Основна тема
Црно/бијела тема
Инверзна тема

Подешавaња

Умањи / Увећај

Изаберите тему

Основна тема
Црно/бијела тема
Инверзна тема

DW

Stjuart Braun [ DW ]

22. 03. 2023. 09:38

Svjetski dan voda: mora i okeani kao spas

Svetski dan voda obeležava se svake godine 22. marta

„Nema tu šta mnogo da se razmišlja“, kaže Frithjof Kuper, koji se na Univerzitetu u Aberdinu bavi biodiverzitetom mora. „Za zemlje poput Kipra, nema druge opcije ako žele da održe standard života.“

Kuper govori o tome kako doći do pijaće vode. Ona je oduvijek nejednako raspoređena, a u vrijeme sve većih suša postaje pravo blago.

Kipar, ostrvo u Sredozemnom moru, tako je bio prinuđen da se okrene odsoljavanju (desalinizaciji) morske vode kojom je okružen. Danas tako ostrvljani dobijaju četiri petine pitke vode.

-pročitajte još: Srbija i njene vode: prljave i opasne

Problem ne pogađa samo ostrva, već i sušne predjele Afrike i Bliskog istoka. Stručnjaci vjeruju da će odsoljavanje igrati sve veću ulogu, iako je u pitanju komplikovan proces koji se dugo izbjegavao jer je štetan po životnu sredinu.

Iako je 70 odsto planete prekriveno vodom, samo jedan odsto te vode je pitak. Druge metode – poput dobijanja vode iz ledenih santi – i dalje su na dugom štapu.

Zato se kao nova nada posmatra upravo odsoljavanje, koje se na razne načine upražnjava već vijekovima.

Postrojenje za desalinizaciju u Tel Avivu: Izrael se sve više oslanja na tako dobijenu pijaću vodu

Bliski istok i Afrika upućeni na odsoljavanje

U svijetu postoji oko 20.000 postrojenja za odsoljavanje, uglavnom metodom obrnute osmoze. Slana voda se pod određenim pritiskom potiskuje kroz membranu koja treba da zaustavi so i propusti čistu vodu. To troši dosta energije.

-pročitajte još: Zašto je važno otkriće novog oblika vode u prahu?

Deset najvećih takvih postrojenja su u Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Izraelu, redom bogatim zemljama koje imaju manjak svježe vode.

Kako kaže Manzur Kadir, zamjenik direktora Instituta za vodu, životnu sredinu i zdravlje pri Univerzitetu UN, oko 47 odsto odsoljene vode dobija se na Bliskom istoku i sjeveru Afrike.

Zemlje tog regiona, kaže Kadir, nemaju izbora. Tamo kišnice i drugih izvora svježe vode ne bude ni za 500 kubika godišnje po glavi stanovnika, a to je upola manje od količine koju UN smatraju potrebnom za sigurno snabdijevanje. Saharska Afrika će do 2050. postati „žarište manjka vode“, dodaje on.

„Odsoljavanje je izuzetna opcija za pribavljanje resursa vode“, kaže Kadir, posebno jer je tehnika tako napredovala da je cijena takve vode znatno pala. Početkom vijeka, kubik odsoljene vode koštao je čitavih pet eura. Danas je deset puta jeftiniji.

Kipar je, recimo, na vrijeme gradio postrojenja za odsoljavanje. Koliko god da koštaju, kaže profesor Kuper, to je bilo oko deset puta jeftinije nego da se pijaća voda doprema iz Grčke.

Provided by Deutsche Welle

Džabe voda, džabe struja

Ipak, sagovornici DW upozoravaju da odsoljavanje ima svoju cijenu. Postrojenja koja rade sa obrnutom osmozom prosto gutaju energiju.

Studija na kojoj je radio Kuper pokazuje da su četiri kiparska postrojenja trošila pet odsto struje u zemlji i izazvala dva odsto emisije štetnih gasova. Povrh toga, milioni kubika slane toksične smese koja je ispuštana nazad u more uništili su okolne ekosisteme morskih trava.

U studiji na kojoj je Kadir radio 2019. godine, pokazano je da talozi soli izvađene iz vode tonu i ugrožavaju mikroorganizme koji su ključni za lanac ishrane.

-pročitajte još: Igre žeđi: vode je sve manje, potreba sve više

Dio rješenja je u obnovljivim izvorima energije. Kipar, recimo, trideset odsto svoje energije dobija ovako, uglavnom od Sunca.

Berlinska kompanija Boreal Light razvila je postrojenja za odsoljavanje koja uopšte nijesu priključena na energetsku mrežu, već nezavisno funkcionišu koristeći sopstvene solarne panele i vjetrenjače.

„Vodu iz mora dobijamo besplatno, struju od Sunca i vjetra dobijamo besplatno, tako da možemo proizvesti hiljadu litara svježe vode za pedeset centi“, kaže Ali Al Hakim, šef firme Boreal Light.

Kako dodaje za DW, ta cijena je danas slična pribavljanju svježe vode iz rijeka ili bunara.

Kuda sa talogom?

Kako kaže Frithjof Kuper, bolje rješenje za talog soli bilo bi da se on zadrži na kopnu. U tim talozima se takođe mogu naći vrijedni materijali poput magnezijuma, kalcijuma, stroncijuma, litijuma ili uranijuma.

Korišćenje tih materijala je važno, kaže Manzur Kadir, posebno „u zemljama koje proizvode velike zapremine taloga uz relativno nisku efikasnost, poput Saudijske Arabije, Emirata, Kuvajta i Katara“.

Kako dodaje, u tom procesu su najdalje odmakle Sjedinjene Države gdje se dobija 12 odsto svjetskih zaliha odsoljene vode, a tako proizvodi samo 3,9 odsto slanog toksičnog taloga.

„Odsoljavanje je očigledan put kojim treba ići“, kaže na kraju Kuper. „Naš posao je da ga učinimo održivim.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.

DW

Пратите нас на

Најновије

Најчитаније