Keno Fersek  [ DW ]

12. 03. 2025. 08:38

„Vlad Nabijač na kolac“: zašto je desnica u Rumuniji tako jaka?

Rumunija je u poslednje tri i po decenije, od kraja diktature Nikolaea Čaušeskua, više puta prolazila kroz krize. Bile su tu „Minerijade“ 1990./91. – politički inscenirani napadi rudara na Bukurešt s ciljem gušenja demokratskih težnji nakon pada komunizma. Zatim kriza 2012, kada su korumpirani političari mesecima vodili borbu za moć s tadašnjim predsednikom Trajanom Baseskuom.

I ovih nedelja i meseci Rumunija se nalazi u dubokoj krizi, izazvanoj poništenim predsedničkim izborima iz novembra 2024. godine.

Ali, ovo nije samo još jedna kriza. Ono što je sada drugačije jeste da nikada od 1990. desno-ekstremne, antizapadne i proruske snage u Rumuniji nisu imale toliku podršku kao sada. Nikada od 1990. rumunsko društvo nije izgledalo tako razočarano i obeshrabreno kao danas.

Odraz tog raspoloženja bili su nasilni noćni protesti prošle nedelje u Bukureštu. Pristalice desničarskih stranaka divljale su ulicama, uništavale prodavnice i kafiće, i sukobljavale se s policijom. Iako je u protestima učestvovalo samo nekoliko stotina izgrednika, scene kakve nisu viđene u rumunskoj prestonici već godinama možda su bile upozorenje na ono što dolazi.

Povod: Izborna komisija isključila Đorđeskua

Povod za nemire bila je odluka rumunskog Centralne izborne komisije (BEC) da isključi proruskog desničarskog ekstremistu Kalina Đorđeskua iz ponovljenih predsedničkih izbora koji se održavaju u maju.

Obrazloženje: Đorđesku je svojim izjavama prekršio obavezu predsednika da štiti Ustav i demokratiju, pa mu zato nije dozvoljeno da se kandiduje. Đorđesku je podneo žalbu na tu odluku Ustavnom sudu, koji ju je ovog utorka 11. marta jednoglasno odbacio. Na tu odluku više nema prava žalbe.

Đorđesku je krajem novembra 2024. pobedio u prvom krugu tadašnjih predsedničkih izbora – a prema današnjim anketama, i dalje bi bio najizgledniji kandidat za pobedu. Ustavni sud je najpre proglasio da su izbori važeći, ali ih je kasnije poništio, navodeći da su se pojavile nove informacije.

Konkretno, utvrđeno je da je Đorđesku svoju predizbornu kampanju finansirao ilegalno, te da je Rusija preko digitalnih napada pokušala da utiče na izbore u njegovu korist. Ilegalno finansiranje kampanje je javno dokumentovano, ali ruska izborna intervencija još nije dokazana.

Međunarodne posledice slučaja Đorđesku

Slučaj Đorđesku poprimio je međunarodne razmere kada ga je američki potpredsednik Džej Di Vens sredinom februara na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji iskoristio kao „dokaz“ da je Evropa u celini nedemokratska.

Osim toga, Đorđeskua podržava i Ilon Mask, koji je njegovu diskvalifikaciju na platformi Iks ocenio kao „ludost“.

This is crazy! https://t.co/a2QiXpqtxL

— Elon Musk (@elonmusk) March 9, 2025

Đorđesku je onemogućavanje njegove kandidature prikazao kao „direktan udarac u srce svetske demokratije“. Izjavio je: „Evropa je sada diktatura, a u Rumunijom vlada tiranija.“

Istrage protiv zaverenika

Ali, rumunska javnost nije uzburkana samo zbog slučaja Đorđesku. Prošle nedelje je specijalna državna tužiteljka za organizovani kriminal i terorizam (DIICOT) objavila je da istražuje grupu od šest osoba kao i jednog 101-godišnjeg generala u penziji zbog pokušaja rušenja državnog poretka.

Zbog istog krivičnog dela pre nekoliko nedelja izdat je nalog za hapšenje rumunskog vođe plaćenika Horatija Potre, ali njegovo trenutno boravište je nepoznato.

