oblasti, nude dobre mogućnosti ulaganja za fond iz Abu Dabija“, kaže Murad.

Koliko su planovi realni?

Nadu posebno budi plan da se favele modernizuju i podignu na novi nivo razvoja. Međutim, i u prošlosti je bilo mnogo obećanja, pa zato ima i skepse.

Nade da će Olimpijske igre 2016. i Svjetsko prvenstvo u fudbalu 2014. koristiti i ljudima u slamovima zbog infrastrukturnih veza uglavnom se nisu ispunile. Još uvijek je svježe sjećanje na korupcijski skandal oko građevinske kompanije Odebreht, u kojoj su isplaćeni milioni dolara mita za infrastrukturne projekte. To je trajno narušilo povjerenje u brazilsku politiku.

Ali za sprovođenje velikih projekata potrebna je i podrška stanovništva. Brazilsko pravosuđe, međutim, još uvijek nije u potpunosti razriješilo taj skandal. I aktuelna vlada predsjednika Lule da Silve pokazuje malo interesovanja za to.

Birokratske i političke prepreke

Kako bi pisma o namjerama Ujedinjenih Arapskih Emirata i Brazila postala stvarnost, moraju se ukloniti birokratske i političke nejasnoće, kaže ekonomista Felipe Rodrigez. A Brazil mora da razmišlja dugoročno: „Projektima ove veličine potrebna je sigurnost kako bi izišli iz statusa najave. Govorimo o projektima koji traju od 15 do 20 godina – ali najmanje deceniju.“ Najveće prepreke u ovom trenutku su birokratija koja se mora ukloniti.

Dvije strane otišle su korak dalje u zajedničkim rudarskim projektima. U januaru su vlade potpisale deklaraciju o saradnji u „projektima istraživanja, eksploatacije, obrade, rafinisanja i marketinga minerala, i prenosa arapske tehnologije“.

To je obećavajuća perspektiva za obje strane: „Sporazum podstiče inovacije i konkurentnost u sektoru sirovina, posebno za mala i srednja preduzeća, čime se utire put za održiviju i globalno integrisanu budućnost“, ocijenio je ministar rudarstva i energetike Alehandre Silveira.

Barem na papiru, sve upućuje na to da će planovi biti realizovani. Sada, međutim, partneri moraju i da ispune obećanja.

*ovaj članak je najprije objavljen na njemačkom jeziku