dw.com  [ DW ]

06. 06. 2023. 11:11

Godinu uoči EU-izbora: Njemci više kritični prema Uniji

„Mi kao Evropljani…“ Prije gotovo 20 godina institut za ispitivanje javnog mnjenja „Infratest dimap“ pitao je Njemce da li misle da se to odnosi na njih. Nešto više od polovine (52 odsto) osjećalo se „malo“ ili se uopšte nije tako osjećalo. Gotovo polovina (48 odsto) osjećala se „tako“ ili „veoma tako“. To je bilo u junu 2004. pred izbore za Evropski parlament.

Ako danas, godinu uoči idućih izbora za Evropski parlament neki tekst počne riječima „Mi kao Evropljani…“, samo 41 odsto Njemaca će reći da se osjeća „tako“ ili „veoma tako“, a većina (56 odsto) smatra da se to malo ili uopšte ne odnosi na njih. To je rezultat ispitivanja javnog mnjenja koje je institut „Infratest dimap“ sproveo na zahtjev „Europaforuma“ javnog servisa WDR. Na tom forumu će ovog utorka (6. juna) učestvovati i njemački kancelar Olaf Šolc i predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

-pročitajte još: Dan Evrope: njemački kancelar za Zapadni Balkan u EU

Ispitivanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1.302 osobe s pravom glasa i pokazalo je da je odnos Njemaca prema Evropskoj uniji posljednjih godina postao sumnjičaviji. Samo četvrtina ispitanika (26 odsto) smatra da članstvo u Evropskoj uniji Njemačkoj donosi više prednosti, a to je 14 procenata manje nego u julu 2020. godine. Gotovo isto toliko (27 odsto) kaže da Njemačkoj članstvo u Evropskoj uniji prije donosi nedostatke, što je 12 procenata više nego prije tri godine. Ujedno, 41 odsto smatra da članstvo u EU donosi podjednako prednosti i nedostataka.

Njih 14 odsto bi da Njemačka napusti EU

U posljednje tri godine porasla je i želja da zemlje-članice povrate nadležnosti od EU i da više odlučuju samostalno. Trenutno to želi 38 odsto ispitanika, što je 16 procenata više nego u julu 2020.

Da članice Evropske unije prodube saradnju i još više svojih nadležnosti prenesu na EU trenutno želi samo trećina Njemaca – 34 odsto, što je za 20 procenata manje nego prije tri godine. Petina smatra da ništa bitno u tom pogledu ne bi trebalo mijenjati.

Ujedno, 14 odsto ispitanih smatra da bi Njemačka trebalo da napusti EU, kao što je to prije nekoliko godina učinila Velika Britanija. Ipak, velika većina (79 odsto) to odbacuje.

-pročitajte još: Rat u Ukrajini: test za njemačku i evropsku demokratiju

Manje Njemaca nego prije nekoliko godina smatra da se članstvo u Evropskoj uniji pozitivno odražava na bezbjednost i ekonomski razvoj Njemačke. Ipak, većina uočava prednosti članstva u EU. Dvije trećine (68 odsto) izjavljuje da kroz članstvo u EU žive bezbjednije u Evropi. Ali, to je 10 odsto manje nego u ispitivanju prije prošlih izbora za Evropski parlament 2019. godine. Nešto više od polovine (56 odsto) kaže da članstvo u Evropskoj uniji Njemcima donosi ekonomske prednosti (što je 22 odsto manje nego prije četiri godine). Nešto više od trećine (35 odsto) u članstvu prije vidi nedostatke za njemačku privredu.

Za evropsku vojsku svaki drugi Njemac

Rat, energetska kriza, visoka inflacija. Rijetko kad je bilo potrebno savladavati toliko mnogo kriza u isto vrijeme. Rat u Ukrajini nametnuo je i pitanje odbrane Evrope – u Evropskoj uniji koja, istina, ima komesara za promovisanje evropskog načina života, ali nema komesara za odbranu.

Francuski predsjednik Emanuel Makron je prije nekoliko godina, davno prije ruske agresije na Ukrajinu, zahtijevao formiranje zajedničke evropske vojske. Njemci su otvoreni za tu ideju: 53 odsto smatra da bi bilo dobro imati zajedničku vojsku članica EU. Jedna trećina (32 odsto) odbacuje tu ideju, a 15 odsto je neodlučno. U maju 2019. je 62 odsto Njemaca zagovaralo ideju o zajedničkoj vojsci EU.

Među zagovornicima ideje zajedničke vojske samo trećina (34 odsto) smatra da bi zajednička vojska trebalo potpuno da zamijeni nacionalne vojske, dakle i Bundesver. Ali, mnogo više njih (62 odsto) smatra da bi nacionalne vojske i dalje trebalo da postoje.

Polovina Njemaca za prijem Ukrajine u EU

Ruski napad na Ukrajinu promijenio je i Evropsku uniju, a nametnuo je i pitanje prijema Ukrajine u EU. Polovina Njemaca (52 odsto) smatra da bi Ukrajinu dugoročno trebalo primiti u EU. Podrška Njemaca toj ideji nešto je opala (za 6 odsto u odnosu na februar ove godine). A 37 odsto Njemaca je protiv dugoročnog primanja Ukrajine u EU.

Od prošlog ljeta Ukrajina je i zvanično kandidat za EU, ali predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je prilikom svoje poslednje posjete Kijevu naglasila da su toj zemlji potrebne dalje reforme.

Radom Ursule fon der Lajen nezadovoljno je više od polovine Njemaca (53 odsto), što je ipak za 17 procenata manje nego u aprilu 2021. Radom predsjednice Evropske komisije „veoma je zadovoljno“ ili je „zadovoljno“ 38 odsto ispitanika, što je za 15 procenata više nego prije dvije godine.

Njemci kritično sagledavaju i ulogu saveznog kancelara Olafa Šolca kada je riječ o jedinstvu Evropske unije. Gotovo četvrtina Njemaca (23 odsto) smatra da Šolc doprinosi jedinstvu EU, ali većina (60 odsto) se s tom tvrdnjom ne slaže.

Saradnja s Kinom i SAD

Kojim partnerima bi EU trebalo da se okrene? Većina podržava saradnju EU sa Sjedinjenim Američkim Državama: 42 odsto smatra da bi saradnju trebalo nastaviti kao i do sada, 29 procenata misli da bi tu saradnju trebalo ojačati. Petina (22 odsto) ispitanika smatra da bi saradnju sa SAD trebalo smanjiti.

Drugačije se sagledava saradnju s Kinom. Gotovo polovina (47 odsto) smatra da bi ta saradnja trebalo da bude smanjena. Trećina (28 odsto) bi nastavila tu saradnju u dosadašnjem obliku, a 14 odsto zagovara jačanje saradnje EU s Kinom.

Njemci su sumnjičavi kod pitanja koju ulogu EU igra na međunarodnoj sceni. Više od polovine (53 odsto) izjavljuje da se Evropska unija na međunarodnoj pozornici ne uzima ozbiljno (pet odsto više nego u aprilu 2014), dok se 40 odsto Njemaca ne slaže s tom tvrdnjom.

ee/aj (ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.