David El  [ DW ]

03. 03. 2025. 00:01

Konfrontacija sa Zapadom: šta hoće Donald Tramp?

Donald Tramp se vratio u Belu kuću pre šest nedelja. Već u tom kratkom periodu je uočljiv spoljnopolitički smer za naredne četiri godine. Pod Trampom će se revitalizovati odnosi Vašingtona sa Moskvom na štetu Ukrajine koju je napala Rusija. Umesto da uključi evropske saveznike u taj zaokret, američka administracija sada naglašava razlike u nekada zajedničkim vrednostima.

U sredu (26.02.) je Tramp izjavio: „EU je stvorena da bi prevarila SAD". A u petak (28.02.) je američki predsednik zajedno sa svojim potpredsednikom Džej-Di Vensom pred očima svetske javnosti započeo svađu sa Volodimirom Zelenskim.

Ukrajinski predsednik je zapravo došao u Belu kuću da bi potpisao sporazum o retkim metalima. Umesto toga Tramp i Vens su ga izvređali.

Da li Tramp okončava zapadni svetski poredak?

Istoričar Norbert Fraj koji na Univerzitetu u Jeni vodi Centar za istoriju 20. veka, u svemu tome vidi kraj svetskog poretka koji je ustanovljen posle Drugog svetskog rata i posle raspada Sovjetskog Saveza.

„Cilj je jasan. Globalni trijumvirat sa Donaldom Trampom, Si Đinpingom i Putinom", rekao je Fraj za Dojčlandfunk.

„Ono što Tramp ne želi da vidi jeste da se SAD bore kao opadajuća svetska sila. A trenutno odbijaju od sebe svoje jedine preostale saveznike, naime Evropu. I ta je Evropa sada potpuno prepuštena sama sebi".

I zbog toga su u Evropi u toku diplomatski razgovori kako bi se našao zajednički odgovor – najpre na samitu u Londonu, a potom na vanrednom samitu u Briselu.

„Nadam se da oni razaznaju da se ovde radi o jasnoj promeni pravca u svetskoj politici", rekao je Mihail Aleksejv, politikolog sa Univerziteta San Dijego u Kaliforniji.

„Diskusija u Ovalnoj sobi nije bila samo svađa dvojice lidera. U njoj se krije signal većeg udaljvanja SAD od Evrope. Više ne možemo smatrati sigurnim američke bezbednosne garancije ne samo za Ukrajinu, već možda i za NATO".

Tramp je i pre godinu dana u predizbornoj kampanji doveo u pitanje vojnu podršku Vašingtona onim članicama NATO koje za odbranu izdvajaju manje od dogovorene sume. On je rekao da će „čak ohrabriti Rusiju da radi šta god hoće". To je Tramp rekao u februaru 2024. prilikom svog nastupa u Južnoj Karolini. Drugom prilikom je tražio od Evropljana da ulože pet odsto svog bruto domaćeg proizvoda u odbranu.

Fon Danijels: „Ne vidi se potpuni raskid sa Evropom"

Laura fon Danijels koja rukovodi radnom grupom Amerika u berlinskoj Fondaciji nauka i politika (SWP) kaže da je došlo do velike uznemirenosti ali i da trenutno ne može da se razazna potpuni raskid transatlanskih odnosa.

„Verujem da će situacija biti teška, da je on spreman da nanese štetu interesima Evropske unije. I u bezbednosnoj i u ekonomskoj politici, recimo kaznenim carinama. Sve je to tačno. Ali nije ni u njegovom interesu da preko noći prekine sve odnose sa Evropom".

Fon Danijels ukazuje na Trampove ekonomske planove, kao što je tretiranje Evrope kao glavnog tržišta za američki tečni gas. Dakle, ekonomski pritisak će biti sve veći. „12. marta predstoji uvođenje carina na čelik i aluminijum", kaže Fon Danijels. Ona dodaje da u proleće i u leto Evropa mora da računa sa uvođenjem novih carina, recimo na automobile.

Tramp želi ovim merama da izjednači trgovinski bilans između EU i SAD. Prema američkim podacima, Sjedinjene Države su 2024. u EU kupile robe i usluga u vrednosti od skoro hiljadu milijardi evra više nego što je EU kupila u SAD.

Fon Danijels smatra da su postojeći transatlanski odnosi korisni za Trampa. „Naravno, opravdano je pitanje da li se oni i dalje definišu kao savez zapadnih vrednosti".

Gabrijel: Tramp hoće da oslabi Evropu

Bivši socijaldemokratski ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel koji je sada na čelu organizacije „Atlantski most", smatra da Trampova administracija Evropu više ne posmatra kao saveznika.

Gabrijel je rekao za jedan nemački list da Tramp „ne može da pronađe ništa zajedničko sa Evropom, jer je njegov pogled na svet skoro potpuno suprotan našim evropskim shvatanjima saradnje. Skoro sam siguran da on želi da oslabi ili čak uništi Evropu, jer smo ipak poprilično veliki, ako se držimo zajedno. To mu smeta".

U pogledu predstojećih razgovora Trampa I Putina o okončanju rata u Ukrajini Gabrijel podseća na konferenciju održanu na Jalti u kojoj su SAD, Sovjetski Savez i Velika Britanija uoči završetka Drugog svetskog rata odlučili da podele Nemačku.

„Tramp ima na umu neku vrstu 'Jalte 2.0', gde bi 'jaki momci ' svetske politike podeliti svet na interesne sfere, a mali moraju da vide kako će da se snađu", rekao je Gabrijel.

Ukrajina prepreka za direktne pregovore sa Putinom

Laura fon Danijels kaže da nije jasno šta je Trampov krajnji cilj, ali je u petak postalo jasno da mu je Ukrajina prepreka na putu ka direktnim pregovorima sa Putinom. O svađi u Ovalnoj sobi rekla je da ona „ima crte toga što znamo o autoritarnim šefovima država".

Vašingtonski institut za studije rata (Institute for the Study of War) je objavio analizu prema kojoj bi obustavljanje američke vojne pomoći Kijevu povećalo „verovatnoću ruske pobede" u Ukrajini. Putin bi mogao da bude osnažen u ostvarenju strateškog cilja, u pretenziji povećanja kontrole i nad bivšim sovjetskim republikama koje su članice NATO kao što su Estonija, Letonija,Litvanija. A uticaj Sjedinjenih Država u svetu bi opao.