„Vlad Nabijač na kolac“ za državu „Getiu“

Zapravo su i Kalin Đorđesku i navodni pučisti otkačene i groteskne figure. Đorđesku, desničarski ekstremista s ezoteričnim sklonostima, jasno kaže da želi da „ukine sistem“ i političku elitu. Istovremeno tvrdi da je on već predsednik Rumunije i da da se kroz njega čitav rumunski narod kandiduje za najvišu državnu funkciju. Prikazuje se kao hrišćanski Mesija i obećava da će Rumuniju uzdići do statusa svetske sile. Uz to, najavljuje da će se kao predsednik zalagati za podelu „izmišljene države“ Ukrajine između Rumunije, Rusije, Mađarske i Poljske.

Još bizarnije ideje imaju „pučisti“, čija je zavera navodno razotkrivena prošle nedelje. Nazivaju se „Zapovedništvo Vlad Nabijač na kolac“ – prema srednjovjekovnom vlaškom vojvodi (1431-1476), koji je istorijski uzor za fiktivni lik Drakule. Umesto Rumunije žele da osnuju državu pod nazivom „Getia“, kojom bi upravljalo vojno i „energetsko-informaciono“ rukovodstvo, kao i „Savet mudraca“.

Hronični nedostatak volje za reformama

Međutim, sadašnja kriza u Rumuniji nije uzrokovana tim neverovatnim besmislicama koje podsećaju na fašističku legionarsku ideologiju iz vremena između dva svetska rata, niti na megalomansku Čaušeskuovu diktaturu. Pravi uzrok krize je hronični nedostatak političke volje za reformama, odnosno za transparentnom i održivom upravom – sa svim posledicama koje iz toga proizlaze.

Iako se Rumunija makroekonomski poslednjih decenija značajno razvila, mnogi ruralni regioni ostavljeni su u zapećku i iz njih se ljudi masovno iseljavaju. Korupcija, klijentelizam, lično bogaćenje političkih elita, politički pritisci na pravosuđe i netransparentnost državne uprave i dalje su široko rasprostranjeni. Razvoj infrastrukture napreduje sporo i često bez jasnog plana.

Veliki problem predstavljaju i decenijama zanemarene reforme u obrazovnom sistemu, kao i nekompetentno izveštavanje mnogih medija. Desničarski ekstremisti poput Đorđeskua često šire drastične laži i dezinformacije u svojim javnim nastupima i intervjuima, a novinari im retko protivreče ili vrše provere činjenica.

Sporne metode vlasti

Bivši rumunski predsednik Klaus Johanis, koji je nedavno odstupio sa dužnosti, 2014. je obećao duboke reforme u zemlji. Ali, umesto toga, povukao se u pasivnost. Tokom njegova dva mandata zaustavljene su pravosudne reforme i oslabila borba protiv korupcije i stalnih političkih kriza.

U takvom kontekstu, uz nedostatak političkih alternativa, biračko telo se sve više okretalo desničarskim ekstremnim strankama – koje su na parlamentarnim izborima u decembru 2024. osvojile oko 35 odsto glasova.

Uplašena tim trendom, rumunska politička elita povukla je poteze koji i izazivaju prigovore da se sada protiv antidemokratskog predsedničkog kandidata Đorđeskua bori antidemokratskim sredstvima. Mnoge mere preduzete protiv njega zaista jesu upitne.

Na primer, protiv njega se vodi krivična istraga od februara 2022. zbog veličanja legionarskog pokreta – ali to ga nije sprečilo da se kandiduje na predsedničkim izborima u novembru 2024. Takođe, planovi puča „Zapovedništva Vlad Nabijač na kolac“ godinama su slobodno dostupni na internetu, a tajne službe i pravosuđe nisu reagovali.

Publicistkinja Joana Ene Dogoju s internet-portala Spotmedia upozorava: „Nalazimo se u dubokoj krizi, s oslabljenom i otupljenom demokratijom, polarizovanim društvom, oslabljenim institucijama i ogromnim nepoverenjem između birača i političke klase. To su pravi problemi. Đorđesku je samo iskoristio priliku. Ako ti problemi ostanu, pitanje je vremena kada će se pojaviti novi profiter.“

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku