Krsto Gazivoda

krapović i grahovac

Vraćanje vojnog roka zahtijevalo bi mnogo vremena i novca

Obavezni vojni rok, osim sto se sluzi u 16 evropskih zemalja, mogao bi da se vrati u region. U Srbiji od septembra naredne godine, a u Hrvatskoj vec od 1. januara. Kod nas, takvih najava nema, a iz ministarstva odbrane kažu da bi vraćanje vojnog roka zahtijevalo mnogo vremena i novca. General Blagoje Grahovac smatra da bi to bio strateški promašaj Crne Gore.

Od 2006. vojničke čizme obuvaju samo oni koji žele. Tada je ukinut obavezni vojni rok, te se služenje državi svelo na dobrovoljno učešće. U mnogim zemljama regiona, obaveza služenja vojske je ukinuta, ali se u nekim i vraća. Kod nas, konkretnih najava o tome nema, a mišljenja o eventualnom uvođenju su suprotna. S jedne strane ministra Dragana Krapovića, s druge generala u penziji Blagoja Grahovca.

"Cijenim da je u pitanju dobra ideja i da bi bilo dobro kada bi se mogao vratiti obavezni vojni rok", kaže Krapović.

"Vrlo ekspliticno, to bi bio strategijski promašaj Crne Gore", smatra general Grahovac, iz, kako je naveo, više razloga.

"Ročni vojnik u savremenom obliku ratovanja ne može uraditi ništa, što znači da je promašaj. Drugo košta puno i treba silno vrijeme da se to obnovi i treće ne bi bilo primljeno kod građana Crne Gore dobro", ističe Grahovac.

A građanima Crne Gore, mišljenja su oprečna.

Na jednoj od sjednica Savjeta za bezbjednost i odbranu, kaže ministar Krapović, govorilo se i o analizi potrebnih napora da se u Crnoj Gori uvede vojni rok. Kaze i da bi trebalo mnogo vremena i novca.

"Recimo, ako biste uveli vojni rok, najosnovnije stvari od obroka, čistoće, pristupa tušu, pristupa internetu, u odnosu na stanje infrastrukture u ovom trenutku bi zahtijevalo ogromna, ogromna ulaganja. Vidite i u tim državama koje su mnogo veće od Crne Gore, koje imaju mnogo veće administrativne kapacitete, da to ne ide bas lako", kaže Krapović.

Godine bi bile potrebne Crnoj Gori da se pripremi za uvođenje vojnog roka, a osim volje ministarstva, potrebna je i podrška svih političkih aktera.

"Takođe podrazumijeva jedan broj političkih odluka na najvišem nivou i naravno zahtijeva komunikaciju sa javnošću koja bi morala tako nešto da apsolutno prihvati i podrži jer nema smisla na drugačiji način tako nešto uraditi", kaže on.

Po mišljenju Blagoja Grahovca, Crna Gora bi trebalo da razmišlja u drugom pravcu.

"A to je priprema stanovništva za nevojne oblike ugrožavanja prirodne i vještački ugrođene katastrofe. E to jos niko nije načeo, a to bi u suštini mogao da bude osnovni oblik ugrožavanja Crne Gore", kaže Blagoje Grahovac.