Srećko Matić  [ DW ]

26. 03. 2025. 13:55

Litijum iz Njemačke: tri projekta na listi EU

Evropska komisija će podržati dva pilot-projekta za proizvodnju litijuma u Njemačkoj. Radi se o projektu kompanije Vulcan Energy Resources u blizini grada Karlsruea, kao i o prerađivačkom pogonu preduzeća Rock Tech Guben u Brandenburgu, na istoku zemlje. Ta dva projekta nalaze se na listi koju je ovog utorka (25. mart) objavila Komisija.

Na listi je ukupno 47 projekata iz 13 zemalja-članica Evropske unije. Oni mogu da računaju i sa novčanim podsticajima iz fondova EU. Unija na taj način želi da poboljša snabdijevanje domaće industrije strateški važnim sirovinama i da smanji zavisnost od trećih država.

Litijum je pritom ključni resurs, zato što se taj metal koristi u proizvodnji baterija koje se onda ugrađuju u električne automobile, pametne telefone i druge elektronske uređaje. U ovom trenutku EU najveći dio potrebnog litijuma uvozi – i to iz Kine. Komisija je odluku o spomenutim projektima donijela na osnovu Zakona o kritičnim sirovinama (CRMA) koji je na snagu stupio 23. maja 2024.

Zavisnost od Kine

„Evropa kopa litijum, ali taj se litijum onda na rafinisanje šalje u Kinu“, ukazao je komesar EU za industriju Stefan Sežurne u utorak u Briselu. „Mi smo dakle sto odsto zavisni od Kine, i to kod sirovine koju imamo ovdje na evropskom tlu.“ Osim litijuma, radi se recimo i o eksploataciji grafita, kobalta, mangana i nikla, koji su takođe potrebni za proizvodnju baterija.

„Kako bi obezbijedili našu auto-industriju, odlučili smo da tih pet kritičnih sirovina tretiramo prioritetno“, dodao je komesar Sežurne.

Firma Vulcan Energy Resources uz pomoć geotermije želi da eksploatiše vodu u kojoj se nalazi litijum. Radi se o bazenima na području gornjeg toka rijeke Rajne. U okviru hemijskih procesa metal bi trebalo da se „odvoji“ od vode. Nakon toga se dobijena sirovina prerađuje u litijum-hidroksid, koji onda može da se koristi za proizvodnju baterija.

U okviru projekta Rock Tech Guben u Brandenburgu trebalo bi da se na isti način proizvodi litijum-hidroksid, s tim da bi se sirovina za taj pogon uvozila.

Još jedan materijal potreban za proizvodnju baterija je i grafit. Zato se na listi Evropske unije nalazi i preduzeće NGC Battery Materials, koje pripada kanadskom koncernu Northern Graphite, i koje u Njemačkoj, Francuskoj i Namibiji upravo istražuje mogućnosti proizvodnje grafita. Isto važi i za preduzeće PCC Thorion iz njemačkog Duizburga, koje razvija alternative postojećem grafitu koje bi mogle da se koriste za proizvodnju baterija.

Tri njemačka projekta na listi

PCC Thorion je, uz Vulcan Energy i Rock Tech, jedan od tri njemačka projekta koji se našli na listi EU. Ti projekti bi, između ostalog, profitirali i od ubrzanog postupka za izdavanje dozvole poslovanja. Za rudnike bi taj postupak trebalo da traje maksimalno dvije godine i tri mjeseca, a za prerađivačke pogone i postrojenja za reciklažu maksimalno 15 mjeseci.

Trenutno postupak odobravanja, prema navodima komesara EU Sežurnea, u prosjeku traje deset godina. Za realizaciju 47 projekata će, kako se očekuje, biti potrebne investicije u iznosu od 22,5 milijardi eura.

Na listi međutim nema planiranog kopanja litijuma u njemačkoj pokrajini Saksoniji. Radi se o projektu kompanije „Cinvald litijum“ (Zinnwald Lithium). Taj projekat nije dobio oznaku „strateški važnog“. Marko Ulig, direktor kompanije, izjavio je da je njegova firma priželjkivala pozitivnu odluku iz Brisel, ali je naglasio da je jedna analiza pokazala da čak ni potvrda od strane EU ne bi projektu donijela nikakve neposredne prednosti po pitanju finansiranja ili ubrzavanja procedura za mogući početak kopanja sirovine.

„Odluka EU ništa ne mijenja“

„Cinvald litijum“ na granici sa Češkom planira godišnju proizvodnju od oko 15.000 tona litijum-hidroksida, što je dovoljno za godišnju proizvodnju oko milion baterija za električne automobile prosječne veličine. „Odluka EU ne menja ništa po pitanju naših planova“, naglasio je Ulig. Nezavisno od odluke Brisel, savezna vlada u Berlinu i pokrajina Saksonija su projekat Cinvald označili kao strateški važan za Njemačku.

To je u nekoliko navrata naglašeno i prilikom višestrukih poseta kancelara Olafa Šolca (SPD) Saksoniji. Između ostalog, on je krajem prošle godine o tom projektu u Frajbergu razgovarao i sa Aleksandrom Vučićem, predsjednikom Srbije. Tom prilikom njih dvojica su prisustvovali i prezentaciji „održivog rudarenja litijuma“, kako je bilo najavljeno uoči susreta.

Većina projekata koje će podržati Evropska unija nalazi se u Francuskoj, Španiji i Finskoj. Na listi EU je ukupno 27 strateški važnih sirovina. Osim već spomenutih materijala potrebnih za baterije, na listi su recimo i bakar, galijum, kao i neki drugi rijetki metali.

Šta je s projektom Jadar?

Cilj Evropske unije je da se do 2030. minimalno deset odsto potrebnih sirovina eksploatiše na tlu Unije, odnosno da se barem 40 procenata potrebnog materijala prerađuje na području EU. Planovi Evropske komisije predviđaju i podsticanje određenih projekta u zemljama koje nisu članice EU. U prvoj rundi se o njima nije odlučivalo.

Prema navodima Komisije, u Brisel je za sada stigla dokumentacija 46 takvih projekata iz trećih zemalja. Među njima je i projekat „Jadar“ kompanije Rio Tinto, u okviru kojeg se planira eksploatacija litijuma u Srbiji.