Aleksandra fon Namen  [ DW ]

07. 02. 2025. 07:27

Ograda, bodljikava žica, termo-kamere: granica Poljske s Bjelorusijom

Veliki betonski blokovi blokiraju prilaz graničnom prelazu Polovce-Pjaščatka na sjeveroistoku Poljske. Svaki od njih težak je 1,7 tona. „Ne bi ih odatle pomjerila ni dva tenka“, kaže jedan poljski graničar – i to s vidnim ponosom.

Između betonskih prepreka Poljaci su razapeli bodljikavu žicu. Mnogo bodljikave žice. A iza toga je uski puteljak, duž granične ograde visoke pet i po metara. Kamere, termo-senzori, podzemni kablovi. Sve je veoma vrlo moderno. Zvanično, na tom mjestu niko ne može da pređe granicu. Od 2023. je, naime, prelaz Polovce-Pjaščatka zatvoren.

Ograda duga 186 kilometara

Podizanjem ograde na granici koja se nadzire elektronskim putem, ograde duge 186 kilometara, Varšava je reagovala na sve veći broj migranata i izbjeglica koji od avgusta 2021. pokušavaju da iz Bjelorusije pređu u Poljsku. U tome ih, kažu u Poljskoj, ohrabruje i pruža im pomoć režim u Minsku, jedan od najbližih partnera Rusije.

„Najveća prijetnja s kojom smo trenutno suočeni je neregularna migracija orkestrirana od strane Bjelorusije“, kaže pukovnik Andžej Stasijulevič, zamjenik komandira pogranične divizije Podlaski. Ljudi iz Avganistana, Sirije ili Iraka legalno stižu u Bjelorusiju, a onda plate osam do dvanaest hiljada američkih dolara da budu prebačeni do granice s Poljskom, odnosno da pređu na teritoriju Evropske unije.

Da li Bjelorusija želi eskalaciju?

A kako to u praksi funkcioniše? Poljski graničar to demonstrira uz pomoć video-snimaka iz nadzornih kamera. Na jednom se vidi bjeloruski oficir koji tokom noći odmah uz granicu ostavlja grupu ljudi. Na tom mjestu granica je obezbijeđena samo bodljikavom žicom. Jedna rijeka tu je prirodna barijera između dvije zemlje.

Na jednom drugom snimku vidi se kako ljudi na bjeloruskoj strani bacaju kamenje i grane koje gore na graničnu ogradu. „Bjelorusija želi da situacija eskalira“, uvjeren je Stasijulevič. „Mi želimo da je deeskaliramo.“

Da li ograda uopšte pomaže? Da, odgovaraju poljski graničari u Polovceu. Oni hvale i tampon-zonu koja je uspostavljena u pograničnom regionu. Cilj je, kažu, spriječiti krijumčare da svojim vozilima dođu tik do granice, kako bi migrante preuzeli na unaprijed dogovorenim lokacijama.

Kritike aktivista

Organizacija za zaštitu ljudskih prava ipak kritikuju i kažu da zbog takvih mjera i oni imaju otežan pristup onim osobama koje se, povrijeđene ili bolesne, nalaze u šumi na području tampon-zone. Radi se o ljudima kojima je potrebna medicinska pomoć

Ograda se može i prerezati, ima i takvih pokušaja. Brigadni general Robert Bagan, komandant poljskih snaga zaduženih za zaštitu granice, pokazuje nam jednu malu, tanku testeru koju su oduzeli na tom mjestu. Bagan kaže da je dovoljno šest do osam minuta da se prereže dio ograde ako se koristi neki malo veći uređaj na baterije.

Testerom na ogradu

Uprkos kontinuiranoj modernizaciji barijera, još uvijek mnogi ljudi pokušavaju da pređu granicu dugu 247 kilometara, kako bi se iz Bjelorusije prebacili u Poljsku. Tokom prošle godine broj je porastao na skoro 30.000 ljudi.

Više od 2.685 ih je, prema zvaničnim podacima, zatražilo azil u Poljskoj. U Polovceu su otvorili i jedan centar kako bi mogli da prihvate te ljude i preuzmu njihove zahtjeve za dobijanje azila. U centru postoji i jedna mala prostorija za porodice, uključujući i kutak s igračkama za djecu. Većina ljudi koji stignu u taj centar ipak su muškarci koji putuju sami, tvrde predstavnici Poljske.

„Grozno i opasno“

Organizacije poput Amnesti internešenala optužuju poljske vlasti da krše ljudska prava izbjeglica i migranata. Pominju i takozvane puš-bekove. „Grozno je i opasno, a očigledno i ilegalno da se ljudi pri ledenim temperaturama vraćaju nazad u gustu šumu“, kaže za DW Rut Taner iz Amnesti Evropa. Poljska je po međunarodnom pravu dužna da provjeri svaki pojedinačni slučaj, dodaje ona.

Te kritike odbacuje i poljska vlada, a i poljski graničari na sjeveroistoku te zemlje. „Definišite mi tačno što su to puš-bekovi?“ To pitanje postavlja Maciej Duščik, državni sekretar u poljskom Ministarstvu unutrašnjih poslova. To je njegov odgovor na kritike aktivista.

Povratak u Bjelorusiju

Brigadni general Bagan objašnjava da je svaki graničar dužan da postavi pitanje da li neko želi da podnese zahtjev za dobijanje azila. „Ali kad ljudi kažu ’ne’, zato što uopšte ne žele da ostanu u Poljskoj, onda ih mi vraćam natrag.“ Kroz vrata u graničnoj ogradi ponovo ih puštaju na bjelorusku teritoriju. „Ionako drugačije čitava ta stvar ni ne može da bude obavljena“, kaže Robert Bagan. S vlastima u Bjelorusiji, naime, već godinama nije moguća nikakva saradnja, tvrdi on.

Bagan ipak napominje da oni ljudi koje vrate natrag „uskoro ponovo pokušaju isto, sve dok ima dovoljno novca“. Pritom su odlučujući količina novca koji imaju na raspolaganju i vremenske prilike. U martu, kada otopli, poljski graničari očekuju više pokušaja prelaska granice.

Oni pritom ostavljaju utisak da su ponosni na svoju modernu graničnu ogradu. A posao koji obavljaju smatraju važnim zadatkom – ne samo za svoju zemlju, već, kako misle, i za čitavu Evropsku uniju.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku