Liza Štive  [ DW ]

18. 07. 2023. 10:40

„Spavaća kola“ se vraćaju na šine

Glavna željeznička stanica u Berlinu. Nedjelja, 23 sata. Na peronu 14 grupa putnika čeka noćni voz za Brisel. Nose uglavnom ruksake, a neki imaju i bicikle.

„Nijesam baš neznam kako uzbuđen, jer sam se u životu već naputovao noćnim vozovima, ali svakako sam radoznao da vidim ovaj voz“, kaže Euđenio iz Italije. I dodaje da se nada da će mala kompanija koja je vlasnik voza unijeti više dinamike na tržište.

Evropska komisija daje podsticaje

Svake godine nastaju nove željezničke linije koje povezuju evropske gradove. Trenutno najviše njih otvaraju Austrijske željeznice (OBB) ali na tržištu su se pojavile i manje firme: BTE, Sneltaget, RegioDžet, Flikstrejn, Vestban, ILSA i – Juropian sliper. One će oživjeti tržište, smatra Jozef Dopelbauer, šef Evropske željezničke agencije (ERA). Prema njegovim riječima, to se slaže i sa ciljem Evropske komisije i njenog „grin dila“, prema kojem Evropska unija do 2050. godine treba da bude klimatski neutralna.

U transportnom sektoru je predviđeno širenje i poboljšanje željezničkog saobraćaja, i to posebno noćnog i međunarodnog. Juropian sliper je jedan od 10 pilot-projekata koje Evropska komisija ciljano potpomaže u okviru Akcionog plana za podsticanje prekograničnog željezničkog saobraćaja.

Nove linije – stari vagoni

Ideja je zdrava i dobra, ali povezivanje evropskih gradovima željezničkim linijama je kompleksnije nego što izgleda na prvi pogled. Tu postoji niz izazova, kako prenosi jedan od osnivača Juropian slipera Kris Engelsman. Nabavka kola sa ležajevima je samo jedan od njih.

Noćni vozovi su posljednjih decenija postali gotovo zaboravljena pojava i proizvodnja odgovarajućih vagona je bitno smanjena. Spavaća kola koja trenutno saobraćaju evropskim prugama su stara bar 30 godina. Ponuda kola u tom segmentu je mala. Stručnjak za saobraćaj Kristijan Betger prenosi da vlada prava pomama za starim i jevtinim vagonima. Uostalom, na berlinskoj željezničkoj stanici se vidi da kola sa ležajevima izgledaju, recimo, demodirano. Ljudi uglavnom drukčije zamišljaju moderan transevropski voz.

Dugo čekanje nije opcija

Juopian sliper želi da investira u nove i moderno opremljene vagone za spavanje, kaže Kris Engelsman za DW. No, takvi vozovi su skupi. Umjesto da investiraju u proces koji traje godinama, pomenuta firma se odlučila za pragmatičan put – i stare vagone. „Situacija je takva kakva je. Ništa drugo nemamo na raspolaganju. A hoćemo da počnemo sa radom odmah.“

Firma želi da širi svoju djelatnost i da do 2025. uvede i liniju za Barselonu. No, to će sve zavisiti od raspoloživih vagona.

Problem sa vagonima je samo dio priče. Jer, valja razriješiti i mnoštvo nacionalnih pravila koja važe na rasparčanoj željezničkoj mreži u Evropskoj uniji. Novi noćni voz putuje iz Njemačke preko Holandije za Belgiju. Tri zemlje, tri različita sistema pravila. Svi „razmišljaju samo u nacionalnim kategorijama“, kaže osnivač Juropian slipera.

Evropski pristup u razmišljanju i politička volja – to su stvari koje bi mogle odlučujuće da doprinesu povezivanju evropskih lokacija vozovima, kaže šef Željezničke agencije EU Dopelbauer. Prema njegovim riječima, ta agencija već godinama radi na redukovanju nacionalnih propisa. A broj tehničkih pravila je već smanjen sa 14.000 na 600. Dopelbauer kaže da je sa željeznicom najveći problem upravo to što za razliku od brodskog i avionskog saobraćaja – nema globalno važećih pravila.

Međunarodna putovanja postaju jednostavnija

Međunarodna putovanja noćnim vozovima ipak postaju jednostavnija. Noćni vozovi bi uskoro trebalo da počnu da saobraćaju u svim zemljama EU - ne samo tamo gdje su prvobitno odobreni. Stvari se pojednostavljuju za vlasnike vozova, a vrijednost vagona raste. Šef Evropske željezničke agencije se nada da će to posao za vlasnike kompanija učiniti mnogo atraktivnijim. Evropska unija planira i uvođenje platforme za kupovinu karata za sve raspoložive noćne vozove

.

Da bi posao bio olakšan malim i velikim firmama, ne samo što mora da se smanji broj nacionalnih propisa, već moraju biti uspostavljeni i fer odnosi sa avionskim saobraćajem. Jer, za razliku od željeznice, avionski saobraćaj je subvencionisan.

Organizacija „Bek on trek Jurop und transport end envajronment“ je izračunala da bi putovanje vozom moglo biti između 7 i 48 odsto jevtinije nago sada, kada bi otpao porez na višak vrijednosti na međunarodne linije i kada bi vlasnici vozova plaćali manje takse na korišćenje pruga.

Uvođenje linije Berlin-Brisel je svakako obogatilo evropsko željezničko tržište. „Nadamo se da će i druge inicijative sada uvidjeti da je malim akterima moguće da zauzmu poziciju između velikih kompanija i pokrenu posao“, kaže Kris Engelsman za DW. Jer, i pored svih