Nina Verkhojzer  [ DW ]

05. 02. 2025. 07:15

Izbori za Bundestag: ko plaća za bezbjednost Njemačke?

Njemačka u slučaju napada imala samo nekoliko dana da se odbrani, upozoravaju vojni stručnjaci. Decenije štednje ostavila su jasne tragove u Bundesveru. Zato ne čudi što je budžet za odbranu postao tema u izbornoj kampanji. Koliko je novca potrebno za održavanje dobro opremljene vojske? I gdje to pronaći, s obzirom na milijarde evra manjka u budžetu?

Kancelar Olaf Šolc (SPD) zasluge za to što Bundesver polako staje na noge pripisuje svojoj politici. Odmah nakon početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. obezbijedio je dodatnih sto milijardi evra za vojsku, iz posebnog fonda finansiranog zaduživanjem.

SPD ne želi da smanjuje socijalna davanja

„S obzirom na to da je jedan socijaldemokrata ponovno postao savezni ministar odbrane, a socijaldemokrata je i savezni kancelar, Bundesveru je ponovo bolje“, rekao je Šolc svojim političkim protivnicima u Bundestagu početkom decembra. Kao kandidat za kancelara, Šolc ponovo predvodi svoju stranku u predizbornoj kampanji, nakon što se njegova vlada sastavljena od Socijaldemokrata (SPD), Zelenih i Liberala (FDP) raspala – takođe zbog spora oko javnih finansija.

Prema Šolcu, posebni fond bio je „veliki udar“. Ali on je tokom predizborne kampanje obećao dalja ulaganja u vojsku. A pošto to obećavaju i druge stranke, on naglašava da to neće raditi nauštrb socijalnih davanja.

Šolc obećava da građanke i građane Njemačke nikada neće dovesti pred izbor: „ili dajemo novac oružanim snagama ili imamo sigurne penzije“. Kako bi se finansirali svi rashodi, kandidat SPD-a za kancelara predlaže reformu kočnice zaduživanja, pravila koje je ugrađeno u njemački ustav i koje ograničava sposobnost vlade da podiže nove kredite.

Koliko će novca biti potrebno Bundesveru u narednim godinama? U 2024. redovni budžet za odbranu iznosio je gotovo 52 milijarde evra. Pored toga, oko 20 milijardi stiglo je iz posebnog fonda. Savezna vlada je tim dvema stavkama dodala još neke izdatke, poput vojne pomoći Ukrajini. Sveukupno je na kraju u NATO prijavila 90,6 milijardi evra. Tako je postigla važan cilj: zahtjev Alijanse da se na odbranu potroši najmanje dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Prethodnih godina Njemačka je redovno izdvajala manje od toga.

Posebni fond isprazniće se 2027.

Olaf Šolc voli da istakne da je to što je Njemačka konačno ušla u klub „platiša od dva odsto“, uspjeh postignut tokom njegovog kancelarskog mandata. Biće, međutim, teško održati taj nivo kad taj jednokratni, posebni fond od 100 milijardi evra bude potrošen.

Prema riječima saveznog ministra odbrane Borisa Pistorijusa (SPD), sva sredstva iz posebnog fonda biće ugovorno vezana tokom ove godine. Novac će potom biti utrošen najkasnije do kraja 2027. godine – na F-35A nevidljive borbene avione, na jurišne helikoptere, oklopne transportere, pomorske patrolne avione, na fregate i protivraketne sisteme Patriot – dakle na brojne i skupe sisteme naoružanja.

Potrebe su velike, pogotovo zato što je Bundesver isporučio mnogo materijala u Ukrajinu. S oružjem koje je naručio, Pistorijus želi da njemačku vojsku ponovo učini „spremnom za rat“ – i tako spriječi Rusiju da napadne teritoriju NATO.

Da li će budžet za odbranu biti 80 milijardi?

Šta će se dogoditi nakon što se potroši poseban fond ostaje nejasno prije prevremenih izbora za Bundestag 23. februara. Zbog pada Vlade još nije donesen budžet za 2025. godinu. Za Bundesver je namijenjeno 53,25 milijardi, dakle oko 1,2 milijarde više nego 2024. Pistorijus je tražio znatno više, ali nije uspio u tome.

Kako bi srednjoročno nastavio da ostvaruje cilj od dva odsto, Bundesveru bi bilo potrebno 28 do 30 milijardi evra godišnje više.

Kancelarski kandidat Demohrišćana (CDU) Fridrih Merc obećava da će on dobiti taj novac. U budućnosti će za Bundesver biti potrebno „najmanje 80 milijardi evra godišnje“, naglasio je Merc u decembru na Saveznoj akademiji za bezbjednosnu politiku u Berlinu. „To ćemo morati da zatvorimo najkasnije do 2027. godine. To će biti veliki napor, a to se ne može bez novih prioriteta u budžetu.“

CDU želi preraspodjelu budžeta

Za Fridriha Merca to, međutim, ne znači nova zaduživanja. „Držimo se dužničke kočnice određene u Ustavu“, navodi se u izbornom programu demohrišćanskih stranaka CDU i CSU. Umesto toga, Merc predlaže preraspodjelu budžeta u korist Bundesvera. „To bi trebalo da bude izvodljivo s budžetom od više od hiljadu milijardi evra.“

I ne samo to – Demohrišćani „cilj NATO od dva odsto shvataju kao donju, a ne kao gornju granicu“, naglašava Merc.

Iako teško da iko u Njemačkoj dijeli stav američkog predsjednika Donalda Trampa da svaka članica NATO mora da troši pet odsto svog BDP-a na odbranu, u ovoj kratkoj predizbornoj kampanji, u kojoj Bundesver igra veću ulogu nego inače, političari se međusobno nadmašuju sa svojim zahtjevima za većim izdvajanjima za odbranu.

Ministar privrede Robert Habek, kandidat stranke Zelenih za kancelara, smatra da je u sledećih nekoliko godina potrebno potrošiti oko tri i po odsto BDP-a na odbranu. Ali, kako stoji u predizbornom programu Zelenih, to se ne može finansirati iz tekućeg budžeta, nego „srednjoročno i kroz veće zaduživanje“.

Da li je rješenje formirati još jedan posebni fond?

Takođe, više puta se raspravljalo o drugom posebnom fondu za Bundesver. Ministar odbrane nije jedan od pobornika te ideje. „Bilo bi mi važno da se to više ne radi u obliku posebnog fonda, jer poseban fond nikada ne može da odražava rastuće operativne troškove za nove kupovine“, naglašava Pistorijus. To uključuje troškove goriva, rezervnih delova, održavanja, ali i osoblja, što kupovina novih sistema naoružanja redovno podrazumeva.

Tokom Hladnog rata bilo je prirodno da SR Nemačka troši relativno velike količine novca na odbranu. U proseku je tri odsto bruto društvenog proizvoda odlazilo na tenkove, borbene avione i gustu mrežu kasarni.

Godine 1963. izdvajanja za odbranu iznosila su čak 4,9 odsto BDP-a. Takve vrijednosti djeluju danas nedostižno, s obzirom na trenutnu budžetsku situaciju. Ipak, jedno je sigurno: ko god da pobijedi na izborima, finansiranje Bundesvera biće jedna od spornih tačaka u pregovorima o formiranju buduće koalicione vlade Njemačke.

*ovaj članak je najpre objavljen na njemačkom jeziku